Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u revizijskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud povredio pravo na pravično suđenje podnosioca. Sud je reviziju pogrešno odbacio kao neblagovremenu, zanemarivši činjenicu da je izjavljena putem telegrama u zakonskom roku, čime je ispoljen očigledan propust u primeni procesnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9097/2020
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T. iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. T. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine i određuje da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 465/19 od 14. oktobra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T. iz Pančeva podneo je Ustavnom sudu, 12. septembra 2020. godine, preko punomoćnika M. T, advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je drugostepenu presudu primio 22. novembra 2019. godine; da je reviziju podneo 23. decembra 2019. godine, putem telegrama, a podnesak sa razlozima za izjavljivanje tog pravnog sredstva tri dana kasnije preporučenom pošiljkom, sve u skladu sa odredbama člana 104. Zakona o parničnom postupku; da je Vrhovni kasacioni sud reviziju odbacio kao neblagovremenu, a da prethodno nije utvrdio na koji način je ona podneta; da u spisima predmeta postoji telegram, kao dokaz da je revizija izjavljena u roku; da ovakvo postupanje predstavlja povredu prava na pravično suđenje, a imajući u vidu da o izjavljenoj reviziji nije odlučeno, reč je i o povredi prava na pravno sredstvo.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 35a Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) i člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavnu žalbu dostavio L. „P.“, kao trećem (zainteresovanom) licu, radi izjašnjenja o navodima podnosioca i okolnostima od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari.

L. „P.“ je u podnesku od 21. februara 2026. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Pančeva, pored ostalog, istaklo da ustavnu žalbu treba odbiti kao neosnovanu, imajući u vidu da je odluka Vrhovnog kasacionog suda pravilna, zakonita i jedina moguća u konkretnoj pravnoj situaciji.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Pančevu P1. 39/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je tužbom od 28. januara 2014. godine pokrenuo pred Osnovnim sudom u Pančevu parnični postupak protiv tuženog L. „P.“, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 31. oktobra 2013. godine, vraćanja na rad i raspoređivanja na odgovarajuće poslove.

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1. 39/14 od 23. oktobra 2018. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u celini.

Postaupajući po žalbi tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 465/19 od 14. oktobra 2019. godine, kojom je žalbu odbio, te je navedena prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, dok je u delu kojim je traženo da se tužilac rasporedi na odgovarajuće poslove prvostepena presuda ukinuta i tužba odbačena.

Drugostepena presuda je punomoćniku tužioca dostavljena 22. novembra 2019. godine. On je jedinici JP „Pošta Srbije“ 26106 Pančevo 6, dana 23. decembra 2019. godine, predao telegram broj 26106910015150, naslovljen na Osnovni sud u Pančevu, sa oznakom broja predmeta P1. 39/14. Tekst telegrama glasi: „U propisanom roku, blagovremeno podnosim reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 465/19 od 14. oktobra 2019. godine iz svih zakonskih razloga. Punomoćnik tužioca T. D. iz Pančeva advokat M. T“. Telegram je narednog dana primljen u Osnovnom sudu u Pančevu i združen je spisima predmeta.

Punomoćnik tužioca je 26. decembra 2019. godine, putem preporučene pošiljke, dostavio Osnovnom sudu u Pančevu podnesak – reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 465/19 od 14. oktobra 2019. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i protiv odluke o troškovima parničnog postupka. Primerak revizije je dostavljen tuženom, a nakon isteka roka za odgovor na reviziju, spisi predmeta su upućeni Vrhovnom kasacionom sudu.

Osporenim rešenjem Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbacio kao nebgalovremenu.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući blagovremenost i dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) u vezi člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neblagovremena; da je odredbom člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude; da je, u konkretnom slučaju, drugostepena presuda dostavljena punomoćniku tužioca dana 22. novembra 2019. godine, a revizija protiv pravnosnažne drugostepene presude izjavljena je poštom dana 26. decembra 2019. godine, po proteku zakonom propisanog roka; da je poslednji dan za izjavljivanje revizije od strane tužioca bio 22. decembar 2019. godine (nedelja), odnosno 23. decembar 2019. godine (ponedeljak), a revizija je izjavljena dana 26. decembra 2019. godine, dakle tri dana posle proteka roka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 104. Zakona o parničnom postupku Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) (u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je: da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka (stav 1.); da je dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan podnošenja sudu (stav 2.); da ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti (stav 3.).

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se njima isključivo ukazuje na to da Vrhovni kasacioni sud, ocenjujući blagovremenost revizije koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv drugostepene presude, nije utvrdio na koji način je ona podneta, tj. da je reč o predaji podneska telegrafskim putem.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (stav 20.). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može a priori narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Polazeći od toga da su odredbama člana 104. ZPP detaljno propisani uslovi za ocenu blagovremenosti podnesaka vezanih za rok, pa i onih koji su upućeni telegrafskim putem, Ustavni sud nalazi da Vrhovni kasacioni sud nije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za izneti zaključak, po kome je revizija podnosioca ustavne žalbe predata prvostepenom sudu nakon isteka zakonskog roka za njeno podnošenje. Vrhovni kasacioni sud je pravilno konstatovao da je poslednji dan roka za podnošenje revizije bio 23. decembar 2019. godine. Međutim, telegram od tog datuma, koji je združen predmetu, a u kome je jasno naznačeno ko podnosi reviziju i koja sudska odluka se njome osporava, Vrhovni kasacioni sud uopšte ne pominje u obrazloženju osporenog akta. Iz činjenice da je primerak revizije dostavljen tuženom na odgovor sledi da je postupajući sudija prvostepenog suda reviziju ocenio kao blagovremenu. Reč je, dakle, o očiglednom propustu Vrhovnog kasacionog suda da prilikom ocene blagovremenosti revizije konstatuje da je ista upućena telegrafskim putem, u kom slučaju se smatra da je podneta u roku ako uredan podnesak bude podnet sudu ili upućen preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.

Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 711/20 od 12. marta 2020. godine i određivanjem da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 465/19 od 14. oktobra 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da izjašnjenje trećeg (zainteresovanog) lica, u konkretnom slučaju, nije bilo od uticaja na drugačiju odluku.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u revizijskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti