Usvojena ustavna žalba zbog nedozvoljenog odbacivanja revizije od Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni sud je pogrešno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, ignorišući zakonsku odredbu da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9083/2018
07.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P . iz Paraćina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V . P . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1078/16 od 8. februara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1078/16 od 8. februara 2018. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3462/14 od 23. decembra 2015. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. P . iz Paraćina podneo je Ustavnom sudu, 4. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac istovremeno ističe povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako je označenom odredbom Evropske konvencije garantovano pravo čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, to se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Povredu označenih prava podnosilac zasniva na navodima o pogrešnoj primeni odredaba procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije, prema kojima je, pored ostalog, propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, te da poništi osporeno revizijsko rešenje, kao i da se naknade troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac N.P. je 24. novembra 2010. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Paraćinu protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate duga.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 347/13 od 7. februara 2013. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P. 2919/10 od 30. oktobra 2012. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P. 394/13 od 10. jula 2014. godine, stavom prvim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca N.P. i tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, je obavezan da tužiocu na ime duga isplati 85.000 evra sa domicilnom kamatom po stopi Centralne evropske banke počev od 23. aprila 2010. godine do konačne isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da mu tuženi na dosuđeni iznos isplati domicilnu kamatu po stopi Centralne evropske banke počev od 1. aprila 2009. godine do 23. aprila 2010. godine; stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 787.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3462/14 od 23. decembra 2015. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P. 394/13 od 10. jula 2014. godine, u stavovima prvom i treće; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati 35.000 evra sa kamatom po stopi Centralne evropske banke za evro za period od 24. novembra 2010. godine do 24. decembra 2012. godine i kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 25. decembra 2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu plaćanja na dan izvršenja, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja; stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu preko iznosa dosuđenog u stavu 2. za izno s od još 50.000 evra sa kamatom; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 380.750,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1078/16 od 8. februara 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3462/14 od 23. decembra 2015. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno da prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, te da u konkretnom slučaju vrednost pobijanog dela iznosi 35.000 evra što je ispod navedenog revizijskog cenzusa. Takođe, navedeno je da nisu ispunjeni uslovi iz člana 403. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, budući da bi pravo na reviziju, u smislu navedene odredbe zakona, mogao koristiti samo tužilac.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, bilo je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano (stav 2.) da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, odredbom člana 13. izmenjene su odredbe st. 2. i 3. člana 403. Osnovnog teksta, tako da je propisano: da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Odredbama člana 23. ovog zakona propisano je: da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će se prvostepeni postupci započeti pred osnovnim sudovima u kojima vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije prema odredbama ovog zakona, okončati pred tim sudovima (stav 2.); da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da je revizija nedozvoljena, između ostalog, ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5)); da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji bez rasprave (član 412.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.); da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 441.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 5.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je u postupku po ovoj ustavnoj žalbi ispitivao da li su razlozi zbog kojih je revizija podnosioca odbačena kao nedozvoljena prihvatljivi sa stanovišta prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca, Ustavni sud ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama Zakona o parničnom postupku, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Iz navedenih pravila sledi da je revizija ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Tako je Zakonom o parničnom postupku, koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, odredbama člana 403. bilo propisano kada je revizija dozvoljena. Nakon noveliranja osnovnog teksta Zakona, odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, dopunjena je odredba stava 2. člana 403. Zakona, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Prelaznim odredbama ovih novela (član 23. stav 1.) propisno je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odredbama ovog zakona.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenjem odbačena revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3462/14 od 23. decembra 2015. godine kojom je ukinuta prvostepena presuda P. 394/13 od 10. jula 2014. godine i kojom je odlučeno o zahtevima stranaka. Dakle, postupak je okončan, po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2014. godine, pa su za ocenu dozvoljenosti revizije relevantne odredbe ovog zakona, odnosno član 403. stav 2. tačka 3).

Prema stanovištu Ustavnog suda izraženom u više njegovih odluka, da bi se jedan opšti akt smatrao zakonom, ne samo formalno, nego i u sadržinskom smislu taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive tako da subjekti na koje se zakon odnosi svoje ponašanje mogu uskladiti sa zakonom. Ustavni sud nalazi da je odredba člana 403. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku precizna, jasna i predvidiva i ne ostavlja bilo kakve dileme u pogledu značenja. Naime, u članu 403. Zakona o parničnom postupku nisu sadržani bilo kakvi izuzeci od pravila da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranaka. Takođe, po oceni Ustavnog suda, nema mesta ni primeni dopune zaključaka o dozvoljenosti revizije usvojenih na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 10, novembra i 8. decembra 2015. godine, prema kojima revizija nije uvek dozvoljena po članu 403. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine u slučaju preinačenja prvostepene presude od strane drugostepenog suda, već samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene presude protiv koje nije izjavila žalbu njeno pravo uskraćeno ili umanjeno. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud nije preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, već je nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom usvojio žalbu , ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3) navedenog zakona.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava da bi vlasti trebalo da poštuju i primenjuju domaće zakone na predvidiv i dosledan način, a da bi propisani elementi trebalo da budu dovoljno razrađeni i transparentni u praksi da bi se obezbedila pravna i proceduralna sigurnost (videti, mutatis mutandis, Nejdet Sahin i Perihan Sahin protiv Turske, predstavka broj 13279/05, st. 56-57 .). U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je za podnosioca ustavne žalbe kao parničnu stranku zbog odbacivanja revizije od strane Vrhovnog kasacionog suda nastao gubitak prava da usled nepredvidivog načina odlučivanja revizijskog suda upotrebi pravni lek za koji je imao legitimno očekivanje da mu je dostupan.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o (ne)dozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je ukinuta prvostepena presuda i pravnosnažno odlučeno , tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona, pri čemu je takva primena propisa bila na štetu podnosioca.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud ponovo odluči o reviziji podnosioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3462/14 od 23. decembra 2015. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Povodom istaknute povrede prava iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem odlučivano o procesnim uslovima za odlučivanje o reviziji, pa se stoga osporena odluka ne može dovesti u vezu sa sadržinom označenog prava. Stoga je Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46 tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog nedozvoljenog odbacivanja revizije od Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti