Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao preko šest godina, utvrđeno je da je podnosilac žalbe, kao tužilac u parnici, svojim procesnim ponašanjem značajno doprineo dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. R . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. R . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1486/12 (inicijalno predmet P. 1766/07 O pštinskog sud a u Kragujevcu), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 8. novembra 2013. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1479/13 od 13. avgusta 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parnič nom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1486/12 (inicijalno predmet P. 1766/07 O pštinskog sud a u Kragujevcu).

Podnosilac ustavne žalbe, iznoseći ceo tok parničnog postupka, koji je vodio u svojstvu tužioca, najpre radi naknade štete, a zatim radi činidbe, protiv tuženog JP "P . i . G . K . " iz Kragujevca, ukazuje da je ovaj spor trajao više od šest godina, bez bilo kakve njegove krivice. Smatra da mu je ovim trajanjem parnice povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da su mu osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1479/13 od 13. avgusta 2013. godine, kojom je pravnosnažno odbijen njegov tužbeni zahtev, povređena i ostala označena ustavna načela i prava. Prema navodima podnosioca, njegov "životni problem" nastao je u 2006. godini, asfaltiranjem ulice M. u Kragujevcu i podizanjem njenog nivoa za oko 60 centimetara, "zbog čega je on u potpunosti onemogućen da koristi dvorište za ulazak kolima, a i ulazak pešice mu je znatno otežan". Podnosilac ističe da su, u toku ove parnice, prvostepeni sudovi dva puta usvajali njegov tužbeni zahtev, ali da je, nakon jednog vraćanja predmeta na ponovno suđenje, osporenom drugostepenom odlukom ukinuta usvajajuća prvostepena odluka i njegov tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen. S obzirom na to da je tuženi gradio bez građevinske dozvole, odstupajući i od projekta, podnosilac smatra da je nakon održane rasprave, uz pogrešnu ocenu dokaza, Apelacioni sud u Kragujevcu pogrešno zasnovao svoju odluku na odredbi člana 156. Zakona o obligacionim odnosima, zato što izgradnja ulice nije opšte korisna radnja, kada za istu nije dobijena saglasnost nadležnog organa, kao i jer se ta zakonska odredba odnosi na uklanjanje opasnosti od nastanka buduće imovinske ili neimovinske štete, a ovde je šteta već izvršena i tužilac je tražio vraćanje ulice u prethodno stanje. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu drugostepenu sudsku odluku, te da se utvrdi "da odluka Ustavnog suda predstavlja osnov za nadoknadu štete". Podnosilac je tražio i naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 1486/12 Osnovnog suda u Kragujevcu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 7. juna 2007. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih JP i . G . K . i Preduzeća p . " K." iz K, radi naknade štete. U tužbi je navedeno da je tužilac vlasnik nepokretnosti u ulici M. 92, upisane u list nepokretnosti broj … , KO Kragujevac 1, na katastarskoj parceli … , kao porodična stambena zgrada označena brojem 1 i pomoćna zgrada označena brojem 2; da na zemljištu ima pravo korišćenja; da su mu prvotuženi, kao investitor, i drugotuženi - izvođač radova, asfaltiranjem i podizanjem nivoa ulice M. u Kragujevcu onemogućili prilaz pešice i kolima dvorištu na kome je njegova porodična zgrada; da traži da sud tužene solidarno obaveže da mu isplate iznos od 1.743.799,73 dinara na ime naknade štete koja je nastupila na njegovoj nepokretnosti usled podizanja nivoa i asfaltiranja navedene ulice u toku leta i druge polovine 2006. godine.

Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 1766/07, a nakon šest održanih ročišta za glavnu raspravu, od 13 zakazanih, po uspostavljanju nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P. 904/10.

Na održanim ročištima pred Opštinskim sudom izvršen je uviđaj na licu mesta, sprovedeno građevinsko veštačenje od strane tri veštaka (za prva dva je tužilac nakon dostavljenih nalaza i dopuna tražio izuzeće, sa čim su punomoćnici tuženih saglasili), urađeni dopunski nalazi veštaka, te saobraćajno veštačenje, kao i saslušana dva veštaka. Opštinski sud je rešenjem P. 1766/07 od 24. novembra 2009. godine odredio zastoj postupka do 15. januara 2010. godine, a radi najave tužioca da će urediti i proširiti tužbu (prema navodima sa ročišta: u smislu "skidanja nivoa dela ulice ispred kuće tužioca tako da se stanje nivoa dovede na projektovano stanje iz 1983. godine", pa i predlaganja novog veštaka građevinske struke i određivanja zadatka veštačenja). Preostalih sedam ročišta nije održano zbog izostanka veštaka sa uviđaja na licu mesta, dopunskog izjašnjenja veštaka građevinske struke predatog neposredno pred ročište, ali i jer je tužilac dva puta neposredno pred ročište predavao podneske - izjašnjenje na nalaz veštaka i "uređenu tužbu", jednom nije dostavio blagovremeno adresu veštaka sudu, a jednom je tražio da se ročište ne drži jer je njegov punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu.

U nastavku postupka pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, do zaključenja rasprave 16. novembra 2011. godine, održana su tri ročišta od pet zakazanih. U ovom delu postupka, tužilac je 24. maja 2010. godine dostavio uređenu tužbu, odnosno postavio kao primarni tužbeni zahtev "skidanje nivoa ulice", kako je to bliže određeno u petitumu, čime bi se otklonio izvor štete u smislu Zakona o obligacionim odnosima, a kao eventualni zahtev - naknadu štete u ranije traženom iznosu. Po novom zadatku, veštak građevinske struke je dostavio svoj nalaz 15. novembra 2010. godine i jednom je saslušan. Dva ročišta nisu održana jer je veštak dostavio nalaz neposredno pred ročište, a jednom jer tuženima sud nije uručio pre ročišta podnesak tužioca sa preciziranim tužbenim zahtevom. Naime, tužilac je podneskom od 26. aprila 2011. godine tražio da tuženi izvrše rekonstrukciju dela ulice Mostarske u Kragujevcu i izvrše spuštanje postojeće kote nivelete asfaltnog kolovoza na predloženi način, te da o svom trošku izmeste postojeću stabilnu ogradu tužioca između njegove parcele i ulice na određeni način.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 904/10 od 16. novembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, postavljen radi činidbe prema tuženima. Odlučujući o žalbama tuženih, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 155/12 od 8. februara 2012. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, zbog nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, "između ostalog da li je tražena činidba izvodljiva".

Do donošenja druge po redu prvostepene presude, 21. februara 2013. godine, održano je sedam ročišta za glavnu raspravu, na kojima je ponovo saslušan veštak građevinske struke, te sprovedeno veštačenje od strane veštaka geodezijske struke, koji je svoj nalaz dostavio 19. decembra 2012. godine i koji je saslušan u ovom delu postupka. Pre određivanja te ličnosti veštaka geodezijske struke, prethodio je predlog tužioca o ličnosti veštaka na ročištu održanom 10. maja 2012. godine, ali je po njegovom odbijanju da veštači, punomoćnik tužioca 26. novembra 2012. godine predložio drugog veštaka, te precizno naveo okolnosti na koje treba sprovesti veštačenje, kao i dva dana kasnije dostavio njegovu adresu. U ovom delu postupka je u odnosu na drugotuženog, nad kojim je otvoren stečajni postupak, prekinut postupak rešenjem suda P. 1486/12 od 6. aprila 2012. godine.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1486/12 od 2 1. februara 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi JP "P. i . G . K ." da izvrši rekonstrukciju dela ulice M. u Kragujevcu i izvrši spuštanje postojeće kote nivelete asfaltnog kolovoza, kako je opisano u izreci, te da tuženi o svom trošku izmesti postojeću stabilnu ogradu tužioca između njegove parcele i ulice na način i na mesto kako je to opisano u izreci, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženi 26. marta 2013. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon održanog ročišta za raspravu 13. avgusta 2013. godine, na kojem je saslušao jednog svedoka – nadzorni organ prilikom izgradnje ulice, te pročitao pismene dokaze, doneo ustavnom žalbom osporenu presudu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1479/13 od 13. avgusta 2013. godine ukinuta je ožalbena prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. U obrazloženju presude je navedeno da je tužilac korisnik parcele … , KO Kragujevac 1 i vlasnik stambene zgrade u ul. M. 92 u Kragujevcu, koja je licem i ulaznim vratima okrenuta ka toj ulici; da je izvedenim radovima na ulici M . nastala visinska razlika između njegove parcele i ulice; da je iz ovih razloga dolazak u njegovo dvorište otežan (kroz dvokrilnu kapiju je nemoguće ući vozilom jer je pesak u visini ulice, dok se kroz malu kapiju dolazi silaženjem sa kolovoza ulice, pa se preskakanjem ivičnjaka visine 10-12 cm silazi na stepenice, a sa stepenica ulazi u kuću); da je izgradnja ulice M, čiji je investitor tuženi, otpočela 2006. godine bez građevinske dozvole, a da je 11. aprila 2007. godine izdato odobrenje za izgradnju ulice M . (kolovoza) i to za deonicu od ulice S . do ulice I; da je tuženi radove na izgradnji dela ulice M . do ulice V . izvodio uz postojanje projekta, ali bez dozvole nadležnog organa, a da je postupak legalizacije u toku; da su vlasnici susednih parcela svoje prilaze kućama formirali postavljanjem rampi po osnovu postojeće konfiguracije terena (jedni podizali, a drugi spuštali prilaze); da bi u slučaju spuštanja ulice drugim susedima bilo onemogućeno da uđu u svoje dvorište, jer ne bi mogla da se napravi rampa; da je za ulaz u tužiočevu parcelu moguće uraditi prilaznu rampu koja bi se protezala i u dvorište tužioca; da u nalazu veštaka građevinske struke nije opisano koliko treba skinuti asfalta da bi se nivelisala ulica i da je takav nalaz nepotpun, pogotovu što se on odnosi samo na regulisanje prilaza za tužioca, a čime bi se ostali prilazi narušili. Drugostepeni sud je, iz izvedenih dokaza, utvrdio da je prilaz tužiočevoj parceli moguć i izgradnjom odgovarajućih rampi od betona, koje bi se tako napravile da ne dolazi do nasedanja vozila prilikom ulaska u dvorište, pa je kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja odbio tužiočev zahtev za rekonstrukciju ulice, kako je opisano u izreci, a i zahtev za izmeštanje postojeće kompletne stabilne ograde, jer za to ne postoji potreba ako se prilaz ka tužiočevoj parceli reši izgradnjom odgovarajuće rampe. Po stanovištu drugostepenog suda, izvedenim radovima u izgradnji ulice, iako bez građevinske dozvole, tužilac nesumnjivo trpi štetu, ali shodno odredbi člana 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, otklanjanje štete je moguće postići drugim odgovarajućim merama – gradnjom prilazne rampe, a ne preduzimanjem drastičnih mera koje traži tužilac – menjanjem nivoa ulice u dužini od više od 100 metara, uz ugrožavanje stečenih prava trećih lica. Navedena presuda uručena je punomoćniku tužioca 11. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao u konkretnoj parnici, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Odredbom člana 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), a na koju se pozvao drugostepeni sud u osporenoj odluci, propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 7. juna 2007. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu, a pravnosnažno okončan 13. avgusta 2013. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1479/13, koja je podnosiocu ustavne žalbe uručena 11. oktobra 2013. godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o šest godina i četiri meseca.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak bio činjenično složen, te da je zahtevao obimniji dokazni postupak, pre svega, jer su u toku parnice sprovedena tri različita veštačenja, uz dopune i menjanja ličnosti veštaka više puta.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je tužilac imao legitiman interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se on, iako tuži lac u ovom parničnom postupku, nije ponašao u skladu sa svojom procesnim ulogom, i to iz sledećih razloga: dva puta je neposredno pred ročišta predavao podneske, i to u jednom slučaju preciziran tužbeni zahtev, jednom nije blagovremeno dostavio traženu adresu, tražio je da se ne drži jedno ročište, a sud je odredio i zastoj postupka od skoro dva meseca radi najave njegovog punomoćnika da će urediti i proširiti tužbu. Takođe, nešto manje od sedam meseci je proteklo u određivanju ličnosti veštaka geodezijske struke, od prvog predloga punomoćnika tužioca, pa do njegovog novog predloga. Tužilac je više puta tražio izuzeće veštaka, precizirao tužbene zahteve, što jeste njegovo legitimno pravo, ali shodno tome su i ponavljana veštačenja i menjani zadaci veštačenja, što je objektivno uticalo da postupak duže traje.

Razmatrajući postupanje sud ova u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi za vođenje postupka, u okolnostima činjenične složenosti postupka, nisu dali presudan značaj dužini trajanja postupka , već su ročišta zakazivali ažurno, pogotovu imajući u vidu da su se spisi predmeta nalazili kod više veštaka na veštačenju. Naime, iako je prvostepena presuda ukinuta, parnica je pravnosnažno okončana, u konkretnom slučaju u dve instance, za šest godina i dva meseca. Na strani Apelacionog suda u Kragujevcu, kao nadležnog drugostepenog suda, nije bilo doprinosa dužem trajanju postupka, jer je o žalbama tužene strane protiv prvostepene presude rešio, u prvom navratu za nepuna tri meseca, a u drugom navratu za nepunih šest meseci.

Analizirajući celokupno trajanje postupka, Ustavni sud je našao da je do zastoja u rešavanju sudova u okviru prihvaćenog standarda, pretežno došlo zbog ponašanja tužioca, pored toga što je izvesno produženo trajanje neminovno zahtevao i obimniji dokazni postupak. U konkretnom slučaju, tužilac, kome po procesnom položaju pripada aktivno delovanje u cilju okončanja postupka, učinio je da se mimo obaveze savesnog korišćenja procesnih prava koja mu zakonom pripadaju, period trajanja postupka produži .

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 1486/12 (inicijalno predmet P. 1766/07 O pštinskog sud a u Kragujevcu), nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom sudskom odlukom, pre svega, povređen o povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već da podnosilac, nezadovoljan time što nije uspeo sa tužbenim zahtevom, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski parnični sud preispita i oceni zakonitost osporenog akta.

Nasuprot navodima ustavne žalbe, ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava, do koje je, po mišljenju podnosioca, došlo donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1479/13 od 13. avgusta 2013. godine, Ustavni sud je na stanovištu da je drugostepeni sud dovoljno i jasno obrazložio osporenu odluku i da se takvo obrazloženje ne može smatrati proizvoljnim. Ovo iz razloga što podnosilac ustavnom žalbom, najpre, osporava navedenu presudu u pogledu pravilnosti činjeničnog stanja utvrđenog tokom sprovedenog parničnog postupka i ocene izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda, što nije ustavnopravni razlog za pobijanje drugostepene presude. Podnosilac osporava i pravilnu primenu materijalnog prava, ali Ustavni sud ukazuje da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu primene materijalnog prava, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da je Apelacioni sud u Kragujevcu detaljno i na razumljiv način obrazložio zašto je, u konkretnom slučaju, kada tužilac nije tražio naknadu štete, već određeno činjenje od tuženog, otklanjanje štete koju podnosilac nesumnjivo trpi, moguće postići drugim odgovarajućim merama - gradnjom prilazne rampe, a ne menjanjem nivoa ulice u dužini od skoro 100 metara i izmeštanjem kompletne stabilne ograde tužioca. Ustavni sud stoga nalazi da je osporena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava.

Polazeći od toga da podnosilac istaknute povredu načela i prava iz čl. 21, 36. i 58. Ustava obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao te navod e.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti