Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina. Utvrđena je odgovornost redovnog suda za neefikasno postupanje i brojne periode neaktivnosti tokom trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9090/2016
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. V . i V . V, oboje iz Čantavira , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. V . i V . V . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 1547/12 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete .

O b r a z l o ž e nj e

1. T . V . i V . V, oboje iz Čantavira, su 2 9. novembra 2016. godine, preko punomoćnika A. M, advokata iz Čantavira, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P . 1547/12.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka i, između ostalog, ukazuje na to da je pripremno ročište održano 23. aprila 2009. godine, dakle tek nakon šest meseci od prijema tužbe. Podnosioci posebno navode da je rasprava održana 4. decembra 2009. godine , pa tek 2. septembra 2010. godine kada je ista zaključena, nakon čega je sud ponovo otvorio glavnu raspravu 13. aprila 2011. godine. Dalje ističu da nisu doprineli dužini trajanja sudskog postupka, jer su u njemu aktivno učestvovali i nisu zloupotrebljavali svoja prava. Podnosioci su postavili zahtev za naknadu štete koju trpe zbog navedenog postupanja sudova u visini od vrednosti 4,5 katastarskih jutara zemlje što po današnjim cenama iznosi najmanje 2.500.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe T. V . je 21. oktobra 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Senti protiv tuženih Ž . P . iz Tornjoša i N . V. iz Novog Orahova, radi poništaja ugovora .

Opštinski sud u Senti se rešenjem od 24. oktobra 2008. godine oglasio mesno nenadležnim i predmet ustupio mesno nadležnom Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli, koji je tuženima dostavio tužbu na odgovor 1. decembra 2008. godine.

Uz podnesak od 10. decembra 2008. godine , punomoćnik tužioca dostavio je dokaz o uplati 700.000,000 dinara izvršenoj 5. decembra 2008. godine na depozitni račun Opštinskog suda u Bačkoj Topoli kao dokaz o uplati kupoprodajne cene sporne nepokretnosti .

Podneskom od 11. juna 2009. godine kao drugotužilja u sporu označena je i V . V , koja je sa tužiocem upisana kao suvlasnik na spornim nepokretnostima.

Pripremno ročište održano je 23. aprila 2009. godine, nakon čega je sud zakazao još sedam ročišta (6. jula 2009. godine, 21. septembra 2009. godine, 23. oktobra 2009. godine, 29. oktobra 2009. godine, 24. novembra 2009. godine, 4. decembra 2009. godine i 2. septembra 2010. godine) , od kojih tri ročišta nisu održa na (dva zbog sprečenosti sudskog tumača, jedan zbog sprečenosti punomoćnika drugotuženog), te je zaključio glavnu raspravu 2. septembra 2010. godine.

Nakon urgencije punomoćnika tužioca za dostav u presud e, sud je rešenjem P. 2293/10 od 28. februara 2011. godine glavnu raspravu ponovo otvorio i zakazao ročište za 13. april 2011. godine, na kome je saslušana prvotužena u svojstvu parnične stranke i glavna rasprava je zaključena.

Presuda Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2293/10 od 13. aprila 2011. godine , kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca , ekspedovana je punomoćnicima stranaka i prvotuženoj 30. avgusta 2011. godine. Drugotuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude 8. septembra 2011. godine, te su spisi dostavljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu 10. jula 2012. godine.

Postupajući po žalbi drugotuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2977/12 od 3. septembra 2012. godine, usvojio žalbu, ukinuo presudu Osnovnog suda u Subotici P. 2293/10 od 13. aprila 2011. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Na ročištu koje je održano 13. novembra 2012. godine utvrđen je okvirni rok za rešavanje ove pravne stvari, nakon čega je sud održao ročište 21. januara 2013. godine, kao i 6. juna 2013. godine na kome je saslušao jednog svedoka i zaključio raspravu u odsutnosti punomoćnika tužilaca koja je podneskom od 18. marta 2013. godine tražila da se odredi drugi termin održavanja ročišta, jer se u periodu od 5 . do 17. juna nalazi na godišnjem odmoru.

Presudom Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 6. juna 2013. godine odbije n je tužbeni zahtev tužilaca .

Punomoćnik tužilaca je podnela 26. jula 2013. godine predlog za povraćaj u pređašnje stanje jer je u vreme održavanja ročišta bila na godišnjem odmoru, o čemu je obavestila sud i predložila odlaganje ročišta, što sud nije uvažio kao opravdan izostanak. Takođe je izjavila žalbu 8. avgusta 2013. godine protiv presude Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 6. juna 2013. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 10. januara 2014. godine odbijen je predlog punomoćnika tužioca radi povraćaja u pređašnje stanje od 26. jula 2013. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 240/14 od 19. marta 2014. godine prvostepenom sudu su vraćeni spisi radi otklanjanja procesnog nedostatka kompletiranjem spisa i združenjem dostavnica o uručenju rešenja od 10. januara 2014. godine parničnim strankama.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Gž. 177/14 od 28. marta 2014. godine usvojena je žalba tužilaca, a rešenje Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 10. januara 2014. godine, kojim je odbijen predlog za povraćaj u pređašnje stanje, ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je održao ročište 3. septembra 2014. godine, dok je na sledećem ročištu održanom 9. februara 2015. godine usvojio predlog tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje i stavio van snage presudu P. 1547/12 od 6. juna 2013. godine. U daljem toku postupka, prvostepeni sud je održao još četiri ročišta, na kojima je izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke koji je i saslušan na ročištu 23. oktobra 2015. godine kada je rasprava pred prvostepenim sudom zaključena .

Presudom Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 23. oktobra 2015. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da imaju pravo preče kupovine na bliže opisanim nepokretnostima, te da se poništi ugovor o kupoprodaji zaključen 26. maja 2008. godine i overen pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli Ov. 4192/2008 od 26. maja 2008. godine između prvotužene kao prodavca i drugotuženog ka o kupca i da se obaveže prvotužena da proda predmetnu nepokretnost tužiocima pod bliže opisanim uslovima i da sa tužiocima zaključi kupoprodajni ugovor , a tužioci su obavezani da isplatu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 15/16 od 12. oktobra 2016. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 23. oktobra 2015. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 1547/12 od 18. novembra 2016. godine ( koje je postalo pravnosnažno 14. decembra 2016. godine) naloženo je računovodstvu Osnovnog suda u Subotici da tužiocu vrati sredstva uplaćena u depozit prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.) . Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji se primenjivao u osporenom postupku nakon ukidanja prve prvostepene presude.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe, 21. oktobra 2008. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 15/16 od 12. oktobra 2016 . godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao osam godina. Navedeno trajanje parničnog postupka može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od stava da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, kao što su složenost spora, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca.

Budući da su podnosi oci tužbom traži li od suda da se utvrdi da imaju pravo preče kupovine na spornim nepokretnostima , te da sud poništi ugovor o kupoprodaji zaključen 26. maja 2008. godine u Bačkoj Topoli između tuženih, to je predmet spora nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioce. Podnosioci ustavne žalbe nisu doprine li dužem trajanju postupka, jer su aktivno učestvovali u postupku i nisu zloupotrebljavali svoja procesna prava.

Ustavni sud je takođe ocenio da se ovde nije radilo o činjenično i pravno složenom sporu, koji je iziskivao sprovođenje složenog i obimnog dokaznog postupka. Prvostepeni sud je zakazao 17 ročišta, od kojih je 1 4 ročišta održano, a tri ročišta ni su održan a – dva zbog sprečenosti sudskog tumača za mađarski jezik, a jedno zbog sprečenosti punomoćnika drugotuženog. Sud je u dokaznom postupku saslušao dva svedoka, kao i tužioca i tužene u svojstvu parničnih stranaka, te izveo dokaz veštačenjem od strane određenog sudskog veštaka poljoprivredne struke. Iako je sud ovlašćen da koncentrišući dokaze na jednom ročištu, odnosno manjem broju ročišta, spreči odugovlačenje postupka, prvostepeni sud je na pet ročišta saslušao dva svedoka i tužioca i tužene u svojstvu parničnih stranaka. Ustavni sud je ocenio da je postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju bilo nedelotvorno, posebno se to odnosi na prvostepeni sud koji nije blagovremeno preduzimao radnje u postupku, te je u više navrata bio neaktivan više meseci. Tako je pripremno ročište prvostepeni sud zakazao i održao šest meseci nakon podnošenja tužbe. Podnosioci opravdano ukazuju i da u periodu od devet meseci – od 4. decembra 2009. godine sve do 2. septembra 2010. godine – nije zakazana rasprava pred prvostepenim sudom niti je sud preduzimao radnje u postupku . Zatim, nakon donošenja prvostepene presude 2. septembra 2010. godine, sud je nakon šest meseci ponovo otvorio glavnu raspravu – 28. februara 2011. godine i zakazao ročište za 13. april 2011. godine na kome je saslušao prvotuženu i zaključio glavnu raspravu. Prvostepeni sud je presudu P. 2293/10 od 13. aprila 2011. godine strankama dostavio nakon četiri i po meseca od njenog donošenja , a spisi su, radi odlučivanja o žalbi tuženog izjavljenoj 8. septembra 2011. godine, dostavljeni drugostepenom sudu nakon deset meseci od podnošenja žalbe – 10. jula 2012. godine. Konačno, sudu je trebalo 18 meseci da pravnosnažno odluči o predlogu punomoćnika tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje koji je podnet 26. jula 2013. godine, što je svakako uticalo na dužinu trajanja postupka. Stoga se trajanje osporenog postupka od osam godina ne može smatrati ustavnopravno prihvatljiv im.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 1547/12 povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke .

6. Imajući u vidu da podnosioci nisu zahtevali da im se zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku prizna pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosiocima, u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, može postići samim donošenjem odluke kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu dostavili nikakve dokaze o postojanju materijalne štete, te je S ud saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosi laca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 2 . izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti