Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe teče od dostavljanja drugostepene presude, jer revizija u konkretnom slučaju nije bila dozvoljena, što čini žalbu podnetu nakon odluke o reviziji zakasnelom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-905/2011
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Fazlije Etemovića, Muslije Etemovića i Šefćete Etemović Islamović, svih iz sela Goševa, opština Novi Pazar, Šefćeta Etemovića, Džemaila Etemovića i Fikrete Etemović Mekić, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Fazlije Etemovića, Muslije Etemovića, Šefćete Etemović Islamović, Šefćeta Etemovića, Džemaila Etemovića i Fikrete Etemović Mekić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1459/10 od 3. juna 2010. godine i zaključka Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 2/11 od 28. januara 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Fazlija Etemović, Muslija Etemović i Šefćeta Etemović Islamović, svi iz sela Goševa, opština Novi Pazar, Šefćet Etemović, Džemail Etemović i Fikreta Etemović Mekić, svi Novog Pazara, preko punomoćnika Ramize Paljevac Emrović, advokata iz Novog Pazara, podneli su Ustavnom sudu 25. februara 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1459/10 od 3. juna 2010. godine i zaključka Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 2/11 od 28. janura 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da su podnosioci protiv osporene presude Apelacionog suda podneli reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, a da je osporenim zaključkom Apelacionog suda revizija odbijena kao neosnovana. Podnosioci ustavne žalbe su naveli da nisu podneli zahtev da Apelacioni sud predloži Vrhovnom kasacionom sudu „odlučivanje“ o reviziji protiv osporene presude Apelacionog suda, već je revizija podneta nadležnom sudu. Dalje navode, da su podneli reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, koju drugostepeni sud nije prosledio Vrhovnom kasacionom sudu, već je osporenim zaključkom odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca da predloži Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji. Podnosioci su naveli da Apelacioni sud nije mogao da o njihovoj reviziji odluči zaključkom, što je još jedan propust drugostepenog suda.

Ustavni sud je dopisom od 27. juna 2011. godine, saglasno odredbi člana 34. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) tražio od Osnovnog suda u Novom Pazaru dostavljanje na uvid spisa predmeta nekadašnjeg Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 981/07. Spisi predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 15. septembra 2011. godine

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Apelacioni sud u Kragujevcu osporenom presudom Gž. 1459/10 od 3. juna 2010. godine usvojio žalbu tuženog JP „Srbija Šume“ Beograd, ŠG „Šumarstvo Raška“ i Republike Srbije, pa je presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 981/07 od 19. maja 2009. godine preinačio tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu nasleđa iza smrti svog dede – pradede, vlasnici bliže opisanih nepokretnosti koje su upisane na Republiku Srbiju, sa obavezom tuženih da ovo priznaju i dozvole promenu stanja u Službi za kastar nepokretnosti na ime podnosilaca ustavne žalbe. U stavu drugom izreke drugostepene presude je odlučeno da svaka stranka snosi troškove postupka.

Podnosioci ustavne žalbe su kao revidenti, saglasno odredbi člana 394. Zakona o parničnom postupku, izjavili reviziju protiv osporene drugostepene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenim zaključkom R1. 2/11 od 28. januara 2011. godine odbio kao neosnovan zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, da taj sud predloži Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji protiv osporene drugostepene presude, a u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 695/11 od 28. juna 2011. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenu protiv osporene drugostepene presude.

4. Odredbama Ustava na čije povrede se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Iz samog utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su podnosioci ustavne žalbe formalnopravno, ali i u sadržinskom smislu, izjavili reviziju protiv osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu, i to Vrhovnom kasacionom sudu, u smislu odredaba člana 394. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP). Dakle, Apelacioni sud u Kragujevcu je postupanjem i donošenjem osporenog zaključka po izjavljenoj reviziji podnosilaca ustavne žalbe, u smislu odredbe člana 395. ZPP, postupao i odlučivao kao nenadležni sud. Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije postojao nijedan formalnopravni, niti sadržinski, razlog za uspostavljenje nadležnosti Apelacionog suda za postupanje po izjavljenoj reviziji podnosilaca.

Pored toga, Apelacioni sud u Kragujevcu je odlučio o reviziji podnosilaca ustavne žalbe u formi zaključka. Ustavni sud konstatuje da se sudske odluke u parničnom postupku donose samo u formi presude ili rešenja, dok zaključak ne predstavlja zakonom predviđenu formu odlučivanja suda u parničnom postupku. Prema tome, navedeno ukazuje na još jedan procesni propust Apelacionog suda.

Međutim, nezavisno od izloženog, procesne garancije prava na pravično suđenje su ispoštovane u korist podnosilaca ustavne žalbe time što je njihova revizija dostavljena Vrhovnom kasacionom sudu, kao nadležnom sudu, i odlučivanjem o reviziji od strane tog suda rešenjem Rev. 695/11 od 28. juna 2011. godine, koje podnosioci ustavne žalbe nisu osporili. Dakle, podnosioci ustavne žalbe su ostvarili svoja procesna prava u postupku po reviziji, koja je izjavljena saglasno odredbi člana 394. ZPP.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost postupka po reviziji, te se stoga oni ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, i to prvenstveno prava na pristup sudu, kao elementa navedenog prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sadržinu osporenog zaključka Apelacionog suda u Kragujevcu, Ustavni sud je ocenio da se navedeni akt ne može dovesti u pravnu, niti u logičnu vezu sa povredom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u delu koji se odnosi na zaključak Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 2/11 od 28. januara 2011. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u parničnom postupku revizija predstavlja pravno sredstvo čijim se iscrpljivanjem stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, ali samo kada je u konkretnom slučaju revizija bila dozvoljena i kada je izjavljena na način i pod uslovima propisanim zakonom. U suprotnom, rok za podnošenje ustavne žalbe počinje da teče danom dostavljanja drugostepene presude podnosiocima ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe u parničnom postupku osporenu drugostepenu presudu primio 23. juna 2010. godine, što proizlazi iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalna izjavljena 25. februara 2011. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga odbacio ustavnu žalbu protiv osporene drugostepene presude kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2187/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
• Už 2866/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2660/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon nedozvoljene revizije parničnog postupka
• Už 1131/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude u imovinskom sporu
• Už 1662/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na razumni rok u radnom sporu