Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog oglašavanja suda mesno nenadležnim u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Darinke Glibić. Sud je ocenio da odluke redovnih sudova, kojima su se oglasili mesno nenadležnim za izvršenje protiv Republike Srbije, nisu proizvoljne i zasnovane su na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnih normi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-91/2007
14.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darinke Glibić iz Brusnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Darinke Glibić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1851/06 od 20. decembra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. br. 281/06 od 30. novembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darinka Glibić iz Brusnice, preko punomoćnika Mihaila N. Petrovića, advokata iz Beograda, a preko Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, podnela je Ustavnom sudu 7. juna 2007. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da Uprava za trezor Republike Srbije ima u Gornjem Milanovcu ″finansijsku″ ekspozituru preko koje prima uplatu taksa i poreza od građana u gotovom novcu, zbog čega nije bilo osnova da se Opštinski sud u Gornjem Milanovcu oglasni mesno nenadležnim u postupku izvršenja njenih novčanih potraživanja prema državi Srbiji. Takođe, smatra da svako nezakonito odugovlačenje izvršnog postupka i svako propuštanje da se izvrši obaveza iz pravosnažne sudske odluke u kratkom roku, ne može biti kvalifikovano drugačije nego kao proizvoljno postupanje sudova i povreda prava poverioca na pravično suđenje. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena sudska rešenja.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavno sudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajamčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i sudske odluke koje se osporavaju ustavnom žalbom, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Pravosnažnim i izvršnim rešenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 699/06 od 30. oktobra 2006. godine obavezana je tužena Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane Beograd, da tužilji Darinki Glibić, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati troškove postupka u iznosu od 81.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je 27. novembra 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu predlog za izvršenje ovog rešenja prema dužniku državi Srbiji.
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu se osporenim rešenjem I. 2815/06 od 30. novembra 2006. godine oglasio mesno nenadležnim u postupku navedenog izvršenja i odredio da se spisi predmeta, po pravosnažnosti rešenja, dostave Četvrtom Opštinskom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu. U obrazloženju rešenja se navodi da se kod Narodne banke Srbije vodi konsolidovani račun Republike Srbije, kao izvršnog dužnika, a da je organizacionom šemom Narodne banke Srbije predviđeno da ona ima sedište u Beogradu i filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, iz čega proizlazi da Narodna banka Srbije nema ni sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, zbog čega ovaj sud ne može da bude mesno nadležan za postupanje u konkretnom izvršnom postupku, pa je, primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog prvostepenog rešenja izjavio žalbu 8. decembra 2006. godine, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž.1815/06 od 20. decembra 2006. godine, a rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2815/06 od 30. novembra 2006. godine je potvrđeno.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (član 196.).
Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) je propisano: da sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kom sastavu je nadležan, na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate (član 15. stav 1.); da se sud može oglasiti, po službenoj dužnosti, mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda (član 20. stav 2.) i da će sud, po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim, ustupiti predmet nadležnom sudu, koji će nastaviti postupak kao da je kod njega bio pokrenut (član 21. stav 1. i 2.).
Zakonom o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – ispr. dr. zakona, 85/06 i 86/06 – ispravka) propisano je da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6)); da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da konsolidovani račun trezora Republike i konsolidovani računi trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije (član 8. st. 1. i 2.).
Zakonom o Narodnoj banci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 72/03, 55/04 i 85/05) propisano je: da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.) i da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.). Aktom o unutrašnjoj organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno da Narodna banka Srbije ima filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, u smislu odredbe člana 32. stav 1. Ustava kojom se garantuje pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da su o predlogu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 699/06 od 30. oktobra 2006. godine odlučivali zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje stvarne nadležnosti, te da su za svoje odluke dali u svemu ustavnopravno prihvatljivo i na zakonu zasnovano tumačenje relevantnog procesnog prava. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni izvršni postupak vođen na način kojim je podnosiocu bilo omogućeno pravo na pravično suđenje, a da je njegova ocena o proizvoljnoj primeni prava u osporenim sudskim rešenjima činjenično neutemeljena i subjektivna, te stoga neprihvatljiva.
Nisu osnovani ni navodi podnosioca ustavne žalbe o nezakonitom odugovlačenju izvršnog postupka. Analizirajući dužinu trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak izvršenja pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe 27. novembra 2006. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 30. novembra 2006. godine, a da je po njenoj žalbi izjavljenoj 8. decembra 2006. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 20. decembra 2006. godine. Dakle, sudovi su u oba stepena postupali ažurno i delotvorno, a traženo izvršenje nije ni moglo biti sprovedeno od strane prvostepenog suda kom je predlog podnet, zbog utvrđene isključive nadležnosti drugih sudova kada je u pitanju Republika Srbija kao izvršni dužnik.
6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim sudskim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109/07), ustavna žalba odbijena kao neosnovana.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog oglašavanja suda mesno nenadležnim u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti