Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog doprinosa podnosioca odugovlačenju

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac žalbe svojim ponašanjem, podnošenjem nerazumljivih podnesaka i uvredljivih zahteva za izuzeće, prevashodno doprineo dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 983/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 7. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u još jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe pod brojem Už-910/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 983/06 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe oktobra 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 983/06 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 28. oktobra 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv advokata Save Mihajlovića, radi naknade štete. Podneskom od 10. marta 2006. godine tužilac je podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, kao i predsednika suda, pa je predsednik Opštinskog suda u Kruševcu 30. maja 2006. godine doneo rešenje VII Su. 1/05-34 kojim je odbijen zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, a prethodno je predsednik Okružnog suda u Kruševcu 25. maja 2006. godine doneo rešenje VII Su. 76/06-15. kojim je odbijen zahtev tužioca za izuzeće predsednika Opštinskog suda. Podneskom od 26. decembra 2006. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev, a po zaključenoj glavnoj raspravi Opštinski sud u Kruševcu je 8. februara 2007. godine doneo presudu P. 983/06, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Odlučujući o predlogu tužioca za povraćaj u pređašnje stanje, sud je 9. maja 2007. godine doneo rešenje P. 983/06 kojim je odbačen navedeni predlog kao nedozvoljen. U postupku po žalbi tužioca, Okružni sud u Kruševcu je rešenjem Gž. 1845/07 od 12. novembra 2007. godine ukinuo rešenje P. 983/06 od 9. maja 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Kako je tužilac podneo tužbu protiv postupajućeg sudije, koji je podneskom od 18. decembra 2007. godine zatražio izuzeće, predsednik suda je usvojio navedeni zahtev i predmet dodelio u rad drugom veću. Podneskom od 30. aprila 2008. godine tužilac je tražio izuzeće i sudije kome su spisi predmeta dati u rad, navodeći da "o sudiji misli da je nepošten i prevaran sudija i želi joj sve najgore u životu". Iz tih razloga je i novi postupajući sudija podneo zahtev za izuzeće u ovom predmetu.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenih zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 28. oktobra 2003. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe prevashodno doprineo dužini trajanja ovog sudskog postupka time što je svojim radnjama doveo do nepotrebnog odugovlačenja postupka, i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka koji su mu vraćani na uređenje i dopunu. Takođe, do prekida postupka je došlo na zahtev podnosioca, a zbog podnosiočevog zahteva za izuzeće novog postupajućeg sudije, uz navođenje uvredljivih razloga, sudija je i sam zatražio da bude izuzet. Podnosilac, takođe, nije postupao ni po zahtevu suda za uređenje tužbe, već je opterećivao sud podnošenjem uvredljivih podnesaka i prigovora na njegov rad, čime je direktno i u najznačajnijoj meri onemogućio da se predmetni parnični postupak efikasno sprovede i okonča.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 983/06 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog doprinosa podnosioca odugovlačenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti