Odluka o nedozvoljenom ponavljanju postupka na osnovu odluke Ustavnog suda
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je nezakonito ponovio pravnosnažno okončan postupak pozivajući se na odluku Ustavnog suda donetu u drugom predmetu u kojem podnositeljka nije bila stranka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vlaste Čvorović iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Vlaste Čvorović i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Poništavaju se rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine i presud a Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine i određuje da nadležan sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Vlasta Čvorović iz Novog Sada podne la je , 7. novembra 2013. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine, zbog povrede načela i prava utvrđenih odredbama čl. 3, 18, 32 , 36, 142, 145. i 197. Ustava.
Podnositeljka ustavne žalbe osporava presud u Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine koja je doneta nakon što je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine ponovljen postupak po žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine i ukinuta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine. Navodi o povredi Ustavom zajemčenih prava zasnivaju se na tvrdnji da je postupak trebalo da vode privredni sudovi, a ne sudovi opšte nadležnosti, da je ponavljanje predmetnog postupka dozvoljeno s pozivom na Odluku Ustavnog suda Už- 3736/2010, ali da ona nije bila stranka u postupku povodom koga je doneta navedena odluka Ustavnog suda, niti lice koje se nalazi u istoj pravnoj situaciji, kao i da je osporenom presudom „narušeno načelo jednake vrednosti davanja“ na štetu podnositeljke . Polazeći od navedenog, podnositeljka smatra da su joj povređena označena načela i prava, pa predlaže da se poništi osporena drugostepena presuda, kao i da se donese privremena mer a i odloži izvršenje te presude .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporenu presudu i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ je Opštinskom sudu u Novom Sadu podnela tužbu protiv Vlaste Čvorović, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi isplate po ugovoru o nenamenskom zajmu.
Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 1.229.579,85 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27. marta 2006. godine do isplate, kao i eventualni tužbeni zahtev kojim je tražena isplata iznos a od 1.060.940,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27. februara 200 6. godine do isplate. Istom presudom je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine delimično je usvojena žalba tužioca i preinačena je presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev obavezivanjem tužene da tužiocu na ime glavnog duga plati iznos 185.938,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. januara 2007. godine do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u preostalom odbijajućem delu prvostepena presuda potvrđena.
Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3518/10 od 20. januara 2011. godine je prekinut postupak po reviziji stranaka izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem.
Tužilac je podneo Apelacionom sudu u Novom Sadu predlog za ponavljanje žalbenog postupka.
Odlučujući o predlogu za ponavljanje žalbenog postupka, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo rešenje Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine, kojim se ponavlja postupak po žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine i ukida presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine, sa obrazloženjem da je sud dozvolio ponavljanje žalbenog postupka u svrhu dovođenja tužioca u identičnu pravnu situaciju kao i u parnici okončanoj presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1666/10 od 16 . juna 2010. godine , na način kako je to određeno Odlukom Ustavnog suda Už-3736/10 od 12. jula 2012. godine.
Apelacioni sud u Novom Sadu je u ponovljenom postupku odlučivao o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine i doneo osporenu presudu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine , kojom je u stavu prvom izreke, žalba tužioca delimično usvojena, pa je navedena prvostepena presuda preinačena, tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 249.192,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. januara 2007. godine do isplate i obavezan a je tužen a da tužiocu naknad i troškova parničnog (prvostepenog) postupka ; stavom drugim izreke žalba tužioca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u preostalom nepreinačenom odbijajućem delu ; stavom trećim izreke obavezan a je tužen a da tužiocu naknad i troškove žalbenog postupka u iznosu od 31.108,70 dinara.
Ustavni sud je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine odlučivao o ustavnoj žalbi Stambene zadrug e radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1666/10 od 16. juna 2010. godine. Navedena presuda je doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi Stamben e zadrug e radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ protiv tužen og D. B, radi isplate duga.
Ustavni sud je Odlukom Už-3736/2010 godine, pored ostalog, usvojio ustavnu žalbu S. z. r. U. N. S. „T.“ i utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1666/10 od 16. juna 2010. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom, Ustavni sud je naložio Apelacionom sudu u Novom Sadu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalb i tuženog izjavljen oj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 91/05 od 25. juna 200 8. godine.
4. Za odlučivanje Ustavnog suda u ovom ustavnosudskom sporu od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbama člana 36. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.). Odredbom člana 166. stav 2. Ustava je utvrđeno da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Odredbama člana 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom. Odredbom člana 175. stav 3. Ustava je utvrđeno da se uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređuju zakonom.
Odredbom člana 422. tačka 11) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-Odluka US), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih odluka (u daljem tekstu: ZPP iz 2009. godine), bilo je propisano da se p ostupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku. Odredbom člana 424. stav 3. istog zakona je bilo propisano da se po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. tač. 1), 2), 10) i 11) ovog zakona. Odredbom člana 429. stav 4. Zakona o parničnom postupku je bilo propisano da će, kad drugostepeni sud nađe da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se drži nova glavna rasprava, ukinuti svoju odluku, kao i odluku drugostepenog suda ako takva postoji, i doneti novu odluku o glavnoj stvari.
Odredbom člana 426. tačka 12) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je na snazi (u daljem tekstu: važeći ZPP) je propisano da se p ostupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može po predlogu stranke ponoviti ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke. Odredbama člana 506. istog zakona je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (stav 1.) i da će se, ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovesti po odredbama ovog zakona (stav 2.).
Odredbom člana 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je propisano da se uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda uređuju ovim zakonom. Odredbom člana 87. Zakona je propisano da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neka od njih su podnela ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Odredbama člana 89. istog zakona je propisano: da se odlukom ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana (stav 1.); da kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca (stav 2.); da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen (stav 3.); da odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku (stav 4.). Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.
5. Kako je, u konkretnom slučaju , predmet ustavne žalbe presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine, Ustavni sud pre svega konstatuje da je ta presuda doneta u ponovljenom postupku po žalbi tužioca, nakon što je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine odlučeno da se ponovi postupak po žalbi tužioca izjavljenoj presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine i ukine presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine.
S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je osporena drugostepena presuda posledica prethodno donetog rešenja kojim je odlučeno da se ponovi postupak po žalbi i ukine ranija drugostepena presuda , te da su, stoga ti akti logično i pravno povezani.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je smatrao da je, iako nije osporeno ustavnom žalbom, najpre potrebno ispita ti da li je rešenje m Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje. Ovo iz razloga što je, po mišljenju Suda, bilo potrebno prvo oceniti da li je u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Novom Sadu primenio zakon na ustavnopravno prihvatljiv način kada je navedenim procesnim rešenjem dozvolio ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, odnosno da li je u konkretnom slučaju postupak ponovljen u skladu sa garancijama sadržanim u članu 32. stav 1. Ustava, pa tek nakon toga da, eventualno, ispituje osnovanost navoda o povredi ovog prava u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine .
U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na svoj načelni stav da se rešenjem kojim je odbačen ili odbijen zahtev za ponavljanje postupka ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se pravnosnažno okončani postupak ponovi, te da se, prema stavu Ustavnog suda, ovakav osporeni akt ratione materiae ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na pravično suđenje . Međutim, ukoliko je predmet ustavne žalbe pojedinačni akt kojim je ponovljen pravnosnažno okončan postupak, Sud nalazi da se u tom ponovljenom postupku može odlučivati o pravima i obavezama stranaka.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju navedenim rešenjem ponovljen postupak po žalbi, a drugostepena presuda je doneta u ponovljenom postupku po žalbi (nakon ukidanja prethodne drugostepene presude), po nalaženju Ustavnog suda, tim rešenjem i osporenom presudom je odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ocenio da su u konkretnom slučaju navedeni akti ratione materiae spojivi sa garancijama prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te da su ispunjeni uslovi da Sud odlučuje o osnovanosti povred e ovog prava.
6. Razmatrajući rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da je ponavljanje konkretnog postupka dozvoljeno tim rešenjem, sa poziva njem na Odluku Ustavnog suda Už- 3736/2010 godine, pri čemu podnositeljka ustavne žalbe nije bila stranka u postupku povodom koga je doneta ova odluka Ustavnog suda, a presud a Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3639/10 od 28. juna 2010. godine koja je bila predmet odlučivanja u ponovljenom postupku, nikada nije bila predmet ustavnosudske kontrole.
Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-8736/2013 od 18. juna 2015. godine usvojio ustavn u žalb u R . R . i utvr dio da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2448/10 od 10. septembra 2013. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je poništio presud u Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3731/13 od 10. septembra 2013. godine i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2448/10 od 10. septembra 2013. godine i odre dio da nadležan sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7719/04 od 15. januara 2007. godine. Ustavni sud je takvu odluku doneo jer je ocenio da Z akon o parničnom postupku iz 2009. godine i važeći Z akon o parničnom postupku ne propisuju mogućnost da redovan sud u postupku po predlogu za ponavljanje postupka sam primeni odredbu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu i proširi pravno dejstvo odluke Ustavnog suda na lica koja su stranke u nekom drugom pravnosnažno okončanom parničnom postupku, a koja se, po oceni redovnog suda, nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i lice na koje konkretna odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo. Dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi se može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali samo pod uslovom da to Ustavni sud utvrdi svojom odlukom, pri čemu je neophodno da je sporan pojedinačni akt bio predmet ustavnosudske kontrole po ustavnoj žalbi i da se neposredno odnosi na ta lica.
7. Ustavni sud je iz sadržine ove ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bi la u bitno sličnoj pravnoj situaciji kao i podnosi teljka ustavne žalbe u navedenom predmetu Už-8736/2013.
Polazeći od navedenog, a u kontekstu specifične prirode i osoben og karakter a ustavnosudskog spora po ustavnoj žalbi, pravnog dejstva odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, i specifičnosti ponavljanja postupka na osnovu odluke Ustavnog suda, odnosno ponovnog otvaranja prav nosnažno okončanog postupka pred redovnim sudom , koji su detaljno obrazloženi u Odluci Ustavnog suda Už-8736/2013 od 18. juna 2015. godine, te ih nije potrebno posebno i ponovo obrazlagati i u ovoj odluci, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
Imajući u vidu da je Ustavni sud prethodno utvrdio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje, te da predmetni postupak nije ponovljen u skladu sa garancijama sadržanim u članu 32. stav 1. Ustava, Sud nije posebno ispitivao osnovanost navoda o povredi prava na pravično suđenje u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava podnositeljke na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem rešenj a Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. jula 2013. godine i presud e Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1739/13 od 4. septembra 2013. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
8. Navode ustavne žalbe o povredi ostalih označenih ustavnih načela i prava, Ustavni sud nije ocenjivao, s obzirom na to da su osporena drugostepena presuda i navedeno rešenje poništeni i da je određ eno da nadležan sud ponovo da odluči o predlogu tužioca za ponavljanje postupka po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8469/06 od 30. januara 2007. godine.
9. Imajući u vidu da je Ustavni sud meritorno odlučio o ovoj ustavnoj žalbi u tač. 1. i 2. izreke, predlog podnositeljke za odlaganje izvršenja osporene drugostepene presude je bespredmetan.
10. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-8736/2013 od 18. juna 2015. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 82/15, od 28. septembra 2015. godine.
11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Goran P. Ilić