Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama, podnošenjem neurednih i nerazumljivih podnesaka, odlučujuće doprineo dužini trajanja parničnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 376/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 7. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už. 404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe u predmetu Už-907/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 376/08 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe septembra 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. septembra 2003. godine podneo tužbu protiv advokata Save Mihajlovića, radi naknade štete. Tokom postupka tužilac je više puta, iako uredno pozivan, izostajao sa zakazanih ročišta, a i pre svakog zakazanog ročišta je opterećivao rad suda nerazumljivim zahtevima i izjašnjenjima. Opštinski sud u Kruševcu je 25. aprila 2005. godine doneo rešenje P. 1661/03 da se tužba tužioca smatra povučenom, jer su stranke neopravdano izostale sa ročišta. Rešenjem P. 1661/03 od 16. septembra 2005. godine odbačen je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, koje je u postupku po žalbi tužioca ukinuto rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 2040/05 od 30. novembra 2005. godine i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje. Podneskom od 28. februara 2006. godine tužilac je izvršio preinačenje tužbe. U nastavku postupka tužilac je ponovo opterećivao rad suda nejasnim podnescima, nevezanim za konkretni predmet spora, koji se odnose na veliki broj predmeta u kojima je tužilac stranka u postupku, a takođe je podnosio i brojne uvredljive pritužbe vezane za rad suda. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 2575/05 od 5. decembra 2006. godine vraćena je tužba tužiocu radi ispravke i dopune-da u tužbi jasno i precizno opredeli tužbeni zahtev. Rešenjem P. 2575/05 od 26. januara 2007. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog tužioca za određivanje privremene mere sa zahtevom da se tuženom odmah, po prijemu rešenja naloži da prestane da vređa lična prava i pravo svojine tužioca. U postupku po žalbi tužioca na navedeno rešenje o privremenoj meri, rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 623/07 od 29. marta 2007. godine potvrđeno je pobijano rešenje. Po zaključenoj glavnoj raspravi postupajući sud je 23. avgusta 2007. godine doneo presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan i koja je u postupku po žalbi tužioca ukinuta rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 329/08 od 20. februara 2008. godine. U ponovnom postupku, sud je 21. aprila 2008. godine doneo rešenje P. 376/08 kojim je tužba tužioca odbačena kao neuredna. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 376/08 od 3. februara 2009. godine nije bilo dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da se uredi tužba, a rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 751/09 od 30. aprila 2009. godine odbijena je žalba protiv prvostepenog rešenja od 3. februara 2009. godine.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je takođe propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 1. septembra 2003. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko- pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe odlučujuće doprineo dužini trajanja sudskog postupka time što je svojim radnjama dovodio do nepotrebnog odugovlačenja postupka i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka koji nisu imali ni činjeničnog ni pravnog osnova koji bi se odnosio na predmet spora i koji su mu vraćani na uređenje i dopunu, odnosno što nije podneo urednu tužbu sa preciziranim tužbenim zahtevom već ju je kasnije više puta uređivao i precizirao tužbeni zahtev a takođe je podnosio i mnoge neosnovane i uvredljive pritužbe na rad suda.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 376/08 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti