Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje od 2004. godine. Kao glavni razlog dugog trajanja postupka navedena je neefikasnost prvostepenog suda, uz nalog za hitno postupanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-908/2009
19.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Terzić, Leposave Belušević, Milijane Savić, Nade Kolarić i Spomenke Janković, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Terzić, Leposave Belušević, Milijane Savić, Nade Kolarić i Spomenke Janković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 792/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 69/10, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Terzić, Leposava Belušević, Milijana Savić, Nada Kolarić i Spomenka Janković, sve iz Valjeva, su 9, odnosno 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je započeo pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 792/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-908/2009, Už-993/2009, Už-1009/2009, Už-1012/2009 i Už-1037/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-993/2009, Už-1009/2009, Už-1012/2009 i Už-1037/2009 pripojeni predmetu Už-908/2009.

U ustavnim žalbama se navodi da su podnositeljke 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv preduzeća „Minsa“ a.d. iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Dalje je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije ispoštovan, jer je sud odlučio da zastane sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete, do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnositeljke ističu da im je na opisani način povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava i prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 792/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 69/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Četrdeset tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, 25. jula 2004. godine su podneli tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale zarade.

Postupajući sud je 29. oktobra 2004. godine dostavio tuženom tužbu na odgovor i održao pripremno ročište 3. decembra 2004. godine. Nakon ročišta za glavnu raspravu, održanog 16. februara 2005. godine, sud je usvojio predlog punomoćnika tužilaca i doneo rešenje kojim je prekinuo postupak do okončanja parnice pred Trgovinskim sudom u Valjevu P. 1317/04, koja se vodila radi poništaja dokapitalizacije tuženog. U podnesku od 15. septembra 2005. godine, novi punomoćnik tužilaca je naveo da su u mnogim drugim predmetima koji se po istom pravnom pitanju vode pred tim sudom već donete delimične presude kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je predložio da se postupak nastavi.

Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 14. decembra 2005. godine, sud je istog dana doneo rešenje o prekidu postupka do okončanja parnice u kojoj se pred istim sudom odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi u tom postupku (ovde podnositeljke ustavne žalbe).

Tužioci su podneskom od 30. marta 2007. godine predložili da sud nastavi postupak, jer je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 691/06 od 12. marta 2007. godine odbijena žalba i potvrđena presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05 od 22. septembra 2006. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da štrajk tuženih (ovde podnositeljki ustavne žalbe) nije organizovan u skladu sa zakonom.

Na ročištu održanom 7. juna 2007. godine sud je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom do okončanja postupka po reviziji koju je izjavio protiv navedene drugostepene odluke i naložio tuženom da dostavi sledeće dokaze: upozorenje tužiocima da potpišu aneks ugovora o radu, rešenje o stavljanju van snage rešenja o otkazu ugovora o radu i poziv tužiocima da se vrate na rad.

Nakon ročišta održanog 3. decembra 2007. godine, na kome su saslušani tužioci kao stranke u postupku, Opštinski sud u Valjevu je delimičnom presudom P1. 389/07 od 3. decembra 2007. godine usvojio tužbene zahteve i poništio kao nezakonite odluke tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Istom presudom obavezan je tuženi da tužioce vrati na rad i u radni odnos. U obrazloženju presude je navedeno da će o zahtevu za naknadu zarade koju bi tužioci primili za vreme od donošenja nezakonite odluke do vraćanja na rad, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka, sud odlučiti u posebnom postupku posle pravnosnažnosti delimične presude. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 31. januara 2008. godine.

Tuženi je 10. marta 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene presude, o kojoj je Okružni sud u Valjevu odlučio presudom Gž1. 211/08 od 2. aprila 2008. godine. Taj sud je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 389/07 od 3. decembra 2007. godine.

Nezadovoljan drugostepenom presudom tuženi je 30. maja 2008. godine izjavio reviziju, koja je odbijena kao neosnovana presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1045/08 od 15. oktobra 2008. godine. Revizijska presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 9. decembra 2008. godine.

Tuženi je 12. marta 2009. godine podneo predlog da se odredi drugi stvarno nadležni sud za postupanje u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da se na sud vrši pritisak od strane podnositeljki ustavne žalbe. Vrhovni sud Srbije je navedeni predlog tuženog odbio rešenjem od 24. marta 2009. godine, a spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 16. aprila 2009. godine.

U nastavku postupka zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana. Sud je u ovom delu postupka izveo dokaz saslušanjem svedoka i odredio izvođenje dokaza veštačenjem ekonomsko-finansijske struke. Osnovni sud u Valjevu, pred kojim se sada vodi postupak, doneo je 13. aprila 2010. godine rešenje o prekidu postupka, jer je nad tuženim otvoren postupak likvidacije. Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, nije bilo drugog postupanja u navedenom predmetu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1. do 3.). Odredbe člana 122. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu i započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od podnošenja tužbi 25. jula 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavnih žalbi trajao nešto kraće od pet godina, a da postupak u kome se odlučuje o preostalim tužbenim zahtevima podnositeljki ustavne žalbe još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je zaključio da je u predmetnom postupku bilo relativno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto obimniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva, ali da to ipak ne može opravdati ovako dugo trajanje postupka.

Polazeći od toga da je u predmetnom radnom sporu odlučivano o zakonitosti prestanka radnog odnosa podnositeljki ustavne žalbe, vraćanju na rad, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade, Ustavni sud nalazi da je odluka suda o o navedenim zahtevima za podnositeljke ustavne žalbe od izuzetnog značaja.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog dugom vremenskom trajanju predmetnog parničnog postupka je, prvenstveno, nedelotvorno i neefikasno postupanje Opštinskog suda u Valjevu. Naime, taj sud je tužbu podnetu 25. jula 2004. godine nakon tri meseca dostavio tuženom na odgovor, a prvo ročište zakazao tek za 3. decembar 2004. godine. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, zakazivanje prvog ročišta šest meseci nakon podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, nikako se ne može smatrati efikasnim postupanjem suda. Takođe, odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku je propisana hitnost u rešavanju radnih sporova, a posebno prilikom određivanja rokova i ročišta. Međutim, Ustavni sud nalazi da prvostepeni sud nije postupao na način propisan zakonom i da je odgovoran za period neaktivnosti u trajanju od januara do jula 2009. godine. Period koji je potom usledio, trajao je do 13. aprila 2010. godine – kada je postupak prekinut zbog likvidacije tuženog. Po oceni Ustavnog suda, taj period se može okarakterisati kao nedelotvoran, jer je sud zakazao pet ročišta, a održao dva i izveo samo jedan dokaz, i to saslušanjem dva svedoka.

Ustavni sud ocenjuje da su podnositeljke ustavne žalbe svojim radnjama delimično doprinele dugom vremenskom trajanju sudskog postupka, time što je na njihov predlog sud prekinuo postupak do okončanja parnice pred Trgovinskim sudom u Valjevu, koja se vodila radi poništaja dokapitalizacije tuženog. Ustavni sud nalazi da odluka o zakonitosti postupka privatizacije tuženog nije mogla biti ni od kakvog uticaja na odlučivanje o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu i konstatuje da je zbog ovog prekida predmetni parnični postupak produžen za šest meseci. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da ovo produženje nije od bitnog značaja na tok i dužinu trajanja parničnog postupka koji je započeo pred Opštinskim sudom u Valjevu jula 2004. godine, a u kome do 13. aprila 2010. godine – kada je postupak prekinut, još uvek nije bila doneta prvostepena presuda o preostalim tužbenim zahtevima podnositeljki ustavne žalbe.

Ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 69/10, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljke ustavne žalbe nisu tražile da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice povrede prava podnositeljki mogu otkloniti objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te je, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku, kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti