Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove, iako je podnosilac u potpunosti uspeo u sporu i blagovremeno podneo zahtev za naknadu troškova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Novice Jovanovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Novice Jovanovića i utvrđuje da je stavom trećim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 832/13 od 18. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se stav treći izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 832/13 od 18. septembra 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o troškovima parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. Novica Jovanović iz Novog Pazara je izjavio, 6. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Nataše Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv stava trećeg izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 832/13 od 18. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je Apelacioni sud u Kragujevcu na nepravilan i nezakonit način odlučio da, u konkretnom slučaju, svaka stranka treba da snosi svoje troškove, a polazeći od toga da punomoćnik podnosioca nije pristupio na zakazanu raspravu pred drugostepenim sudom, zbog čega je ocenjeno da nije bilo određenog zahteva stranke za naknadu troškova. Podnosilac ističe da je njegov punomoćnik još na glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom istakao zahtev za naknadu troškova, da je zatim kroz odgovor na žalbu ostao pri istom, kao i da je u podnesku od 8. jula 2013. godine upućenom drugostepenom sudu istakao zahtev za naknadu troškova.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da poništi osporenu presudu, naloži Apelacionom sudu u Kragujevcu da donese novu odluku o troškovima postupka, te mu naknadi troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 332/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Novica Jovanović iz Novog Pazara, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. septembra 2011. godine tužbu Osnovnom sudu u Novom Pazaru protiv Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – PU Novi Pazar, radi isplate neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada na dan državnih praznika, za period od 23. septembra 2008. godine do 23. septembra 2011. godine, kao i troškov a postupka (koliko budu iznosili).

Punomoćnica tužioca, advokat Nataša Mijaljević je na ročištu održanom 4. aprila 2012. godine priložila troškovnik, što je i konstatovano na zapisniku o glavnoj raspravi.

Osnovni sud u Novom Pazaru je doneo presudu P1. 332/12 od 23. januara 2013. godine, kojom je: u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu na ime neisplaćene zarade po osnovu rada u vreme državnih praznika za period od 23. septembra 2008. do 23. septembra 2011. godine isplati iznose bliže određene u tom stavu izreke; u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime neisplaćene zarade po osnovu noćnog rada za isti period isplati iznose bliže određene u tom stavu izreke; u stavu trećem izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada za period septembar – novembar 2008. godine isplati iznose bliže određene u tom stavu izreke; u stavu četvrtom izreke obavezao tuženu da tužiocu plati troškove spora u iznosu od 67.900,00 dinara.

U obrazloženju prvostepene presude, između ostalog, navedeno je da je odluka o troškovima doneta u smislu člana 149. stav 1. i člana 150. Zakona o parničnom postupku, a isti se odnose na troškove tužioca za sastav tužbe 6.000,00 dinara, zastupanje po advokatu na tri održana ročišta po 7.500,00 dinara, na četiri odložena ročišta po 4.500,00 dinara, sastav podneska 6.000,00 dinara, troškova veštačenja u iznosu od 12.000,00 dinara i sudske takse za tužbu i odluku u iznosu od 9.400,00 dinara.

Tužena je 26. februara 2013. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presud e. Apelacioni sud u Kragujevcu je zakazao raspravu za 19. jul 2013. godine, koja nije održana jer na istu nisu p ristupili uredno pozvani punomoćnik tužioca i zakonski zastupnik tužene, te je održao raspravu 18. septembra 2013. godine na koju takođe nisu p ristupili uredno pozvani punomoćnik tužioca i zakonski zastupnik tužene.

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo osporenu presudu Gž1. 832/13 od 18. septembra 2013. godine, kojom je: u stavu prvom izreke ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 332/12 od 23. januara 2013. godine; u stavu drugom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa obavezao tuženu da mu na ime neisplaćene zarade po osnovu rada u vreme državnih praznika za period od 23. septembra 2008. do 23. septembra 2011. godine, na ime neisplaćene zarade po osnovu noćnog rada za period od 23. septembra 2008. do 23. septembra 2011. godine i na ime neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada za period septembar-novembar 2008. godine isplati iznose bliže određene u tom stavu izreke; u stavu trećem izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da je Apelacioni sud o troškovima postupka odlučio na osnovu člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), s obzirom na to da punomoćnik tužioca i zakonski zastupnik tužene, koji su bili uredno pozvani na raspravu pred drugostepenim sudom, koja je održana 18. septembra 2013. godine, nisu istoj pristupili, pa je ocenjeno da nije bilo određenog zahteva stranaka za naknadu troškova.

U dokumentaciji uz ustavnu žalbu podnosilac je priložio i fotokopiju podneska upućenog 8. jula 2013. godine Apelacionom sudu od strane njegovog punomoćnika, kojim punomoćnik opravdava svoj nedolazak na zakazanu raspravu pred drugostepenim sudom za 19. jul 2013. godine, te predlaže da sud održi raspravu u njenom odsustvu, odbije navode žalbe tužene, te usvoji tužbeni zahtev tužioca u celosti i obaveže tuženu na plaćanje parničnih troškova prema ranijem troškovniku, uključujući i trošak za odgovor na žalbu u iznosu od 6.000,00 dinara (navedeni podnesak se ne nalazi u spisima predmeta).

4. Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 149. stav 1.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja (član 159. stav 1.); da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu (član 159. stav 2.); da je stranka dužna da zahtev za naknadu troškova stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči (član 159. stav 3.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13), koji se primenjivao nakon stupanja na snagu, propisano je: da stranka koja u celini izgubi parnice je dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja (član 163. stav 1.); da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu (član 163. stav 2.); da je stranka dužna da zahtev za naknadu troškova podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči (član 163. stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, zasniva na tome da je nezakonita odluka Apelacionog suda u Kragujevcu o troškovima postupka u kojoj je rešeno da svaka stranka treba da snosi svoje troškove postupka, pa je, polazeći od toga, ispitivao da li je takva odluka suda bila pravična na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosioca.

Ustavni sud, pr i tome, naglašava da je pravilnu primenu prava nadležan da ceni instanciono-viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od okolnosti konkretnog slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu ustavnog prava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe usvojio u celi ni, pa je, rešavajući o troškovima postupka obavezao tuženog da podnosiocu, kao tužiocu, naknadi troškove postupka, prema troškovniku koji je njegov a punomoćni ca podnela prvostepenom sudu pre zaključenja glavne rasprave. Suprotno tome, Apelacioni sud u Kragujevcu je postupajući po žalbi tužene, i pored toga što je doneo odluku kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojio u celosti i reši o da svaka stranka snosi svoje troškove postupka , pozivajući se na odredbu člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Apelacioni sud je, s obzirom na to da punomoćnik tužioca i zakonski zastupnik tužene, koji su bili uredno pozvani na raspravu pred drugostepenim sudom, nisu istoj pristupili, ocenio da nije bilo određenog zahteva stranaka za naknadu troškova parničnog postupka .

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da ona stranka koja u celini izgubi parnicu je dužna da protivnoj stranci naknadi troškove postupka, a odredb om člana 163. stav 3. istog zakona da je zahtev za naknadu troškova stranka dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. Polazeći od toga, Ustavni sud ukazuje da iz same odrednice „najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima“, proizlazi da je zakon odredio samo poslednji procesni trenutak do kada se može podneti zahtev za naknadu troškova, a sama je stranka ovlašćena da podnese predmetni zahtev u bilo kojoj fazi postupka, a najkasnije do zaključenja glavne rasprave, i po takvom zahtevu, sud je dužan da postupi.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je samim procesnim zakonom propisano do kada zahtev za naknadu troškova mora biti postavljen , što je najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima parničnog postupka, tj. praktično do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom za troškove nastale u prvostepenom postupku, a da je ona strana koja u celini izgubi spor dužna da naknadi troškove postupka suprotnoj strani.

Kako je u konkretnom slučaju punomoćnica podnosioca ustavne žalbe troškovnik prvostepenom sudu svakako predala pre zaključenja glavne rasprave, a podnosilac je sa svojim tužbenim zahtevom u celosti uspeo u parnici, Ustavni sud nalazi da nije bilo nikakvih procesnih smetnji da se o zahtevu podnosioca za naknadu troškova postupka odluči, te da je Apelacioni sud proizvoljno primenio odredbe procesno g zakona kada je , i pored uredno podnetog zahteva od strane podnosioca, rešio da svaka stranka , u konkretnom slučaju, treba da snosi svoje troškove parničnog postupka .

Polazeći od prethodnog, Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Kragujevcu, rešavajući o troškovima parničnog postupka, arbitrerno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, što je dovelo do povrede njegovog prav a na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Shodno navedenom, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo. Sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, mogu otkloniti jedino poništajem stava trećeg presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 832/13 od 18. septembra 2013. godine i određivanjem da u ponovnom postupku drugostepeni sud done se novu odluku o troškovima parničnog postupka, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da će odluka o troškovima parničnog postupka biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca ustavne žalbe za utvrđivanje i povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, za sada preuranjen, zbog čega je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti