Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu pokrenutom 2004. godine. Zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda, postupak nije okončan ni nakon skoro sedam godina. Naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-910/2009
30.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković u postupku po ustavnoj žalbi Milana Jovanovića i Dragomira Srećkovića, obojice iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Jovanovića i Dragomira Srećkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 743/08 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Valjevu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 343/11 okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Jovanović i Dragomir Srećković, obojica iz Valjeva, podneli su 9, odnosno 15. juna 2009. godine, svako posebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 743/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-910/2009 i Už-1092/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-1092/2009 pripojen predmetu Už-910/2009.

U ustavnim žalbama se navodi da su podnosioci 2004. godine podneli Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv preduzeća „Minsa“ a.d. iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Dalje je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan, jer je sud odlučio da zastane sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete, do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnosioci ističu da im je na opisani način povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava i prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu u predmetu P. 379/08 (sada predmet Privrednog suda u Valjevu P. 343/11) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Četrdeset tužilaca, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, 25. jula 2004. godine su podneli zajedničku tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale zarade.

Postupajući sud je 29. oktobra 2004. godine dostavio tuženom tužbu na odgovor, a 16. febeuara 2005. godine sud je doneo rešenje o prekidu postupka do okončanja parnice pred Trgovinskim sudom u Valjevu P. 1317/04, koja se vodila radi poništaja dokapitalizacije tuženog. U podnesku od 21. oktobra 2005. godine novi punomoćnik tužilaca je naveo da su u mnogim drugim predmetima koji se po istom pravnom pitanju vode pred tim sudom već donete delimične presude, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je predložio da se postupak nastavi.

Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 22. decembra 2005. godine, sud je doneo rešenje kojim se prekida postupak do okončanja parnice u kojoj se pred istim sudom odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi u tom postupku (ovde podnosioci ustavne žalbe).

Tužioci su podneskom od 30. marta 2007. godine predložili da sud nastavi postupak, jer je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 691/06 od 12. marta 2007. godine odbijena žalba i potvrđena presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05 od 22. septembra 2006. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da štrajk tuženih nije organizovan u skladu sa zakonom.

Na ročištu održanom 7. juna 2007. godine sud je zaključio glavnu raspravu, a potom je, po predlogu tuženog za povraćaj u pređašnje stanje, 16. januara 2008. godine ponovo otvorio raspravu. Nakon ročišta održanog 3. marta 2008. godine, na kome su saslušani svedoci i tužioci, kao stranke u postupku, Opštinski sud u Valjevu je delimičnom presudom P1. 386/07 od 3. marta 2008. godine usvojio tužbene zahteve i poništio kao nezakonite odluke tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Istom presudom obavezan je tuženi da tužioce vrati na rad i u radni odnos. U obrazloženju presude je navedeno da će o zahtevu za naknadu zarade koju bi tužioci primili za vreme od donošenja nezakonite odluke do vraćanja na rad, kao i o zahtevu za naknadu troškova postupka, sud odlučiti u posebnom postupku posle pravnosnažnosti delimične presude. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 7. marta 2008. godine.

Tuženi je 14. marta 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene presude, o kojoj je Okružni sud u Valjevu odlučio presudom Gž1. 705/08 od 23. oktobra 2008. godine. Taj sud je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 386/07 od 3. marta 2008. godine.

Nezadovoljan drugostepenom presudom, tuženi je 24. decembra 2008. godine izjavio reviziju, koja je odbijena kao neosnovana presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 367/09 od 15. aprila 2009. godine. Revizijska presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 26. maja 2009. godine.

U delu postupka koji je usledio nakon odbijanja revizije tuženog, zakazana su tri ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana. Postupajući sud je u ovom delu postupka izveo dokaz saslušanjem dva svedoka i odredio da se izvede dokaz veštačenjem ekonomsko-finansijske struke. Osnovni sud u Valjevu, pred kojim je nastavljen postupak, doneo je 13. aprila 2010. godine rešenje o prekidu postupka, s obzirom na to da je 26. marta 2010. godine nad tuženim otvoren postupak likvidacije. Tužioci su podneskom od 8. decembra 2010. godine predložili da se Osnovni sud u Valjevu oglasi stvarno nenadležnim i da se postupak nastavi pred Privrednim sudom u Valjevu. Osnovni sud u Valjevu je rešenjem P1. 67/10 od 23. decembra 2010. godine nastavio postupak, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupio Privrednom sudu u Valjevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Spisi predmeta su 28. decembra 2010. godine dostavljeni Privrednom sudu u Valjevu na dalju nadležnost, koji je formirao predmet P. 343/11.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1. do 3.). Odredbe člana 122. st. 1. do 3. Zakona o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu i započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od podnošenja tužbi 25. jula 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavnih žalbi trajao nešto kraće od pet godina, a da postupak u kome se odlučuje o preostalim tužbenim zahtevima podnosilaca ustavne žalbe još uvek nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je zaključio da je u predmetnom postupku bilo relativno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto obimniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva, ali da to ipak ne može opravdati ovako dugo trajanje postupka.

Polazeći od toga da je u predmetnom radnom sporu odlučivano o zakonitosti prestanka radnog odnosa podnosilaca ustavne žalbe, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade, Ustavni sud nalazi da je odluka suda o navedenim zahtevima za podnosioce ustavne žalbe od izuzetnog značaja. Ustavni sud ocenjuje da podnosioci ustavne žalbe ni na koji način nisu doprineli dugom vremenskom trajanju sudskog postupka.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju predmetnog parničnog postupka je, prvenstveno, nedelotvorno i neefikasno postupanje Opštinskog suda u Valjevu. Naime, taj sud je tužbu podnetu 25. jula 2004. godine nakon tri meseca dostavio tuženom na odgovor, a prvo ročište zakazao tek za 3. decembar 2004. godine. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, zakazivanje prvog ročišta šest meseci nakon podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, nikako se ne može smatrati efikasnim postupanjem suda. Takođe, odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku je propisana hitnost u rešavanju radnih sporova, a posebno prilikom određivanja rokova i ročišta. Međutim, Ustavni sud nalazi da prvostepeni sud nije postupao na način propisan navedenim zakonskim odredbama. Naime, Opštinski sud u Valjevu je odlučio da prekine postupak do okončanja parnice koja se pred Trgovinskim sudom u Valjevu vodila radi poništaja dokapitalizacije tuženog, iako odluka o zakonitosti postupka privatizacije tuženog, po oceni Ustavnog suda, nije mogla biti ni od kakvog uticaja na odlučivanje o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Navedenim postupanjem sud je nepotrebno produžio parnicu za skoro godinu dana. Takođe, sud je odgovoran za neaktivnost i nedelotvorno postupanje u delu postupka koji je nastavljen nakon odbijanja revizije tuženog od strane Vrhovnog suda Srbije. U tom periodu, koji je trajao godinu dana do donošenja rešenja o prekidu postupka zbog likvidacije tuženog, sud je zakazao svega tri, a održao dva ročišta i u dokaznom postupku saslušao dva svedoka.

Ustavni sud je konstatovao da je u toku predmetnog parničnog postupka postupajući sud odlučio da sačeka ishod postupka pred Vrhovnim sudom Srbije po reviziji tuženog, te da je prekinuo postupak zbog toga što je nad tuženim otvoren postupak likvidacije. Ustavni sud je takođe konstatovao da je predmetni parnični postupak započeo pred Opštinskim sudom u Valjevu 25. jula 2004. godine, a da 9. maja 2011. godine – kada je Privredni sud u Valjevu dostavio spise predmeta, još uvek nije bila doneta ni prvostepena presuda o preostalim tužbenim zahtevima podnosilaca ustavne žalbe.

Ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnog odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Valjevu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 343/11 okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnosioci ustavne žalbe nisu tražili da im se zbog neprimereno dugog trajanja parničnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice povrede prava podnosilaca mogu otkloniti objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti