Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neograničene odgovornosti naslednika za dugove

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Sud je zaključio da se pravilo o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine mora primeniti i u fazi izvršenja, bez obzira na formalnu vezanost suda izvršnom ispravom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9091/2022
14.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi žalbi Ž. S. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. S. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu II. 6713/21 od 18. avgusta 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. S. iz Niša, podnela je Ustavnom sudu, 5. avgusta 2022. godine, preko punomoćnika, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine kojim je pravnosnažno određeno izvršenje protiv podnositeljke ustavne kao izvršnog dužnika.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se podnositeljka pojavljuje u procesnoj ulozi izvršnog dužnika na osnovu parničnih presuda i rešenja o izvršenju i da je ona stupila u parnicu kao pravni sledbenik tuženog Ž. J. bivšeg iz Beograda, a na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 1146/01-03 od 30. jula 2003. godine; da je u žalbi protiv rešenja o izvršenju podnositeljka ukazala na imperativnu pravnu normu iz člana 222. Zakona o nasleđivanju u kojoj se jasno utvrđuje da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine; da podnositeljka kao izvršni dužnik može odgovarati za obaveze pravnog prethodnika samo do visine imovine koja je nasleđena, a koja je navedena u ostavinskom rešenju i dopunskom ostavinskom rešenju; da je tokom trajanja parničnog postupka u kojem su donete izvršne isprave zaostavština pravnog prethodnika podnositeljke već bila predmet izvršenja u drugim izvršnim postupcima, tako da je najveći deo navedene imovine iz zaostavštine već unovčen od strane poverilaca; da je, u konkretnom slučaju, na delu svojevrstan apsurd da podnositeljka ustavne žalbe odgovara svojom ličnom imovinom za dug u visini koji višestruko prevazilazi vrednost nasleđene imovine.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi rešenje Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine. Tražila je naknadu materijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavnom sudu je 18. decembra 2025. godine dostavljeno izjašnjenje trećih lica S. S. i R. S, obe iz Beograda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverioci S. S. i R. S. podneli su predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Nišu, na osnovu izvršnih isprava - presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1917/06 od 10. aprila 2009. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 61/11 od 27. februara 2013. godine, protiv izvršnog dužnika Ž. S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja, i to na nepokretnosti – stanu podnositeljke. Osnovni sud u Nišu je rešenjem II. 6713/21 od 18. avgusta 2021. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Nišu je rešenjem Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da su pri odlučivanju o predlogu za izvršenje sud i javni izvršitelj vezani izvršnom i verodostojnom ispravom i da sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave; da je u konretnom slučaju, po nalaženju višeg suda, pobijano rešenje doneto u skladu sa izvršnom ispravom - presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1917/06 od 10. aprila 2009. godine delimično preinačene presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 61/11 od 27. februara 2013. godine; da kako je podnositeljka naslednik koji odgovara za dugove ostavioca, što je i utvrđeno u toku parničnog postupka u kome su donete izvršne isprave i kako je u konkretnom slučaju podnositeljka neposredno obavezana izvršnim ispravama na isplatu novčanog potraživanja, to su bez uticaja žalbeni navodi da je vrednost nasleđene imovine manja od visine duga, te da ona kao izvršni dužnik može da odgovora samo do visine nasleđene imovine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 13/17-autentično tumačenje, 54/19, 9/20-autentično tumačenje) propisano je da su sud i javni izvršitelj pri odlučivanju o predlogu za izvršenje vezani izvršnom i verodostojnom ispravom (stav 1.), kao i da sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave (stav 2.).

Odredbama Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/03 i 6/15) propisano je: da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti (član 212. stav 1.); da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222.).

5. U konkretnom slučaju se osporava rešenje Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine kojim je pravnosnažno određeno izvršenje, na osnovu izvršnih isprava, protiv podnositeljke ustavne kao izvršnog dužnika.

Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer je podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni dužnik u toku izvršnog postupka ukazala da u njenom slučaju nije primenjen član 222. Zakona o nasleđivanju kojim je propisano da naslednik odgovora za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Dakle, radi se o pravnom pitanju koji određuje obim odgovornosti izvršnog dužnika za novčano potraživanje iz izvršne isprave, a o kom pravnom pitanju odlučuje sud u izvršnom postupku. Znači radi se o pravnom pitanju koji nije neposredno vezan za sam parnični postupak koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka.

Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud konstatuje da je izvršnim ispravama podnositeljka ustavne žalbe obavezana da izmiri novčano potraživanje-dug izvršnim poveriocima, ali je nesporno da se radi o dugu njenog pravnog prethodnika, u kom slučaju se primenjuje član 222. Zakona o nasleđivanju kojim je propisano da naslednik odgovora za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Navedena zakonsko pravilo se primenjuje i u izvršnom postupku i to u fazi određenja izvršenja i u fazi sprovođenja izvršenja. Međutim, primena navedenog pravila iz Zakona o nasleđivanju u izvršnom postupku podrazumeva da se ovo pravilo mora prilagoditi osobenostima izvršnog postupka. Ustavni sud ocenjuje da primena pravila iz člana 222. Zakona o nasleđivanju ne utiče na samo potraživanje iz izvršne isprave, ali ima pravna dejstva na obim odgovornosti podnositeljke za izmirenje predmetnog novčnog potraživanja u izvršnom postupku. U konkretnom slučaju, pre određenja izvršenja doneto je pravnosnažno rešenje o nasleđivanju iza pravnog prethodnika podnositeljke kojim je utvrđen sastav zaostavštine i nasledni udeo podnositeljke u zaostavštini iz kojeg se može utvrditi da li je određeno izvršenje na imovini koju je podnositeljka nasledila po osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju ili na njenoj ličnoj imovini, a ako je na njenoj ličnoj imovini, po oceni Ustavnog suda, radi se o povredi člana 222. Zakona o nasleđivanju. Onog trenutka kada se iscrpi nasleđena imovina u izvršnom postupku, prestaje odgovornost izvršnih dužnika, a nenamireni deo potraživanja izvršnih poverilaca pretvara se u naturalnu obligaciju. Ustavni sud ocenjuje da se time ne dovodi u pitanje primena načela formalnog legaliteta iz člana 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, jer je izvršnim ispravama utvrđena obaveza podnositeljke ustavne žalbe da izmiri potraživanje prema tužiocima-izvršnim poveriocima, a u izvršnom postupku određuje se imovina na kojoj će se sprovesti izvršenje, odnosno određuje se sredstvo i predmet izvršenja, ali se kako se radi izvršnom dužniku-nasledniku prilikom određenja na kojoj imovini će se sprovesti izvršenje, po oceni Ustavnog suda, mora da se vodi računa o zakonskim ograničenjima koja proizlaze iz člana 222. Zakona o nasleđivanju.

Ustavni sud stoga ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište izvršnog suda da je u konkretnom slučaju podnositeljka neposredno obavezana izvršnim ispravama na isplatu novčanog potraživanja i da su bez uticaja žalbeni navodi da je vrednost nasleđene imovine manja od visine duga, te da ona kao izvršni dužnik može da odgovora samo do visine nasleđene imovine.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Nišu Gži. 1004/21 od 7. juna 2022. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu je rešenjem II. 6713/21 od 18. avgusta 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i na imovinu iz člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi podnositeljke biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu ove štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Ustavni sud je imao u vidu izjašnjenje treće strane, ali je ocenio da ono nije od uticaja na drugačiju odluku. Ustavni sud još jednom ukazuje da se član 222. Zakona o nasleđivanju može istaći u izvršnom postupku i to u fazi određenja izvršenja i u fazi sprovođenja izvršenja i nije potrebno vođenje nekog posebnog postupka radi primene navedene zakonske odredbe. Zatim, u konkretnom slučaju nisu sporne činjenice u vezi sa potraživanjem, a što predstavlja zakonski razlog za podnošenje tužbe za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja, a sa druge strane, uz izjašnjenje trećih lica nije dostavljen bilo kakav dokaz o tvrdnjama iz izjašnjenja na ustavnu žalbu.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neograničene odgovornosti naslednika za dugove

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti