Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje deset godina i još uvek je u prvostepenoj fazi. Utvrđeno je pravo na naknadu nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P.1685/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 7. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava u još jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio pojedinačne postupke i formirao 22 posebna predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u pogledu parničnog postupka koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1685/06.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1685/06 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe 30. oktobra 2000. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog učinjene povrede ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 1685/06 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. oktobra 2000. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženog Radoslava Jevtića, radi isplate duga. Po tužbi je formiran predmet P. 2062/2000.

Pred Opštinskim sudom u Kruševcu bilo je zakazano 10 ročišta za glavnu raspravu koja su odlagana zbog saslušanja predloženih svedoka, kao i zbog nedolaska pozvanih svedoka, a jedno ročište nije održano zbog nedolaska tužioca. Presudom Opštinskog suda u Kruševcu P. 2062/2000 od 25. jula 2002. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime glavnog duga 2000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Kruševcu je, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž. 1878/02 od 30. oktobra 2002. godine kojim je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predmet je dobio nov broj P. 2794/02. U ponovnom postupku bilo je zakazano 12 ročišta za glavnu raspravu koja su uglavnom odlagana radi pribavljanja raznih dokaza, i to nekoliko puta zbog traženja od "Invest banke" da se dostavi izveštaj o postojanju devizne knjižice tužioca i promenama stanja na njoj, kao i zbog predloga za saslušanje svedoka i nedolaska pozvanih svedoka. Dva ročišta su odložena zbog nedolaska tuženog, a jedno ročište zbog nepristupanja punomoćnika tužioca. Takođe, dva ročišta su odložena radi saslušanja tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka.

Presudom Opštinskog suda u Kruševcu P. 2794/02 od 28. jula 2005. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime zajma 200 američkih dolara sa kamatom a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da tuženi isplati tužiocu još 1800 američkih dolara. Protiv navedene presude obe stranke su izjavile žalbu.

Oktobra 2005. godine tužilac je predložio ponavljanje parničnog postupka. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 2794/02 od 12. januara 2006. godine ovaj predlog je odbačen.

Postupajući po žalbi tužioca protiv tog rešenja, Opštinski sud u Kruševcu je doneo rešenje P. 2794/02 od 6. aprila 2006. godine kojim je žalba odbačena.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 382/06 od 8. juna 2006. godine odbijen je predlog tužioca za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje po njegovoj žalbi.

Presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž. 986/06 od 31. oktobra 2006. godine potvrđena je presuda Opštinskog suda u Kruševcu P. 2794/02 od 28. jula 2005. godine u stavu I izreke, a ukinuta je u st. II i III izreke i predmet u tom delu vraćen na ponovno suđenje, budući da po oceni drugostepenog suda činjenično stanje nije bilo potpuno i pravilno utvrđeno. Istom presudom Okružnog suda potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P. 2794/02 od 12. januara 2006. godine, a ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P. 2794/02 od 6. aprila 2006. godine.

Predmet je dobio nov broj P. 1685/06, a tužilac je 22. novembra 2006. godine preinačio tužbu. Zatim je bilo zakazano deset ročišta za glavnu raspravu koja su odlagana zbog predloga za saslušanje novih svedoka i nedolaska pozvanih svedoka, dok je jedno ročište odloženo zbog nedolaska tužioca i njegovog punomoćnika, a dva ročišta su odložena zbog izjašnjenja stranaka na nove dokaze i zbog saslušanja parničnih stranaka.

Na ročištu od 19. novembra 2008. godine sud je doneo rešenje o zastoju postupka, jer je tužilac izjavio da je državljanin Crne Gore i tražio da mu se ubuduće pismena dostavljaju u Crnu Goru, tako da je rešenje o zastoju doneto da bi tužilac dostavio dokaze o tome da je državljanin Crne Gore.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predmetne tužbe, bilo je takođe propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen već šest godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 30. oktobra 2000. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka i opredeljuju da li je postupak okončan u razumnom roku ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Naime, u dosadašnjem postupku pred prvostepenim sudom ukupno je zakazano 32 ročišta, koja su mahom odlagana bez krivice podnosioca ustavne žalbe, donete su i ukinute dve presude, da bi novembra 2008. godine bilo doneto rešenje o zastajanju s postupkom, koji do danas traje punih deset godina i još uvek se nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sud nije preduzimao sve Zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema izvrši na način koji omogućava donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovim pravima u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 1685/06 odluči u razumnom roku, jer ovaj postupak bez opravdanja traje deset godina, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, tako što je podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i ujedno naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti