Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostavljanja odgovora na reviziju Vrhovnom kasacionom sudu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Zbog tehničkog propusta prvostepenog suda, odgovor podnosioca na reviziju nije dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu, čime je povređeno načelo kontradiktornosti i jednakosti stranaka u postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9095/2017
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler P opović, dr Nataša Plavšić dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D . iz Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . D . i utvrđuje da je radnjom nedostavljanja odgovora na reviziju Vrhovnom kasacionom sudu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 459/17 od 9. juna 2017. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D . iz Pančeva podneo je Ustavnom sudu, 20. oktobra 2017. godine, preko punomoćnika M . Lj . T, advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 459/17 od 9. juna 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravni lek, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da nezakonitim postupanjem administracije Osnovnog suda u Pančevu, prilikom odlučivanja o reviziji koju je tužena izjavila protiv drugostepene presude, Vrhovnom kasacionom sudu nije bio dostavljen njegov odgovor na reviziju, čime mu je povređeno pravo na raspravljanje pred sudom, samim tim i pravo na pravično suđenje, kao i pravo na pravno sredstvo. Dalje ističe da je stav revizijskog suda da se u konkretnom slučaju naknada nužnih i korisnih troškova može zahtevati tek nakon predaje stvari vlasniku neprihvatljiv sa stanovišta odredbe člana 58. Ustava. Pored toga navodi da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno činjenicom da je osporeni postupak ukupno trajao šest godina. Predlaže da Ustavni sud poništi osporenu revizijsku presudu i odredi mu naknadu materijalne štete, kao i da se odloži izvršenje osporene presude do donošenja odluke Ustavnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 , 10/23 i 92/23) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 22. oktobra 2012. godine tužbu Osnovnom sudu u Pančevu protiv tužene S. N . iz Pančeva, radi naknade štete.

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 od 9. jula 2015. godine stavom prvim izreke, odbijen je kao nosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na osnovu ulaganja u predmetnu kuću u Pančevu isplati iznos od 4.984.140,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. maja 2014. godine; stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5875/15 od 2. novembra 2016. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 od 9. jula 2015. godine u delu stava prvog izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na osnovu ulaganja u predmetnu kuću u Pančevu isplati iznos od 4.984.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. jula 2015. godine pa do konačne isplate , u roku od 15 dana od dana dostavljanja otpravka presude ; stavom drugim izreke potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 od 9. jula 2015. godine u preostalom delu stava prvog izreke; stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka.

Punomoćnik tužene je, preko Osnovnog suda u Pančevu, dana 26. decembra 2016. godine izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5875/15 od 2. novembra 2016. godine,

Revizija je najpre dostavljena punomoćniku tužioca, advokatu R. D . dana 18. januara 2017. godine. Podneskom od 20. januara 2017. godine, advokat R . D . je obavestio prvostepeni sud da vraća reviziju tužene sa prilozima i otkazuje punomoćje za dalje zastupanje tužioca, te da predlaže da se revizija dostavi tužiocu lično.

Zatim je revizija dostavljena tužiocu lično dana 26. januara 2017. godine.

Iz dopisa Osnovnog suda u Pančevu od 28. jula 2017. godine utvrđeno je da je odgovor na reviziju, preko novopostavljenog punomoćnika tužioca, predat pošti preporučenom pošiljkom dana 25. februara 2017. godine, a da je tom sudu dostavljen dana 27. februara 2017. godine. Takođe je utvrđeno da zbog tehničkog propusta zaposlenog lica odgovor na reviziju nije bio združen spisima predmeta Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 koji su bili kod Vrhovnog kasacionog suda na odlučivanju po reviziji. Zbog toga su uz ovaj dopis ponovo dostavljeni spisi Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 radi razmatranja i eventualno ponovnog odlučivanja Vrhovnog kasacionog suda.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 459/17 od 9. juna 2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5875/15 od 2. novembra 2016. godine, tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P. 1781/12 od 9. jula 2015. godine; stavom drugim izreke obavezan je tužilac da na ime troškova po reviziji isplati tuženoj 192.440,00 dinara. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac ugovorom o kupoprodaji od 22. novembra 2006. godine od prodavca V.Z. kupio predmetnu kuću; da je tužilac rešenjem Opštinskog suda u Pančevu od 24. februara 2009. godine u zemljišne knjige upisao pravo svojine na toj kući; da je prodavac kuće V.Z. pravo svojine stekla na osnovu kupoprodajnog ugovora od 30. oktobra 2006. godine zaključenim sa tuženom i upisom prava svojine u zemljišne knjige po rešenju Opštinskog suda u Pančevu od 23. novembra 2006. godine; da se tužilac tokom 2007. godine uselio u predmetnu kuću, a tokom 2008. i 2009. godine izveo građevinske radove na njenoj adaptaciji i spajanju sa pomoćnim objektom; da vrednost materijala i radova adaptacije navedene kuće obračunata po cenama na dan 9. maja 2014. godine iznosi 3.416.3480,00 dinara; da je tužilac na imanju izgradio bazen i senik, a vrednost upotrebljenog materijala i radova za njihovu izgradnju iznosi 1.567.760,00 dinara; da je pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Pančevu P. 1943/06 od 18. februara 2009. godine utvrđena ništavost ugovora o kupoprodaji od 30. oktobra 2006. godine, a pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu P. 783/10 od 12. maja 2010. godine utvrđena je ništavost kupoprodajnog ugovora od 22. novembra 2006. godine i naloženo brisanje upisa prava svojine izvršenog u korist tužioca i uspostavljanje ranijeg zemljišnoknjižnog stanja; da se tužilac još uvek nalazi u posedu sporne kuće; da je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud, u smislu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, odbio tužbeni zahtev kao preuranjen, budući da se tužilac nalazi u posedu predmetne kuće i sve dok je ne preda tuženoj nema prava na naknadu troškova ulaganja jer nije došlo do prelaska njegove imovine u imovinu tužene; da drugostepeni sud smatra da okolnost da se tuženi nalazi u posedu sporne kuće ne čini njegov zahtev neosnovanim jer tužilac pravo na posed izvodi iz člana 38. stav 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji mu priznaje pravo zadržavanja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupu, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Citirajući odredbe čl. 38. do 40. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i odredbu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev preuranjen, budući da se tužilac još uvek nalazi u državini predmetne kuće, a da se tražena naknada ne može zahtevati sve dok držalac koristi stvar sa svim poboljšanjima, tako da se pravo na ovu naknadu stiče tek na dan vraćanja stvari vlasniku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 459/17 od 11. oktobra 2017. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

4. Odredbama član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da b itna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude (član 374. stav 1.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom (član 374. stav 2. tačka 7)); da će primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci u roku od osam dana od dana prijema revizije, da u roku od 30 dana od dana dostavljanja revizije, protivna stranka može da podnese sudu odgovor na reviziju, da će po prijemu odgovora ili po proteku roka za odgovor, prvostepeni sud da dostavi reviziju i odgovor na reviziju, sa spisima predmeta, Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana (član 411.).

5. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji da zbog propusta lica zaposlenog u Osnovnom sudu u Pančevu odgovor na reviziju nije bio združen spisima predmeta tog suda P. 1781/12 koji su bili kod Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o reviziji koju je tuženi izjavio protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5875/15 od 2. novembra 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da jedan od elemenata prava na pravično suđenje jeste princip jednakosti stranaka u postupku. S tim u vezi, Ustavni sud podseća na praksu Evropske komisije za ljudska prava prema kojoj princip jednakosti pred sudom podrazumeva da strane moraju imati isti pristup spisima i drugim dokumentima, u meri u kojoj oni imaju ulogu u formiranju mišljenja suda (videti odluku Lynas protiv Švajcarske, od 6. oktobra 1976. godine).

U konkretnom slučaju, Ustavni sud primećuje da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku bio zastupan najpre od strane punomoćnika R. D , advokata iz Pančeva, kome su sve do njegovog podneska od 20. januara 2017. godine, kojim je obavestio prvostepeni sud da vraća reviziju tužene sa prilozima i otkazuje punomoćje za dalje zastupanje tužioca, dostavljani svi podnesci i odluke nižestepenih suda. Nakon toga je revizija dostavljena podnosiocu ustavne žalbe lično dana 26. januara 2017. godine, da bi odgovor na reviziju, preko novopostavljenog punomoćnika M . Lj . T, advokata iz Pančeva, podnosilac ustavne žalbe predao pošti preporučenom pošiljkom dana 25. februara 2017. godine, koji odgovor je u prvostepenom sudu zaveden dana 27. februara 2017. godine. Takođe je utvrđeno da zbog propusta lica zaposlenog u Osnovnom sudu u Pančevu odgovor na reviziju nije bio združen spisima predmeta tog suda P. 1781/12 koji su bili kod Vrhovnog kasacionog suda radi odlučivanja o reviziji tuženog.

Ustavni sud napominje da je ZPP usvojeno načelo ravnopravnosti stranaka, što dalje znači da se strankama sa suprotnim interesima jemči pravo na izjašnjenje o parničnim radnjama koje preduzima njen protivnik. Ono predstavlja suštinu načela obostranog saslušanja stranaka - načela kontradiktornosti (audiatur et altera pars). Dakle, stranka ima pravo da iznese svoje pravo odbrane ili napada povodom sredstava koje je iznela protivna stranka. Načelo obostranog saslušanja stranaka ogleda se i u tome što se pravni lek jedne stranke dostavlja drugoj, koja može izneti pismeno svoj protivpredlog, a upravo naizmenično izjašnjavanje stranaka sa suprotnim interesima karakteriše parnični postupak kao kontradiktoran.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da je povreda načela obostranog saslušanja predviđena u odredbi člana 374. stav 2. tačka 7) ZPP, kojom je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. S tim u vezi, odredbom člana 411. ZPP je, pored ostalog, propisano da će po prijemu odgovora ili po proteku roka za odgovor, prvostepeni sud da dostavi reviziju i odgovor na reviziju, sa spisima predmeta, Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana.

U situaciji kada očiglednom greškom lica zaposlenog u prvostepenom sudu odgovor na reviziju, u smislu odredbe člana 411. ZPP, nije bio združen spisima predmeta tog suda koji su bili kod Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o reviziji tužene, a posebno imajući u vidu da je drugostepena presuda preinačena na njegovu štetu, Ustavni sud je ocenio da je ovakvim propustom prvostepenog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Izuzimajući razloge koji se odnose na navedeni propust prilikom dostave spisa Vrhovnom kasacionom sudu, Ustavni sud je ocenio da je u osporenoj revizijskoj presudi, jasno i detaljno obrazloženo stanovište Vrhovnog kasacionog suda o tome da je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev preuranjen, te da se Vrhovni kasacioni sud pozvao na odgovarajuće odredbe propisa na kojima je zasnovao svoj pravni stav, pa ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne argumente koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom proizvoljno i arbitrerno primenjeno materijalno pravo.

Imajući u vidu ocenu Ustavnog suda da nema ustavnopravnih argumenata za tvrdnju da je Vrhovni kasacioni sud odlučujući o reviziji tužene u osporenoj presudi proizvoljno i arbitrerno primenio materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe čime bi mu povredio pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, iz čega sledi da se ne može zaključiti da je revizijski postupak u celini posmatrano bio nepravičan, a takođe imajući u vidu da se prethodno utvrđena povreda ustavnog prava odnosi na tehnički propust suda vezan za združivanje odgovora na izjavljeno vanredno pravno sredstvo u spise predmeta koji su bili kod Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o reviziji, te da je razloge osnovanosti svog tužbenog zahteva, a time i neosnovanosti revizije, podnosilac zapravo isticao još od trenutka podnošenja tužbe tražeći da se utvrdi naknada tražene štete, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za poništaj osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 459/17 od 9. juna 2017. godine i nalaganje da se o reviziji tuženog ponovo odlučuje. Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, samo utvrđenje učinjene povrede prava adekvatna mera.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o postojanju štete, njene visine, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, te je rešio kao u tački 3. izreke.

7. Kako podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 36. stav 2. Ustava, u suštini, zasniva na istim razlozima koje je isticao i u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje u delu kojim je usvojena ustavna žalba, to Ustavni sud nije posebno cenio razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava na pravno sredstvo, potkrepljuje tvrdnja o povredi tog prava.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se zbog povrede prava iz člana 58. Ustava osporava presuda Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava, imajući u vidu da podnosilac povredu prava na imovinu zasniva na navodima o proizvoljnoj i arbitrernoj primeni materijalnog prava, a kako je Ustavni sud ocenio da Vrhovni kasacioni sud odlučujući o reviziji tužene u osporenoj presudi nije proizvoljno i arbitrerno primenio materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe čime bi mu povredio pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, to ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je došlo do povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava.

Stoga je Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu navoda podnosi oca ustavne žalbe da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu P. 1781/12 , Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak koji je vođen u tri stepena okončan u roku od četiri godine i osam meseci od podnošenja tužbe (period od 22. oktobra 2012. godine do 9. juna 2017. godine). Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, trajanje osporenog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, te da predmetni postupak u svom ukupnom trajanju, nije izašao iz granica razumnog roka za njegovo okončanje. Stoga se ni navodi ustavne žalbe u tom delu ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi Ustavom zajemčenog prava, te je i u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja osporenog akta jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46 . tač . 3) i 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostavljanja odgovora na reviziju Vrhovnom kasacionom sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti