Povreda prava na pravno sredstvo zbog dostave preko poštanskog pregratka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu preduzeća „P.“ DOO, utvrdivši da je sud proizvoljno odbacio prigovor kao neblagovremen. Dan dostave sudskog pismena preko poštanskog pregratka je dan preuzimanja, a ne dan stavljanja u pregradak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9069/2019
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „P.“ DOO Bačka Palanka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „P.“ DOO Bačka Palanka i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1129/19 od 18. jula 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 1129/19 od 18. jula 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku po žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu Ipv (Iv) 206/19 od 20. juna 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „P.“ DOO Bačka Palanka, je 6. septembra 2019. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1129/19 od 18. jula 2019. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je pravnosnažno odbačen kao neblagovremen prigovor izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja o izvršenju.

Podnosilac ustavne žalbe je, pored ostalog, naveo da je 11. februara 2019. godine primio predmetno rešenje o izvršenju, preko poštanskog pregratka, kada je i uredno potpisao isporučeni spisak kao potvrdu kada je navedenu poštu preuzeo, a da je 19. februara 2019. godine podneo prigovor protiv tog rešenja. Istakao je da je njegov prigovor odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda, a koje je potvrđeno osporenim drugostepenim rešenjem. Smatra da je osporenim rešenjem lišen prava na meritorno rešavanje o njegovom prigovoru, čime mu je povređeno pravo na pravno sredstvo. Osporio je stav suda da se kao dan prijema rešenja o izvršenju uzima dan kada je ono stavljeno u poštanski pregradak, 9. februara 2019. godine, a ne kada je preuzeto iz pregratka. U vezi sa tim, naveo je da je nejasno pozivanje suda na član 33. Zakona o poštanskim uslugama, koji reguliše potpuno drugu pravnu situaciju. Istakao je da je sud, u konkretnom slučaju, morao primeniti relevantne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja. Takođe, naveo je da je 9. februar 2019. godine bio neradni dan (subota) kod izvršnog dužnika, kada pošiljka nije mogla biti preuzeta iz pregratka, već je ona preuzeta u ponedeljak, prvog narednog radnog dana - 11. februara 2019. godine. Povredu prava na jednako postupanje podnosilac obrazlaže navodima o nejednakom postupanju suda u istoj pravnoj situaciji, u prilog čemu je priložio izvod iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 35a Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) i člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavnu žalbu dostavio Privrednoj komori Srbije, kao trećem (zainteresovanom) licu, radi izjašnjenja o navodima podnosioca i okolnostima od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari. Međutim, treće (zainteresovano) lice nije dostavilo Ustavnom sudu izjašnjenje o navodima ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise Privrednog suda u Novom Sadu Iiv. 13/19 i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu Iiv. 13/19 od 8. januara 2019. godine određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave, po predlogu izvršnog poverioca, Privredne komore Srbije, radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u iznosu od 960.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu Ipv (Iv) 206/19 od 20. juna 2019. godine odbačen je prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju tog suda Iiv. 13/19 od 8. januara 2019. godine, kao neblagovremen. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršni dužnik primio pobijano rešenje 9. februara 2019. godine, a da je prigovor izjavio 19. februara 2019. godine, pri čemu je poslednji dan roka za izjavljivanje prigovora bio 18. februar 2019. godine.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1129/19 od 18. jula 2019. godine odbijena je žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Novom Sadu Ipv (Iv) 206/19 od 20. juna 2019. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud iz izveštaja JP „Pošta Srbije“, o rešenju potražnice za pošiljku broj 48455, za koju je naznačeno da je primljena 9. februara 2019. godine, utvrdio dan prijema rešenja o izvršenju, te je pravilno zaključio da je prigovor podnet 19. februara 2019. godine neblagovremen. Ocenjeno je da nije osnovan žalbeni navod kojim se ukazuje da je izvršni dužnik rešenje primio 11. februara 2019. godine, dostavljajući uz žalbu isporučeni spisak pošte za isporuku pošiljki preko poštanskog pregratka, na kome se nalazi i pošiljka ARS 48455. Konstatovano je da navedeni dokaz ukazuje da je izvršni dužnik tog dana podigao pošiljku iz poštanskog pregratka koji koristi. Istaknuto je da je članom 33. Zakona o poštanskim uslugama propisano da se poštanska pošiljka koja se uručuje u jedinici poštanske mreže može podići u rokovima utvrđenim posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, a da je „stavom 3.“ istog člana propisano da se rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana računaju počev od narednog dana od dostavljanja izveštaja o prispeću pošiljke, odnosno od dana prispeća „post restant“ pošiljke ili prispeća pošiljke za pregradak u nadležnu jedinicu poštanske mreže. Navedeno je da to znači da je pošiljka za izvršnog dužnika isporučena u poštanski pregradak 9. februara 2019. godine, od kada je izvršni dužnik mogao da je preuzme. Ocenjeno je da činjenica da je izvršni dužnik pošiljku eventualno preuzeo 11. februara 2019. godine, ne utiče na to kada mu je ista stavljena na raspolaganje, pri čemu je odluka kada će podizati uručenu poštu stvar volje korisnika pregratka.

4. Odredbama člana 36. Ustava Republike Srbije utvrđeno je: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je: da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (član 25. stav 1.); da se u istom roku podnosi i prigovor, izuzev prigovora trećeg lica (član 25. stav 2.); da se izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru Agencije za privredne registre ili drugom javnom registru, a fizičkom licu – na adresi prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama (član 36. stav 1.); da se, ako dostavljanje ne uspe, pismeno narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda (član 36. stav 2.); da dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno narednog radnog dana biti istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno (član 36. stav 3.); da se smatra da je dostavljanje izvršeno istekom osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda (član 36. stav 4.); da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak (član 39.).

Odredbom člana 128. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je da se pismena dostavljaju neposredno u sudu, preko pošte, lica registrovanih za obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih državnih organa, lica sa javnim ovlašćenjima ili drugih lica određenih posebnim propisima, na način propisan ovim zakonom. Odredbom člana 148. navedenog zakona propisano je: da potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljač, punim imenom i prezimenom uz označenje svojstva primaoca i da će primalac na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema (stav 1.); da će se ako je na dostavnici netačno naznačen datum dostavljanja, smatrati da je dostavljanje izvršeno onog dana kad je pismeno predato (stav 6.).

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispravka, 39/16, 56/16, 77/16 i 16/18) propisano je: da se odluke dostavljaju pisarnici radi razvođenja kroz upisnik u koji upisničar unosi podatke vezane za odluku i raspoređuje ih zaposlenima koji dalje postupaju po njima, da se na izvornik odluke stavlja otisak štambilja beleške o otpremanju; da se predmet odlaže u evidenciju do vraćanja dostavnica i povratnica o prijemu odluke i isteka roka za žalbu; da blagovremenost žalbe ceni sudija, a pisarnica dalje postupa po njegovoj naredbi (dostavlja žalbu na odgovor i ostala pismena vezana za odluku); da se po završetku ovih radnji predmet dostavlja višem sudu na odluku (član 203. stav 1.); da se pošiljke koje se otpremaju poštom, razvrstavaju u tri grupe: obične, preporučene i sa povratnicom i tim redom se upisuju u dostavnu knjigu za poštu, koja služi kao evidencija o otpremi (član 210.); da se, ako je potreban dokaz o prijemu, prepis odluke ili pismeno stavlja u omot sa povratnicom, ako se dostavlja poštom, a ako se dostavlja na drugi način - u dostavnicu (član 211. stav 1.).

Zakonom o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 30/10 i 62/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se poštanske usluge obavljaju na osnovu ugovora, u skladu sa zakonom, opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga i drugim aktima poštanskih operatora, kao i na osnovu međunarodnih konvencija, ugovora, sporazuma i drugih međunarodnih akata (član 2.); da se sudska pismena i pismena u upravnom i prekršajnom postupku uručuju u skladu sa zakonom (30. stav 4.); da se poštanska pošiljka, koja se uručuje u jedinici poštanske mreže, može podići u rokovima, utvrđenim posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, ne kraćim od: 1) pet radnih dana - ako pošiljka glasi na primaoca koji se nalazi na užem dostavnom području; 2) deset dana - ako pošiljka glasi na primaoca koji se nalazi na širem i najširem dostavnom području; 3) 30 dana - ako je pošiljka upućena na „post restant“ (član 33. stav 1.); da se rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana računaju počev od narednog dana od dana dostavljanja izveštaja o prispeću pošiljke, odnosno od dana prispeća „post restant“ pošiljke ili prispeća pošiljke za pregradak u nadležnu jedinicu poštanske mreže (član 33. stav 4.).

Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 24/10, 58/10, 2/11, 13/11, 65/11, 93/13, 97/13 i 44/18), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je pošiljka sa povratnicom poštanska pošiljka za koju pošiljalac zahteva pisano potvrđenje uručenja na posebnom obrascu „POVRATNICA“, koja se vraća i uručuje pošiljaocu (član 23. stav 1.), da se na pošiljku sa povratnicom, u levom gornjem uglu adresne strane, stavlja nalepnica „AR“ ili se na odgovarajući način vrši obeležavanje na Adresnici (član 23. stav 5); da su sudska pismena i pismena u upravnom i prekršajnom postupku (u daljem tekstu: sudsko pismo) pozivi, rešenja, odluke, zaključci i drugi službeni spisi koje šalju sudovi, javna tužilaštva, organi za prekršaje, vojne ustanove i drugi državni organi, kada postupaju u navedenim postupcima, kao i da su sudska pisma pismonosne pošiljke sa posebnom uslugom i predaju se, po pravilu, kao preporučene pošiljke sa povratnicom (član 27. stav 1.); da se pod uručenjem poštanskih pošiljaka u poslovnim prostorijama poštanskog operatora (u daljem tekstu: isporuka) podrazumeva predaja pošiljaka primaocu ili ovlašćenom licu i to, po pravilu, u sledećim slučajevima: 1) kada je primaocu ostavljen izveštaj o prispeću pošiljke, u skladu sa odredbama ovih opštih uslova i Posebnih uslova za obavljanje poštanskih usluga poštanskog operatora; 2) kada su pošiljke adresovane na primaoce - korisnike poštanskih pregradaka, bez obzira da li te pošiljke u adresi imaju oznaku broja pregratka ili ne; 3) kada su pošiljke naslovljene na fizička lica, a u adresi primaoca imaju naziv korisnika poštanskog pregratka; 4) kada su pošiljke adresovane na „post restant“ (član 57. stav 1.).

Ugovorom o poslovnoj saradnji, zaključenim između Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ (u daljem tekstu: Pošta) i Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: VSS) br. 2017-51480/2 i 021-05-30/2017-01 od 10. aprila 2017. godine (akt je dostupan na veb-stranici Viskog saveta sudstva na: www.vss.sud.rs), predviđeno je: da su se ugovorne strane sporazumele da je predmet ugovora prijem i dostava sudskih pismena strankama i drugim učesnicima u postupku, odnosno prijem, prenos i uručenje sudskih pisama u unutrašnjem poštanskom saobraćaju (član 1. stav 1. tačka 1.); da ugovorne strane konstatuju da su krajnji korisnici usluga iz stava 1. tač. 1. do 4. ovog člana – sudovi u Republici Srbiji (u daljem tekstu: krajnji korisnici), koji po ovom ugovoru, za ugovorne usluge vrše i plaćanja; kao i da su sudska pismena – pismena u parničnom, izvršnom, krivičnom i prekršajnom postupku, kao što su pozivi, rešenja, odluke zaključci i drugi službeni spisi (u daljem tekstu: sudsko pismo) i predaju se kao pismonosne pošiljke sa posebnom uslugom, po pravilu, kao preporučene pošiljke sa povratnicom (član 1. stav 2.); da se Pošta obavezuje da će dostavu sudskih pisama vršiti u skladu sa važećim procesnim zakonima, Sudskim poslovnikom i aktom iz st. 3. i 4. ovog člana Ugovora (član 13. stav 2); da je Pošta dužna da sačini Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama u skladu sa važećim procesnim zakonima i Sudskim poslovnikom, u kome će detaljno utvrditi procedure i postupke prilikom prijema i uručenja sudskih pisama (član 13. stav 3.); da je Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama sastavni deo ovog Ugovora (član 13. stav 4.); da je VSS u obavezi da odmah nakon potpisivanja ovog ugovora, Ugovor i Tehnološko uputstvo iz st. 3. i 4. ovog člana dostavi Krajnjim korisnicima (član 13. stav 5.).

Aneksom 2 Ugovora o poslovnoj saradnji, zaključenim između Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ i Visokog saveta sudstva, br. 2017-51480/310 i 021-05-00264/2018-01, od 25. decembra 2018. godine (akt je dostupan na veb-stranici Visokog saveta sudstva), u članu 1, predviđeno je: da se Tehnološko uputstvo iz člana 13. Ugovora - Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama, broj 2017-51480/147, od 31. jula 2017. godine, zamenjuje sa Tehnološkim uputstvom o prijemu i uručenju sudskih pisama, broj 2018-208010/1, od 24. decembra 2018. godine, koje je dato u prilogu ovog aneksa (stav 1.); da je VSS u obavezi da odmah nakon potpisivanja ovog aneksa, ovaj aneks i Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama, broj 2018-208010/1, od 24. decembra 2018. godine, dostavi Krajnjim korisnicima.

Tehnološkim uputstvom o prijemu i uručenju sudskih pisama, broj 2018-208010/1, od 24. decembra 2018. godine (akt je dostupan na veb-stranici Viskog saveta sudstva), predviđeno je: da je korisnik poštanskih usluga, koji je zahtevao da mu se pošiljke, uključujući i sudska pisma, uručuju putem poštanskog pregratka, dužan da sve prispele pošiljke preuzme u roku propisanom za čuvanje ovih pošiljaka - 5 radnih dana, i to od dana zaduženja u poštanski pregradak (član 12. stav 1.); da prilikom isporuke sudskog pisma putem poštanskog pregratka, primalac ili ovlašćeno lice primaoca upisuje datum prijema na povratnici, potpisuje se na povratnici i poštanskoj ispravi; da zaposleni u pošti nakon kontrole ispravnosti, žigoše povratnicu i odvaja je od sudskog pisma; da datum na otisku poštanskog žiga mora biti istovetan datumu isporuke (član 12. stav 2.); da je povratnica dokaz o izvršenom uručenju sudskog pisma primaocu ili drugom licu, saglasno ovom uputstvu, koju pošta odmah po uručenju vraća pošiljaocu (član 14. stav 1.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ove navode zasniva na tvrdnji da je njegov prigovor protiv rešenja o izvršenju pravnosnažno odbačen kao neblagovremen na osnovu proizvoljne primene merodavnog prava, te da je posledično lišen prava na meritorno odlučivanje o njegovom prigovoru.

Ustavni sud konstatuje da se pravom iz člana 36. stav 2. Ustava prvenstveno jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke. Ustavni sud dalje ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koje je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud nalazi da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je, polazeći od činjenice da je u prvostepenom postupku utvrđen dan prijema rešenja o izvršenju – 9. februar 2019. godine, zaključio da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je predmetni prigovor podnet 19. februara 2019. godine neblagovremen. Drugostepeni sud je ocenio neosnovanim žalbeni navod kojim je ukazivano da je izvršni dužnik rešenje o izvršenju primio 11. februara 2019. godine, o čemu je i priložio dokaz – isporučeni spisak pošte. U vezi sa tim, konstatovao je da priloženi dokaz ukazuje da je izvršni dužnik navedenog dana podigao pošiljku iz poštanskog pregratka koji koristi. Međutim, pozivajući se na odredbe člana 33. Zakona o poštanskim uslugama, drugostepeni sud je utvrdio da je od onog dana kada je pošiljka za izvršnog dužnika isporučena u poštanski pregradak – 9. februara 2019. godine, izvršni dužnik mogao da je preuzme. Po oceni drugostepenog suda, činjenica da je izvršni dužnik pošiljku eventualno preuzeo 11. februara 2019. godine, ne utiče na to kada mu je ista stavljena na raspolaganje.

Po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud nije na ustavnopravno prihvatljiv načini primenio odredbe člana 33. Zakona o poštanskim uslugama, pozivajući se na te odredbe kao relevantne za određivanje dana prijema predmetnog rešenja o izvršenju. Navedenim zakonskim odredbama uređeno je pitanje uručenja poštanskih pošiljki u jedinicama poštanske mreže, u smislu načina obavljanja poštanskih usluga, uključujući i uručenje preko poštanskog pregratka, tj. predviđeno je u kojim rokovima se može podići pošiljka u jedinici poštanske mreže, kao i od kog dana počinju da teku ti rokovi. Međutim, pitanje kada se smatra da je poštanska pošiljka dostavljena primaocu preko poštanskog pregratka, a od kog dana u konkretnom slučaju počinje da teče zakonom propisani rok za izjavljivanje pravnog leka (član 25. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), nije regulisano tim zakonskim odredbama, niti pak uopšte Zakonom o poštanskim uslugama.

Ustavni sud konstatuje da odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao ni odredbama Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje u izvršnom postupku, nije posebno regulisano dostavljanje preko poštanskog pregratka. Međutim, Ustavni sud nalazi da za rešavanje spornog pravnog pitanja treba poći od relevantnih zakonskih odredbi kojima je uređeno dostavljanje u izvršnom postupku. Prema članu 36. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršnom dužniku, koji je pravno lice ili preduzetnik, pismena se dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru Agencije za privredne registre ili drugom javnom registru. Kada je reč o dostavljanju rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, kao u konkretnom slučaju, a s obzirom na prirodu i značaj takvog rešenja, članom 36. stav 2. navedenog zakona predviđeno je ponovno dostavljanje u slučaju neuspelog dostavljanja, kao veći stepen zaštite izvršnog dužnika u ovoj vrsti postupka. U odredbama člana 148. Zakona o parničnom postupku sadržana su pravila o dostavnici, kao potvrdi o izvršenom dostavljanju, kojim je izričito propisano da dostavnicu potpisuju primalac i dostavljač i da će primalac na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema, kao i da će se ako je na dostavnici netačno označen datum dostavljanja, smatrati da je dostavljanje izvršeno onog dana kada je pismeno predato. Pored toga, prema odredbama Sudskog poslovnika, dostavljanje (sudskih) odluka, za koje je po pravilu potreban dokaz o prijemu, podrazumeva da se prepis odluke stavlja u omot sa povratnicom (ako se dostavlja poštom), odnosno u dostavnicu (član 203. stav 1. i član 211.).

Sa druge strane, treba imati u vidu da se u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o poštanskim uslugama, poštanske usluge, pored ostalog, obavljaju na osnovu ugovora, u skladu sa zakonom, i opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga. Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga bilo je propisano da se pod uručenjem poštanskih pošiljaka u poslovnim prostorijama poštanskog operatera, a koja se odnosi i na pošiljke adresovane na primaoce – korisnike poštanskih pregradaka, podrazumeva predaja pošiljaka primaocu (član 57. stav 1.). Ugovorom o poslovnoj saradnji zaključenim između Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ i Visokog saveta sudstva predviđeno je da je Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama sastavni deo ovog Ugovora (član 13.). Tehnološkim uputstvom određeno je da prilikom isporuke (uručenja) sudskog pisma putem poštanskog pregratka, primalac ili ovlašćeno lice primaoca upisuje datum prijema na povratnici, potpisuje se na povratnici i poštanskoj ispravi.

Ustavni sud nalazi da se iz navedenih odredaba procesnih zakona i Sudskog poslovnika, kao i iz drugih navedenih akata, kojima su bliže utvrđeni uslovi i način obavljanja poštanskih usluga, odnosno uređena međusobna prava i obaveze javnog poštanskog operatera i Visokog saveta sudstva, ni na koji način ne može zaključiti da se, u slučaju dostavljanja sudskih pismena (odluka) preko poštanskog pregratka, kao dan dostavljanja smatra onaj dan kada je pismeno prispelo u poštanski pregradak. Naime, iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, nesumnjivo proizlazi da se dostavljanje smatra izvršenim onog dana kada je pismeno predato primaocu, kao i da potvrdu o izvršenom dostavljanju potpisuje primalac i dostavljač i da će primalac na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da procesnim zakonima nije posebno uređen način dostavljanja preko poštanskog pregratka, tako da se i u tom slučaju primenjuju opšta pravila o dostavljanju. U prilog tome govore i navedene odredbe Sudskog poslovnika, kao i drugih navedenih akata kojima se uređuje način dostavljanja preko poštanskog pregratka.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je predmet dostavljanja preko pošte bilo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a da se ono, po pravilu, predaje pošti kao pošiljka sa povratnicom, koju popunjavaju primalac i dostavljač (zaposleni u Pošti), pri čemu se primalac potpisuje i upisuje datum prijema sudskog pismena. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da se povratnica nije nalazila u predmetu, te da je datum prijema sud utvrdio na osnovu izveštaja JP „Pošta Srbije“ po osnovu potražnice. Ustavni sud konstatuje da u situaciji kada se u spisima predmeta ne nalazi potvrda o dostavljanju (dostavnica, odnosno povratnica) – javna isprava kojom se dokazuje da je izvršena dostava sudskog pismena, činjenice o dostavljanju se mogu utvrđivati i preko potražnice izdate od JP „Pošta Srbije“, koja takođe predstavlja dokaz o izvršenoj dostavi. Međutim, u konkretnom slučaju, podnosilac je u žalbi osporio istinitost činjenice o izvršenoj dostavi, utvrđene na osnovu potražnice, prilažući uz žalbu i dokaz za to (isporučeni spisak pošte), a drugostepeni sud je takve žalbene navode ocenio neosnovanim, nalazeći da se danom prijema predmetnog rešenja smatra onaj dan kada je pošiljka za izvršnog dužnika isporučena u poštanski pregradak. Ustavni sud nalazi da je drugostepeni sud na proizvoljan način primenio merodavno procesno pravo prilikom ocene o tome kada se dostavljanje smatra izvršenim u slučaju dostave preko poštanskog pregratka, usled čega je propustio da utvrdi dan prijema rešenja o izvršenju, a što je od presudnog značaja za ocenu o blagovremenosti predmetnog prigovora.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, zbog proizvoljne primene prava pravnosnažno odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv rešenja o izvršenju, te da zakonitost pobijanog rešenja nije mogla biti predmet ocene u postupku po pravnom leku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1129/19 od 18. jula 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Privredni apelacioni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu Ipv (Iv) 206/19 od 20. juna 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava na pravno sredstvo, to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo zbog dostave preko poštanskog pregratka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti