Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Povreda je nastala prvenstveno zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. R. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. R. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku - Sudska jedinica u Guči u predmetu I. 77/11 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. R. iz Beograda podnela je, 29. novembra 2012. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Guči u predmetu I. 77/11.

Obrazlažući razloge na kojima zasniva tvrdnju o povredi navedenih ustavnih prava, podnositeljka iznosi hronološki tok predmetnog postupka, te ističe da izvršenje po njenom predlogu iz aprila 2008. godine još uvek nije sprovedeno zbog nesavesnog postupanja suda i dužnika. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili us kraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvid om u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 77/11 i iz izveštaja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Č. od 27. januara 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Na osnovu presude Opštinskog suda u Guči P. 170/07 od 24. oktobra 2007. godine, izvršni poverioci T. M. i Lj. R, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnele su 17. aprila 2008. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. R, radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti i naplate troškova parničnog i izvršnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede plenidbom 2/3 penzije dužnika i obustavom ½ penzije dužnika.

Istoga dana Opštinski sud u Guči doneo je rešenje o izvršenju I. 106/08, protiv kojeg je izvršni dužnik izjavio žalbu u junu 2008. godine. U februaru 2009. godine data je naredba da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbi. Međutim, u spisima predmeta nema odluke drugostepenog suda o žalbi dužnika.

U prilogu podneska od 8. aprila 2009. godine izvršni poverioci su dostavili uređen predlog za izvršenje u smislu pravilnog označavanja nepokretnosti čija je predaja tražena i rešenje parničnog suda od 1 3. oktobra 2008. godine o ispravci izvršnog naslova u ovom delu .

Postupajući po nalogu suda, poverioci su 23. aprila 2009. godine ponovo uredili predlog za izvršenje precizirajući da traže da se izvršenje sprovede plenidbom 2/3 penzije dužnika, a izvršni sud je po ovom uređenom predlogu istoga dana doneo novo rešenje o izvršenju I. 106/08.

Opštinski sud u Guči je rešenjem od 13. avgusta 2009. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika i ukinuo prvo po redu doneto rešenje o izvršenju I. 106/08 od 17. aprila 2008. godine, dok je rešenjem I. 250/09 od 4. septembra 2009. godine stavio van snage drugo po redu doneto rešenje o izvršenju I. 106/08 od 23. aprila 2009. godine i po treći put odredio izvršenje.

Odlučujući o žalbi dužnika, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 125/10 od 3. februara 2010. godine ukinuo rešenje prvostepenog suda I. 250/09 od 4. septembra 2009. godine.

Izvršni poverioci su 12. marta 2010. godine ponovo dostavli predlog za izvršenje, koji se sadržinski nije razlikovao od predloga podnetog 23. aprila 2009 . godine. Navedeni predlog je odbačen rešenjem Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Guči I. 10338/10 od 15. marta 2010. godine kao neuredan, sa obrazloženjem da između izvršnog poverioca navedenog u predlogu i izvršnog poverioca navedenog u izvršnoj ispravi ne postoji identitet, budući da je u predlogu kao ime poverioca navedeno „Lj.“, a da je u rešenju o ispravci izvršne isprav e kao ime poverioca navedeno „L.“.

Pomenuto rešenje prvostepenog suda od 15. marta 2010. godine ukinuto je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 1091/10 od 27. oktobra 2010. godine i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni sud je 2. marta 2011. godine spise predmeta ponovo dostavio Višem sudu radi odlučivanja o žalbi dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju I. 106/08 od 23. aprila 2009. godine

Viši sud u Čačku je 6. aprila 2011. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu bez bilo kakve odluke, sa obrazloženjem da je pomenuta žalba dužnika bila izjavljena protiv rešenja o izvršenju od 17. aprila 2008. godine, koje je ukinuto rešenjem od 13. avgusta 2009. godine.

Međutim, prvostepeni sud je po treći put spise predmeta dostavio drugostepenom sudu.

Rešenjem veća Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči Ipv. 20/11 od 13. decembra 2011. godine spisi predmeta su ponovo nerazmotreni vraćeni prvostepenom sudu, sa nalogom da taj sud odluči o uređenom predlogu poverilaca od 12. marta 2010. godine i prigovoru dužnika na rešenje o izvršenju od 23. aprila 2009. godine.

Prvostepeni sud je rešenjem I. 77/11 od 27. februara 2012. godine, ispravljenim rešenjem od 18. septembra iste godine, usvojio prigovor dužnika i ukinuo rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 106/08 od 23. aprila 2009. godine i po predlogu izvršnih poverilaca ponovo, po četvrti put, odredio izvršenje.

Prvostepeno rešenje od 27. februara 2012. godine potvrđeno je rešenjem veća tog suda Ipv. 2/13 od 22. januara 2013. godine.

Zaključkom od 28. februara 2013. godine RF PIO naloženo je sprovođenje izvršenja na penziji dužnika radi naplate troškova parničnog i izvršnog postupka , dok je izvršenje ispražnjenjem i predajom nepokretnosti izvršnim poveriocima sprovedeno 15. marta 2012. godine.

Rešenjem I. 77/11 od 4. aprila 2013. godine predmetni izvršni postupak je zaključen, dok je prinudna naplata troškova parničnog i izvršnog postupka plenidbom dela penzije dužnika konačno sprovedena 25. maja 2013. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosi teljka ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano: da je sud u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa aspekta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao nešto više od pet godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Sledom iznetog , Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju od presudnog značaja za ocenu osnovanosti navoda podnositeljke ustavne žalbe analiza postupanja nadležnih sudova i analiza ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke tokom postupka.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka konačno uređen predlog za izvršenje u pogledu tačnog označavanja sredstva i predmeta izvršenja podnela 23. aprila 2009. godine, dakle godinu dana nakon pokretanja postupka.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud u toku postupka četiri puta doneo rešenje o izvršenju (17. aprila 2008, 23. aprila i 4. septembra 2009. i 27. februara 2012. godine), pri čemu je drugo po redu rešenje doneo i pored toga što je prvo rešenje o izvršenju bilo na snazi, a zatim je ta oba rešenja ukinuo i po treći put odredio izvršenje 4. septembra 2009. godine. Naime, prvostepeni sud je, postupajući po uređenim predlozima podnositeljke, svaki put ponovo određivao izvršenje da bi rešenjem od 15. marta 2010. godine predlog za izvršenje odbacio kao neuredan, sa obrazloženjem da ne postoji identitet između lica koje je u predlogu za izvršenje označeno kao poverilac i lica koje je kao takvo navedeno u izvršnoj ispravi, budući da je parnični sud prilikom donošenja rešenja o ispravci izvršnog naslova pogrešno naveo ime podnositeljke ustavne žalbe. Dalje, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud, nakon što je njegovo rešenje od 15. marta 2010. godine ukinuto rešenjem drugostepenog suda od 27. oktobra 2010 godine, tri puta vraćao spise predmeta tom sudu radi odlučivanja o žalbi dužnika protiv rešenja o izvršenju od 23. aprila 2009. godine, da bi konačno ovo rešenje (iako je ono stavljeno van snage rešenjem od 4. septembra 2009. godine), rešenjem 27. februara 2012. godine ukinuo i po četvrti put odredio izvršenje. Dakle, po uređenom predlogu za izvršenje od 23. aprila 2009. godine konačno je odlučeno nakon više od dve godine.

Uzimajući u obzir sve napred izneto, Ustavni sud nalazi da je izvršni sud svojim postupanjem – donošenjem većeg broja rešenja o izvršenju, te njihovim ukidanjem i vraćanjem spisa predmeta drugostepenom sudu na odlučivanje o prigovoru protiv rešenja koje je prethodno stavljeno van snage, prevashodno doprineo tome da predmetni izvršni postupak bude okončan posle pet godina.

Pri tome, Ustavni sud ne zanemaruje činjenicu da je podnositeljka tek nakon godinu dana dostavila uredan predlog za izvršenje, ali smatra da ova okolnost ni je bil a osnovni uzrok sveukupnoj dužini trajanja predmetnog postupka .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupanjem izvršnog suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemče no članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja , p re svega dužinu trajanja konkretnog postup ka koji karakteriše načelo hitnosti, ali i određeni doprinos na strani podnositeljke ustavne žalbe dužini trajanja postupka.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je 25. maja 2013. godine podnositeljkino potraživanje namireno u celosti, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, dok je iz istog razloga Ustavni sud u tački 3. izreke odbacio i zaht ev za naknadu materijalne štete koja je tražena "zbog izgubljenog prava na korišćenje nepokretnosti".

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti