Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje žalbu podnetu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud, za šta nije nadležan.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-91/2008
09.07.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po žalbi Zorana Tulimirovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se žalba Zorana Tulimirovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu U. br. 1959/07 od 27. novembra 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zoran Tulimirović iz Beograda podneo je 15. januara 2008. godine Ustavnom sudu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu U. br. 1959/07 od 27. novembra 2007. godine. Podnosilac žalbe navodi da je "lično oštećen za navedeni radni staž", kao i da je sve relevantne podatke već izneo u žalbama upućenim Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Beograd i Okružnom sudu u Beogradu, koje je priložio uz žalbu. Takođe, navodi da nema finansijskih sredstava za advokata i zahteva od Ustavnog suda "da pristupi proveri njegovih navoda i da zatim pravilno presudi u predmetu".
2. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, a na osnovu navoda sadržanih u žalbi i uvida u dokumentaciju priloženu uz žalbu, utvrdio da se u žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava. U žalbi se navodi da su razlozi osporavnja sadržani u ranije izjavljenim žalbama, a na osnovu uvida u priložene žalbe proizlazi da je podnosilac žalbe nezadovoljan osporenim rešenjem zbog nepriznavanja radnog staža i da zahteva da mu se prizna odgovarajući staž i da mu se "uplate doprinosi u penzioni fond".
Prema oceni Ustavnog suda, predmetna žalba, po svojoj formi i sadržini, nema karakter ustavne žalbe, jer se njome od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud i da "pravilno presudi u predmetu". Kako postupanje po takvoj žalbi ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti zbog nenadležnosti.
Ustavni sud ponovo konstatuje da se ustavna žalba na može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa, niti se može smatrati pravnim sredstvom kojim se pritužuje na rad državnih i drugih organa ili organizacija. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud, u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić
Slični dokumenti
- Už 1276/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
- Už 1294/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
- Už 1079/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda
- Už 2753/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv revizijske presude
- Už 1077/2008: Odbacivanje ustavne žalbe kao nenadležne za ispitivanje zakonitosti sudskih odluka
- Už 80/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti
- Už 323/2007: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za korekciju troškova