Pravo naslednika na rehabilitaciono obeštećenje za materijalnu štetu

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda koja je uskraćivala naslednicima pravo na naknadu materijalne štete za preminulo rehabilitovano lice. Sud je zauzeo stav da ovo pravo prelazi na naslednike ako je zahtev podnet za života.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9068/2021
27.11.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. D, A. E. i I. D, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. D, A. E. i I. D. i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4081/20 od 4. marta 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4081/20 od 4. marta 2021. godine i određuje da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1425/20 od 13. maja 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. D, A. E. i I. D, svi iz Beograda podneli su Ustavnom sudu, 30. juna 2021. godine, preko punomoćnika G. R, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 8. jula 2022. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4081/20 od 4. marta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava presuda Vrhovnog kasacionog suda kojom je odbijena kao neosnovana revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv drugostepene presude kojom je odbijen kao neosnovan njihov tužbeni zahtev za rehabilitaciono obeštećenje. Povredu prava na pravično suđenje podnosioci zasnivaju na navodima o arbitrernoj i proizvoljnoj primeni materijalnog prava od strane Vrhovnog kasacionog suda, jer pogrešno nalazi da podnosioci kao naslednici B. D, koji je rehabilitovan po sopstvenom zahtevu i koji je pre smrti podneo zahtev Komisiji za rehabilitaciju, čime je stekao pravo na materijalnu štetu, nemaju pravo na naknadu materijalne štete. Ukazuju i na to da je ovakav stav revizijskog suda u suprotnosti sa pravnim shvatanjem tog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 28. februara 2022. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu revizijsku presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Višeg suda u Beogradu P. 676/16 od 13. novembra 2019. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da im, na ime rehabilitacionog obeštećenja – materijalne štete, isplati ukupan iznos od 24.631.002,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe sudu, i to u pojedinačno određenim iznosima po svim traženim osnovima: izgubljena zarada za vreme izdržavanja kazne zatvora, prekovremeni rad za vreme izdržavanja kazne zatvora, izostala zarada za vreme nezaposlenosti, manje isplaćena zarada u periodu nakon izdržane kazne zatvora do penzionisanja i manje isplaćena penzija.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1425/20 od 13. maja 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i navedena prvostepena presuda potvrđena.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4081/20 od 4. marta 2021. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

U osporenoj revizijskoj presudi je, pored ostalog, navedeno: da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh. 374/12 od 14. marta 2013. godine usvojen zahtev B. D. za rehabilitaciju i utvrđeno da je bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga, kao i da su ništave presude Okružnog suda u Peći K. 90/74 od 18. septembra 1974. godine i Vrhovnog suda Kosova Kž. 458/74 od 14. marta 1975. godine; da je B. D. zajedno sa tužiocima Ministarstvu pravde podneo zahtev 4. marta 2015. godine za naknadu materijalne i nematerijalne štete, ali da o zahtevu nije odlučeno; da je B. D. preminuo 25. juna 2015. godine; da su rešenjem javnog beležnika Tanje Ostojić UPP. 242-218 od 19. novembra 2018. godine za naslednike na zaostavštini B. D. oglašeni P. D, I. D. i A. E. sa udelima od po 1/3; da su P. D, I. D. i A. E. tužbu sudu podneli 27. aprila 2016. godine.

U obrazloženju je dalje navedeno: da je kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, materijalno pravo u nižestepenim presudama pravilno primenjeno, kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete; da pravo na naknadu materijalne štete koju je rehabilitovano lice pretrpelo ima samo rehabilitovano lice; da B. D. za života nije priznato pravo na naknadu bilo kog vida materijalne štete; da tužioci ne spadaju u kategoriju lica iz člana 7. tačka 5) Zakona o rehabilitaciji, niti u kategoriju lica obuhvaćenih članom 21. stav 2, u vezi sa članom 26. stav 4. istog zakona; da iz citiranih odredaba Zakona o rehabilitaciji (član 7. stav 5, člana 21. stav 2, član 26. st. 2 – 4. i član 27. st. 1. i 4.) proizlazi da je reč o specijalnom zakonu koji izričito određuje osnov i obim prava na rehabilitaciono obeštećenje, kao i krug lica kojima to pravo pripada, zbog čega nema mesta primeni odredaba Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na naknadu materijalne štete; da pravo na naknadu materijalne štete zbog povrede prava i sloboda ima samo rehabilitovano lice.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03 – Odluka US) propisano je: da se nasleđuje zaostavština (stav 1.); da zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti (stav 2.).

Zakonom o ratifikaciji Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni ili postupaka („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“, broj 9/ 91 i „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, br. 16/05 i 2/06) je ratifikovana Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni ili postupaka, usvojena 10. decembra 1984. godine u Njujorku (u daljem tekstu: Konvencija UN). Konvencijom UN je predviđeno: da svaka država članica, u svom pravnom sistemu, garantuje žrtvi nekog akta torture pravo dobijanja naknade i pravednog i odgovarajućeg obeštećenja, uključujući sredstva potrebna za njegovu što potpuniju rehabilitaciju, a da u slučaju smrti žrtve akta torture, imaoci prava te žrtve polažu pravo na obeštećenje (član 14. stav 1.); da ovaj član ne isključuje nikakvo pravo na obeštećenje koje bi imala žrtva ili bilo koje drugo lice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom (član 14. stav 2.).

Zakonom o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, broj 92/11) propisano je: da se ovim zakonom uređuju rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona: 1) na teritoriji Republike Srbije bez sudske ili administrativne odluke; 2) izvan teritorije Republike Srbije bez sudske ili administrativne odluke vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imala ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije; 3) sudskom ili administrativnom odlukom organa Republike Srbije; 4) sudskom ili administrativnom odlukom vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imala ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije (član 1. stav 1.); da je rehabilitacija utvrđivanje ništavosti, odnosno nepunovažnosti akata i radnji kojima su lica iz člana 1. stav 1. ovog zakona lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga (član 3. stav 2.); da su pravne posledice rehabilitacije za rehabilitovano lice i za druga lica određena ovim zakonom mere uklanjanja i ublažavanja posledica ništavih, odnosno nepunovažnih akata i radnji iz stava 1. ovog člana i obuhvataju pravo na: poseban penzijski staž; mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak); zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja; pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa iz člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno obeštećenje za tu imovinu; pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu (rehabilitaciono obeštećenje) (član 3. stav 2.); da zahtev za rehabilitaciju mogu podneti i deca lica iz člana 1. stav 1. ovog zakona koja su, za vreme trajanja povrede prava i slobode roditelja, rođena u ustanovama za izvršenje sankcija, odnosno koja su u tim ustanovama sa njima provela deo vremena ili su za to vreme rasla bez roditeljskog staranja jednog, drugog ili oba roditelja (član 7. tačka 5)); da rehabilitovano lice ima pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja, pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa iz člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno obeštećenje za tu imovinu, kao i pravo na rehabilitaciono obeštećenje (član 20. stav 1.); da lice iz člana 7. tačka 5) ovog zakona ima pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i pravo na rehabilitaciono obeštećenje, u skladu sa odredbom člana 26. stav 3. ovog zakona (član 21. stav 1.); da pravo na rehabilitaciono obeštećenje imaju i bračni drug, deca i roditelji, odnosno braća, sestre i vanbračni partner rehabilitovanog lica, u skladu sa odredbom člana 26. stav 4. ovog zakona (član 21. stav 2.); da pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa iz člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno obeštećenje za tu imovinu imaju naslednici rehabilitovanog lica, u skladu sa odredbom člana 25. ovog zakona (član 21. stav 3.); da rehabilitovano lice ima pravo na obeštećenje za materijalnu štetu nastalu zbog povrede prava i sloboda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 26. stav 1.); da rehabilitovano lice i lice iz člana 7. tačka 5) ovog zakona ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 26. stav 3.), da lica iz člana 21. stav 2. ovog zakona imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica, pod uslovom da je između njih i umrlog rehabilitovanog lica postojala trajnija zajednica života, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 26. stav 4.); da se prava po osnovu rehabilitacije utvrđena ovim zakonom stiču i na osnovu pravnosnažnih sudskih odluka kojima su usvojeni zahtevi za rehabilitaciju, a koje su donete u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, broj 33/06) (član 30. stav 2.).

5. Razmatrajući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete arbitrarno i proizvoljno primenio materijalno pravo.

Ustavni sud najpre konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da i proizvoljna ili arbitrarna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od utemeljenosti ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Ustavni sud konstatuje da Vrhovni kasacioni sud u osporenoj presudi konstatuje da je materijalno pravo u nižestepenim presudama pravilno primenjeno, kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca kao naslednika rehabilitovanog lica, za naknadu materijalne štete, ističući da pravo na naknadu materijalne štete koju je rehabilitovano lice pretrpelo ima samo rehabilitovano lice.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud u cilju ujednačavanja sudske prakse, na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 28. februara 2022. godine, prihvatio pravni stav da pravo na naknadu materijalne štete iz člana 26. stav 1. Zakona o rehabilitaciji može ostvariti rehabilitovano lice kada je za života blagovremeno podnelo zahtev Komisiji za rehabilitaciju, odnosno pokrenulo parnični postupak za naknadu štete po tom osnovu, kao i da pravo na materijalno rehabilitaciono obeštećenje prelazi na naslednike rehabilitovanog lica koje premine nakon podnošenja zahteva za naknadu štete Komisiji za rehabilitaciju, ili nakon podnošenja tužbe za naknadu štete u parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju navedenog stava, pored ostalog, ističe da je rehabilitovano lice podnošenjem zahteva za ostvarenje materijalnog rehabilitacionog obeštećenja, odnosno utuženjem tog potraživanja, legitimno moglo očekivati uvećanje svoje imovine za određeni iznos utužene novčane naknade. Rehabilitovano lice to pravo nije ostvarilo za života, ali je u skladu sa odredbama Zakona o rehabilitaciji, zakonitim postupanjem za života ispunilo sve uslove da priznato mu pravno stanje iz člana 26. stav 1. Zakona o rehabilitaciji preobrazi u svoje subjektivno imovinsko pravo. Zato se može zaključiti da je Zakonom o rehabilitaciji konstituisano pravo rehabilitovanog lica na priznanje materijalnog, rehabilitacionog obeštećenja podobno za nasleđivanje, pod uslovom da je rehabilitovano lice za života podnelo zahtev Komisiji za rehabilitaciju, kojom je tražilo isplatu rehabilitacionog obeštećenja ili podnelo tužbu sudu sa zahtevom za isplatu novčane naknade po tom osnovu.

Pitanje prava naslednika rehabilitovanog lica na materijalnu štetu, kao vid rehabilitacionog obeštećenja, koje se postavlja i u ovom slučaju, Ustavni sud je, pored ostalih, razmatrao u Odluci Už-3458/2019 od 25. aprila 2024. godine. Ustavni sud je u navedenoj Odluci stao na stanovište da je Vrhovni kasacioni sud presudom koja je bila predmet ustavnopravne analize povredio pravo podnosioca na pravično suđenje, a polazeći od toga da konstataciju iznetu prilikom sumiranja utvrđenih činjenica i okolnosti – da je pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe rehabilitovan po sopstvenom zahtevu i da je preminuo dan nakon što je podneo tužbu za rehabilitaciono obeštećenje, uopšte nije doveo u vezu sa odredbom člana 3. stav 2. Zakona o rehabilitaciji, zbog čega, po shvatanju Ustavnog suda, nije obrazložio da li to što je pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe doživeo svoju rehabilitaciju znači i da je za njegovog života nastupila pravna posledica rehabilitacije, u vidu prava na obeštećenje za materijalnu štetu, te ako jeste, da li to pravo, saglasno članu 1. stav 2. Zakona o nasleđivanju, ulazi u njegovu zaostavštinu.

Imajući u vidu sadržinu obrazloženja pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici održanoj 28. februara 2022. godine, kao i Odluke Ustavnog suda Už-3458/2019 od 25. aprila 2024. godine, Ustavni sud ukazuje da je sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, u potpunosti prihvatljiv navedeni stav da pravo na materijalno rehabilitaciono obeštećenje prelazi na naslednike rehabilitovanog lica koje premine nakon podnošenja zahteva za naknadu štete Komisiji za rehabilitaciju ili nakon podnošenja tužbe za naknadu štete u parničnom postupku. Ustavni sud ne nalazi potrebu za dodatnim obrazlaganjem, već ocenjuje da se obrazloženje Vrhovnog kasacionog suda dato u osporenom aktu ne iskazuje kao ustavnopravno prihvatljivo, a posledica toga je da je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Sledom izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1425/20 od 13. maja 2020. godine, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Pravo naslednika na rehabilitaciono obeštećenje za materijalnu štetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti