Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku po tužbi za poništaj otkaza. Iako delimično okončan, postupak za naknadu štete traje neopravdano dugo, preko šest godina, što je posledica neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-906/2009
19.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnim žalbama Anđelke Petković iz Pauna i Ruže Pavlović iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe Anđelke Petković i Ruže Pavlović i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 181/08 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Anđelka Petković iz Pauna i Ruža Pavlović iz Valjeva su 9, odnosno 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko punomoćnika advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, podnele Ustavnom sudu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odrebom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 181/08 (sada broj P1. 465/09). Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmet: Už-906/2009 i Už-1011/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničnog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-1011/2009 pripojen predmetu Už- 906/2009.

U ustavnim žalbama se navodi: da su podnositeljke ustavne žalbe 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv AD "Minsa" iz Valjeva zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je u tom postupku delimičnom presudom utvrđeno da je otkaz ugovora o radu podnositeljki nezakonit i poslodavac obavezan da podnositeljke vrati na rad, ali još uvek nije okončan postupak u pogledu zahteva za naknadu štete prouzrokovane tim otkazom; da iako je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, usled čega je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da se neažurnim i nezakonitim postupanjem suda koje je dovelo do neopravdanog odugovlačenja postupka podnositeljkama ustavne žalbe krši pravo na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a time nanosi nematerijalna i materijalna šteta. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno navedeno ustavno pravo.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavnih žalbi i spisa predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 181/08 (novi broj P1. 465/09), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Četrdeset i šest tužilaca, među kojim i podnositeljke ustavne žalbe, su, preko punomoćnika Ilije Kantara, advokata iz Beograda, 31. maja 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu zajedničku tužbu protiv tuženog AD "Uzor", kasnije AD "Minsa", iz Valjeva, koja je precizirana podneskom od 18. juna 2004. godine, a kojom se traži da sud: prvo - poništi odluke tuženog AD "Uzor" iz Valjeva od 21. maja 2004. godine o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti tužilaca od 1. marta 2003. godine, zbog toga što su stupili u štrajk koji nije organizovan u skladu sa Zakonom o štrajku, zbog nepoštovanja radne discipline i nedoličnog ponašanja, kao i zbog toga što su odbili da zaključe ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, odnosno aneks ugovora; drugo - da tužioce vrati u radni odnos; treće - da naknadi sve zaostale zarade koje bi tužioci primili da su bili na radu od dana donošenja osporenih odluka, sa zakonskom zateznom kamatom; četvrto - da naknadi troškove parničnog postupka.

Opštinski sud u Valjevu je razdvojio postupak po navedenoj tužbi, a tužbe podnositeljki ustavne žalbe su zavedene pod brojevima P1. 1064/04 i P1. 1065/04 i dostavljene na odgovor tuženom 14. aprila 2005. godine. O tužbama je zatim vođen jedinstveni postupak.

Odgovor tuženog na tužbu je primljen u Opštinskom sudu 16. maja 2005. godine, nakon čega je prvostepeni sud zakazao ročište za glavnu raspravu 26. maja 2005. godine na kome je odlučio da zatraži izveštaj od Inspekcije rada - Odeljenja za Mačvanski i Kolubarski okrug u vezi sa sprovedenim nadzorom nad štrajkom tužilja započetim 23. marta 2004. godine. Po dobijanju odgovora odeljenja Inspekcije rada 8. juna i 9. septembra 2005. godine, sledeće ročište je održano 23. februara 2006. godine na kome je, na predlog punomoćnika stranaka, sud doneo rešenje o prekidu postupka do pravnosnažnog okončanja spora o zakonitosti štrajka, koji se po tužbi ovde tuženog, vodio kod istog suda u predmetu P1. 1393/05.

Nakon pravnosnažnosti presude kojom je odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog za utvrđivanje nezakonitosti štrajka kao neosnovan, tužilje su 30. marta 2007. godine podnele predlog za nastavak postupka. Opštinski sud je, nakon sprovedene glavne rasprave, 13. septembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P. 433/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev u delu kojim se traži poništavanje odluka tuženog o otkazu i vraćanje tužilja na rad.

Rešavajući o žalbi tuženog protiv presude P. 433/07 od 13. septembra 2007. godine, koja je izjavljena 9. novembra 2007. godine, Okružni sud u Valjevu je 31. januara 2008. godine doneo presudu Gž1. 71/08, kojom je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio osporenu delimičnu presudu.

Po vraćanju spisa 11. februara 2008. godine, Opštinski sud u Valjevu je nastavio postupak o preostalom delu tužbenog zahteva zakazavši prvo ročište 27. marta 2008. godine. Posle više zakazanih ročišta, od kojih neka nisu održana i nemogućnosti određenog veštaka da izvrši veštačenje zbog toga što mu tuženi nije dozvolio uvid u potrebnu dokumentaciju, prvostepeni sud je na ročištu 3. jula 2008. godine doneo odluku da se zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji koju je tuženi 31. marta 2008. godine izjavio protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 71/08 od 31. januara 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. II 1228/08 od 22. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog, a spisi predmet su vraćeni Opštinskom sudu u Valjevu 24. novembra 2008. godine.

U nastavku postupka Opštinski sud u Valjevu je zakazao pet ročište za glavnu raspravu o preostalim tužbenim zahtevima tužilja (od kojih jedno nije održano), tuženi je 20. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu predlog za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, koji je Vrhovni sud Srbije odbio rešenjem R. 234/09 od 16. aprila 2009. godine, a spise predmeta vratio Opštinskom sudu u Valjevu 12. maja 2009. godine; tužilje su 21. januara i 19. marta 2009. godine precizirale tužbeni zahtev, a na ročištu 3. juna 2009. godine Opštinski sud u Valjevu je doneo presudu P1. 181/08, kojom je tužbeni zahtev tužilja za isplatu naknade usvojen u celini i koja je dostavljena punomoćniku tužilja 29. juna 2009. godine, a punomoćniku tužene14. jula 2009. godine.

Protiv ove presude tuženi su 21. jula 2009. godine izjavili žalbu, a Okružni sud u Valjevu je 25. septembra 2009. godine doneo presudu Gž1. 237/09, kojom je prvostepena presuda P1. 181/08 od 3. juna 2009. godine delom potvrđena, a delom ukinuta i predmet vraćen Opštinskom sudu u Valjevu radi ponovnog suđenja. Opštinski sud u Valjevu je, zatim, nakon održanog ročišta, doneo presudu P1. 465/09 od 20. novembra 2009. godine, kojom je odlučio o zahtevima iz ukinutog dela prvostepene presude P1. 181/08, tako što je tužbeni zahtev delimično usvojio (u pogledu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje), a delimično odbio (u pogledu isplate regresa za godišnji odmor). Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu 28. januara 2010. godine, koja je odmah dostavljena tužiljama na odgovor. U međuvremenu, 18. decembra 2009. godine tužena je izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda Gž1. 237/09 od 25. septembra 2009. godine, koju je Vrhovni kasacioni sud, rešenjem Rev 2. 1525/10 od 9. juna 2010. godine, odbacio kao nedozvoljenu. Ovo rešenje je dostavljeno punomoćnicima stranaka 16. i 19. jula 2010. godine, a spisi su dostavljeni na uvid Ustavnom sudu 9. avgusta 2010. godine.

4. Za ocenu navoda ustavnih žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljke pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku od 22. februara 2005. godine je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog postupka, koji je započet podnošenjem tužbe sudu 31. maja 2004. godine, a još uvek nije okončan.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja su podnete ustavne žalbe, trajao je do momenta podnošenja ustavnih žalbi punih pet godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u ovom parničnom postupku sud trebalo da odluči o više relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa zakonitošću otkaza ugovora o radu tužilja, a zatim, eventualno, i sa visinom štete zbog nezakonitog otkaza, što je zahtevalo obimniji dokazni postupak.

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovog radnog odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke nisu doprinele dugom vremenskom trajanju parničnog postupka.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedovoljno efikasno postupanje prvostepenog suda. Naime, nakon podnošenja tužbe 31. maja 2004. godine, tužba je dostavljena na odgovor tuženom tek 14. aprila 2005. godine - nakon deset meseci i 14 dana. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, postupanje Opštinskog suda u Valjevu, koji u parnici iz radnog odnosa tužbu dostavlja na odgovor tuženom tek nakon deset meseci i 14 dana od njenog podnošenja predstavlja grubo narušavanje načela efikasnosti postupanja sudova. Takođe, posle prvog ročišta koje je zakazano mesec i po dana posle dobijanja odgovora na tužbu, sledeće ročište je zakazano posle pet i po meseci od pribavljanja izveštaja Inspekcije rada, što je takođe u dubokom neskladu sa hitnom prirodom postupka u radnim sporovima.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj parnici iz radnih odnosa, zasnovana na standardima prihvaćenim u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, sada Osnovnog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje preko šest godina i da još uvek nije u potpunosti pravosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 181/08 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak što pre okončao. S obzirom na to da podnositeljke ustavnih žalbi nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je odlučio da se štetne posledice povrede podnositeljkinih prava otklone objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti