Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne ocene dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Upravnog suda. Utvrđeno je da je sud proizvoljno ocenio dokaze o mogućnosti obezbeđivanja drugog radnog mesta podnosiocu pre prestanka službe, čime je povredio pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9110/2013
17.03.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Erakovića iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragiše Erakovića i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11356/11 od 12. septembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11356/11 od 12. septembra 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 16-4/11 od 22. septembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Eraković iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 8. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Vere Eraković, advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11356/11 od 12. septembra 2013. godine, zbog povrede „prava na pravilno suđenje“.

U ustavnoj žalbi se navodi da je prema obaveštenju Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš od 12. avgusta 2008. godine postojalo odgovarajuće radno mesto na koje je bilo moguće raspoređivanje podnosioca ustavne žalbe pre prestanka službe u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, ali da Upravni sud u osporenoj presudi nije prihvatio taj dokaz. Ističe se da nije jasno kako su upravni organi utvrdili da se podnosiocu pre prestanka službe nije moglo obezbediti jedno od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ukine osporenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da podnosiocu isplati naknadu štete na ime duševnog bola zbog povrede prava u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš int. broj 23-225, kao i celokupne priložen e dokumentacij e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

3.1. Rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-91/1 od 9. aprila 2005. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe 10. maja 2005. godine prestaje služba u Ministars tvu odbrane Srbije i Crne Gore, bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređen - samostalni referent za vojnu obavezu (komandant) Odeljka za opštinu Merošina, ES 61003, SSS, GRM 73/619 .

Nakon što je drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja, Vrhovni sud Srbije je presudom U-SCG. 933/06 od 12. marta 2008. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio konačno rešenje. Taj sud je našao da se iz pobijanog rešenja, a bez spisa predmeta, koji nisu dostavljeni, ne može utvrditi na osnovu koje izmene formacije i kada je ukinuto radno mesto na koje je podnosilac bio raspoređen, da li mu je pre donošenja rešenja ponuđeno jedno od prava iz člana 125. stav 3. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, niti su u tom rešenju navedeni razlozi zbog kojih mu se nije moglo obezbediti drugo radno mesto u smislu člana 144. stav 1. Zakona. Vrhovni sud Srbije je presudom U-SCG. 2238/06 od 19. juna 2008. godine, takođe, uvažio tužbu podnosioca i poništio isto konačno rešenje.

Postupajući u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 933/06 od 12. marta 2008. godine, drugostepeni organ je poništio prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak. Prvostepeni organ je rešenjem int. broj 1-297/1 od 19 . novembra 2008. godine ponovo utvrdio da je podnosiocu prestala služba 10. maja 2005. godine. U obrazloženju tog rešenja su naveden i dokazi koji su naknadno pribavljeni, a na osnovu kojih je utvrđeno da su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak službe podnosiocu ustavne žalbe.

Pošto je drugostepeni organ odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, Upravni sud je presudom U. 6491/10 (2009) od 19. januara 2011. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio konačno rešenje. Taj sud je našao da je podnosilac uz dopunu tužbe od 23. januara 2009. godine ponudio drugačije dokaze o odlučnoj činjenici koju su upravni organi utvrdili iz dopisa Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-700/2008 od 12. avgusta 2008. godine, koji se ne nalazi u spisima predmeta.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje Up-2 broj 16-2/11 od 22. juna 2011. godine, kojim je uvažio žalbu podnosioca, poništio prvostepeno rešenje od 19. novembra 2008. godine i vratio predmet Ministarstvu odbrane - Regionalni centar Niš , kao pravnom sledbeniku Komande Vojnog odseka Niš, na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je 21. jula 2011. godine doneo rešenje int. broj 23-225, kojim je ponovo utvrdio da je podnosiocu služba u Ministarstvu odbrane SCG prestala 10. maja 2005. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama str. pov. 865-1 od 6. aprila 2005. godine preformiran Vojni odsek Niš, a samim tim ukinuto i radno mesto samostalni referent za vojnu obavezu (komandant) Odeljka za opštinu Merošina, na koje je podnosilac bio raspoređen, što proizlazi iz potvrde Uprave za organizaciju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane broj 1323-8 od 18 . avgusta 2008. godine; da se potvrdom Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane broj 8381-3 od 9. septembra 2008. godine dokazuje da u vreme prestanka službe podnosioca bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta, nije postojala mogućnost rasporeda na drugo odgovarajuće radno mesto, kao ni mogućnost prekvalifikacije; da je aktom Uprave za kadrove pov. broj 2102-1 od 21. februara 2005. godine određeno da pravo na prekvalifikaciju u sistemu Ministarstva odbrane SCG - program „PRISMA“, u 2005. godini, imaju samo oficiri, a ne i civilna lica; da je iz obaveštenja Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš broj 0310-101-32/2011 od 14. jula 2011. godine utvrđeno da se podnosilac prijavio toj filijali 16. maja 2005. godine i ostvario pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti od 11. maja 2005. do 10. maja 2006. godine, „iz čega se može zaključiti da nije bilo slobodnih radnih mesta za zasnivanje radnog odnosa sa njegovom stručnom spremom“, jer Nacionalna službe za zapošljavanje ima obavezu čuvanja prijava potreba za zapošljavanjem u trajanju od pet godina; da su na osnovu navedenih dokaza utvrđene činjenice koje su postojale u vreme prestanka službe podnosioca, dana 10. maja 2005. godine.

Drugostepenim rešenjem UP-2 broj 16-4/11 od 22. septembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Taj organ je našao da je tačna tvrdnja podnosioca da je u aktu Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš od 28. jula 2008. godine konstatovano da je u „traženom vremenu“ bilo prijava o slobodnim radnim mestima sa srednjom stručnom spremom, ali da nije navedeno za koje zanimanje, zbog čega je neosnovan navod žalbe da je u vreme prestanka službe bilo prijava za radna mesta sa završenom gimnazijom. Isti organ je ocenio da podnosilac ne bi mogao da ostari pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti od 11. maja 2005. do 10. maja 2006. godine, da je u vreme prestanka službe i nakon toga bilo prijava za slobodnim radnim mestom adekvatno njegovoj stručnoj spremi, zbog čega je takođe neosnovana tvrdnja da je bilo potreba za zapošljavanjem na radno mesto prema stručnoj spremi i zanimanju podnosioca.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11356/11 od 12. septembra 2013. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog konačnog rešenja. Taj sud je našao da je pravilno tuženi organ odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja o prestanku službe, jer je došlo do ukidanja radnog mesta podnosioca , a prethodno mu se nije moglo obezbediti jedno od prava propisanih članom 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Upravni sud je ocenio da su navodi tužbe bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja, jer je na osnovu dokaza koji se nalaze u spisima predmeta pravilno utvrđeno činjenično stanje.

3.2. Ustavni sud je konstatovao da se u spisima predmeta nalazi dopis Vojnog odsek a Niš pov. broj 618-3 od 28. jula 2008. godine kojim je od Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Niš traženo dostavljanje dokaza o tome da u vreme prestanka službe podnosioca nije bilo potrebe za zapošljavanjem sa srednjom stručnom spremom na teritoriji „opštine Niš“.

Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Niš je aktom broj 0310-101-700/2008 od 12. avgusta 2008. godine obavestila Vojni odsek Niš da je „u periodu“ za koji se traže podaci bilo prijava o slobodnom radnom mestu sa srednjom stručnom spremom, napominjući da je neophodno navesti koju srednju školu je završio podnosilac da bi se mogao dostaviti podatak o slobodnom radnom mestu u njegovom zanimanju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavn e odredb e, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 3/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (odlučne činjenice) (član 8.); da ovlašćeno službeno lice po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.).

Zakonom o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu ( član 144. stav 1. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 90. stav 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ( „Službeni glasnik RS“, br. 71/03 i 84/ 04), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnosioca u stavne žalbe, bilo je propisano da se zaposleni može prijaviti Nacionalnoj službi radi promene zaposlenja.

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu „prava na pravilno suđenje“ obrazlaže time da su upravni organi, pogrešnom ocenom dokaza, koju je kao zakonitu i pravilnu prihvatio Upravni sud, utvrdili da mu se pre prestanka službe u Ministarstvu odbrane nije moglo obezbediti jedno od prava propisanih članom 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Iako u ustavnoj žalbi nije pravilno naveden naziv ustavnog prava i označena odredba Ustava kojom se to pravo jemči, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju postoje ustavnopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud i ovom prilikom podseća da nije nadležan da preispituje pravilnost zaključaka nadležnih organa i sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju njihovog izvođenja, niti da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su tumačeni i primenjeni merodavni propisi. Međutim, proizvoljnost u oceni dokaza, utvrđivanju činjenica i primeni propisa, na štetu podnosioca ustavne žalbe, može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te u određenim situacijama koje prvenstveno zavise od okolnosti konkretnog slučaja, kao i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda navedenog ustavnog prava ceni i sa tih stanovišta.

Ustavni sud je pošao od toga da se pre prestanka službe podnosioca u Ministarstvu odbrane moralo utvrditi da li je radno mesto na koje je raspoređen ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu i da li je moguće da mu se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. Zakona. U konkretnom slučaju, pre prestanka službe podnosioca ustavne žalbe nisu bile utvrđene navedene činjenice, već su prvostepeni i drugostepeni organ imali zadatak da, postupajući po primedbama nadležnog suda u upravnom sporu, u dopunjenom postupku utvrde te činjenice i donesu nova rešenja zasnovana na zakonu. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da je u upravnom postupku pravilno utvrđeno da je ukinuto radno mesto na kome je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen i da mu se pre prestanka službe nije moglo obezbediti jedno od prava koja mu po navedenim zakonskim odredbama pripadaju.

Ustavni sud je potom našao da su upravni organi dali dovoljne razloge zbog kojih su ocenili da su naknadno pribavljeni dokazi bili pouzdan osnov za utvrđivanje odlučn ih činjenica o ukidanju radnog mesta podnosi oca i nemogućnosti njegovog raspoređivanja na odgovarajuće radno mesto u Vojsci i Ministarstvu odbrane.

Sa druge strane, mogućnost zasnivanja radnog odnosa podnosioca u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, u ponovnom postupku je utvrđivana iz obaveštenja Nacionalne služb e za zapošljavanje - Filijala Niš od 14. jula 2011. godine. Iz tog akta proizlaze isključivo činjenice koje su usledile nakon 10. maja 2005. godine, kada je podnosiocu ustavne žalbe prestala služba, odnosno datuma kada se prijavio na evidenciju nezaposlenih lica, 16. maja 2005. godine, i vreme u kome je ostvarivao pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, od 11. maja 2005. do 10. maja 2006. godine. Iako se navedene činjenice nisu odnosile na period koji je prethodio prestanku službe podnosioca ustavne žalbe, upravni organi su na osnovu tog dokaza zaključili da podnosilac pre prestanka službe nije mogao zasnovati radni odnos van Vojske i Ministarstva odbrane. Pri tome je prvostepeni organ to obrazložio nemogućnošću Nacionalne služb e za zapošljavanje da pruži podatke o prijavi potreba za zapošljavanjem koje su starije od pet godina, a drugostepeni organ time da podnosilac ne bi mogao da ostvari pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti da je bilo potrebe za zapošljavanjem na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i zanimanju. Navedene razloge upravnih organa u potpunosti je prihvatio Upravni sud u osporenoj presudi.

Ustavni sud ukazuje da je član 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije uslovljavao prestanak službe civilnog lica time da mu se prethodno nije moglo obezbediti neko od prava koja su propisana navedenim zakonskim odredbama. Okolnost da se civilno lice nalazilo na službi u Ministarstvu odbrane nije sprečavala da se sve do datuma prestanka službe pokuša zasnivanje radnog odnosa na odgovarajućem radnom mestu van Vojske i Ministarstva odbrane, budući da je odredba člana 90. stav 4. tada važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisivala da se zaposleni mogao prijaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi promene zaposlenja. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da je sprovođenje postupka u skladu sa zakonom, podrazumevalo da je civilnom licu služba prestajala tek ako to lice ne zasnuje radni odnos na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, odnosno ne stekne stručnu osposobljenost, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju. Budući da podnosiocu pre prestanka službe u Ministarstvu odbrane nije pokušano da se obezbedi neko od pomenutih prava iz člana 144. stav 1. Zakona, a u sprovedenom upravnom postupku nisu utvrđene činjenice na osnovu kojih bi se naknadno ispit ala mogućnost ostvarivanja navedenih prava u periodu pre prestanka službe, Ustavni sud smatra da podnosilac ne može snositi štetne posledice propuštanja upravnih organa da utvrde te činjenice, što su bili dužni da učine u skladu sa načelom oficijelnosti i istražnim načelom u upravnom postupku.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da su razlozi Upravnog suda za primenu merodavnih odredaba ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije zasnovani na proizvoljnoj oceni dokaza, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe . Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11356/11 od 12. septembra 2013. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 16-4/11 od 22. septembra 2011. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud napominje da nije nadležan da utvrđuje da li su bili ispunjeni uslovi da podnosiocu ustavne žalbe prestane služba u Ministarstvu odbrane , niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod pretpostavkom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne ocene dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti