Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, kojom se osporava rešenje o odbacivanju njegove optužnice. Potvrđen je stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku pripada okrivljenom, a oštećeni nema ustavno pravo na osudu trećeg lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Salma Janoša iz Velikog Gradišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Salma Janoša izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Salma Janoš iz Velikog Gradišta je 6. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine, zbog povrede ''prava na slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, prava na pravično suđenje, prava na slobodu mišljenja i izražavanja, zabrana izražavanja nacionalnih manjina, zabrana podstrekavanja na versku, rasnu ili drugu neravnopravnost, mržnju ili netrpeljivost, pravo na veru i jezik'', uz navođenje odredaba čl. 40, 50, 53, 72, 73, 74, 76. i 77. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine.

Iako je u ustavnoj žalbi označeno da se podnosi protiv rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se osporava rešenje Opštinskog suda u Velikom Gradištu Kv. 67/06 od 7. marta 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe kao razloge žalbe navodi ''da je okrivljena sudija S. B. tri puta za četiri kalendarske godine u svojstvu sudije Opštinskog suda Veliko Gradište, zakazivala ročišta, sa namerom i umišljajem da se oštećenom osveti što je 2003. godine označio kao nosioca neistine tj. laži...namerno i sa umišljajem zakazivala oštećenom ročišta na dane katoličkih verskih praznika, uprkos saznanju da je oštećeni mađarske nacionalnosti i katoličke veroispovesti...''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava ili slobode čija se zaštita traži u postupku pred Ustavnim sudom povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku u kome je doneta osporena odluka. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog – ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Velikom Gradištu Kv. 67/06 od 7. marta 2007. godine, kojim je odbačena optužnica oštećenog, ovde podnosioca, podneta protiv okrivljene B.S., sudije Opštinskog suda u Velikom Gradištu, zbog krivičnog dela povreda ravnopravnosti iz člana 128. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela povreda slobode ispovedanja vere u vršenju verskih obreda iz člana 131. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Takođe, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, u suštini, ukazuje da je rešenjem Opštinskog suda u Velikom Gradištu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. U odnosu na ostale povrede prava koje je podnosilac ustavne žalbe označio, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom zajemčenih prava, odnosno da podnosilac nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio svoje navode. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se odredbama Ustava koje su u ustavnoj žalbi označene, ne jemče Ustavom zajemčena ljudska ili manjinska prava ili slobode za koje podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu povređena.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Imajući u vidu svrhu vođenja krivičnog postupka propisanu odredbom člana 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), Ustavni sud je zauzeo stav da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je osporenim rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Kž. 612/09 od 29. oktobra 2009. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Velikom Gradištu Kv. 67/06 od 7. marta 2007. godine, a kojim je odbačena optužnica podnosioca ustavne žalbe, povređeno pravo na pravično suđenje.

Kako podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne navodi druge razloge za povredu prava na pravično suđenje, već ističe samo svoj interes da lice protiv koga je vodio krivični postupak bude osuđeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić