Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnih normi o rokovima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno utvrdio činjenice i arbitrerno primenio odredbe o rokovima, odbacivši zahtev za zaštitu zakonitosti kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9120/2018
23.01.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Ž . iz Obreža, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Ž . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe poveđeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ž . iz Obreža podnela je Ustavnom sudu, 5. decembra 201 8. godine, preko punomoćnika M. G , advokata iz Varvarina, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava odluka suda vanrednog pravnog leka kojom je odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustvne žalbe izjavljen protiv pravnosnžnih presuda kojima joj je zbog učinjenog krivičnog dela lake telesne povrede izrečena uslovna osuda.

U ustavnoj žalbi navedeno je Vrhovni kasacioni sud paušalnom primenom odredbi Zakonika o krivičnom postupku odbacio kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti, najpre iz razloga što je pogrešno utvrdio da je ona drugostepenu predusu (koja je doneta 20. juna 2018. godine) primila 4. juna 2018. godine, te pogrešno uzimajući da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet 6. avgusta 2018. godine, kada je primljen u sudu, umesto 3. avgusta 2018. godine, kada je preporučenom pošiljkom predat pošti, ocenio da je navedeni vanredni pravni lek podnet po isteku Zakonikom propisanog roka od 30 dana od prijema drugostepene presude.

Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, poništi osporeno rešenje i obaveže Republiku Srbiju da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.500,00 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacij e, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 19. novembra 2019. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine, kojom je podnositeljki ustavne žalbe izrečena uslovna osuda zbog učinjenog krivičnog dela lake telesne povrede, uredno je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe i njenom braniocu 4. jula 2018. godine.

Branilac podnositeljke ustavne žalbe je preporučenom pošiljkom PTT 37260 Varvarin broj RE112092934RS dana 3. avgusta 2018. godine uputio Osnovnom sudu u Kruševcu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine, uz koji je priložio kao dokaz rešenje Prekršajnog suda u Kruševcu – Odeljenje u Varvarinu 1886/16 od 7. juna 2018. godine .

Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 utvrđeno je da na prijemnom pečatu tog suda na dostavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije konstatovano da li je predmetna pošiljka predata „neposredno“ ili „poštom (obično ili preporučeno)“; da je kao datum prijema pošiljke u dva primerk a sa jednim prilogom konstatovan 6. avgust 2018. godine; da je uz prilog zahteva za zaštitu zakonitosti – rešenje Prekršajnog suda u Kruševcu – Odeljenje u Varvarinu 1886/16 od 7. juna 2018. godine u spisima predmeta ulepljena koverta na kojoj stoji prijemni pečat Osnovnog suda u Kruševcu sa datumom 6. avgust 2018. godine, a na kojoj je u pečatu PTT 37260 Varvarin konstatovano da je predmetna pošiljka preporučena pod brojem RE112092934RS i da je predata pošti 3. avgusta 2018. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine odbačen je kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine, sa obrazloženjem da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljena M. Ž . drugostepenu presudu primila 4. juna 2018. godine, a da je njen advokat podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Osnovnom sudu u Kruševcu dana 6. avgusta 2018. godine, dakle po proteku propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/1 1, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Odredbama člana 224. ZKP propisano je: da se rokovi predviđeni ovim zakonikom ne mogu se produžiti, osim kad to zakonik izričito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom određen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred organom postupka (stav 1); da se rokovi računaju na časove, dane, mesece i godine (stav 2.); da čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan , da se u jedan dan računa 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu (stav 3.); da se rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo, a ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca (stav 4.); da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad državni organ nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (stav 5.).

Odredbom člana 225. stav 2. ZKP propisano je da kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen, a da se predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra kao predaja pošti preporučenom pošiljkom.

5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnositeljka povredu prava na pravično suđenje zasniva kako na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, tvrdeći da je sud vanrednog pravnog leka pogrešno utvrdio vreme prijema drugostepene presude od strane okrivljene kao datuma od kojeg počinje da se računa rok od 30 dana za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, tako i na pogrešnoj primeni merodavnog prava od strane Vrhovnog kasacionog suda, i to, pre svega, na pogrešnoj primeni osnovnih odredbi o rokovima u Zakoniku o krivičnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet blagovremeno, s obzirom na to da je ona pravnosnažnu presudu primila 4. jula 2018. godine, a da je njen branilac navedeni vanredni pravni lek uputio sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 3. avgusta 2018. godine, dakle 30. dana od dana prijema drugostepene presude.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da je sud proizvoljno cenio izvedene dokaze ili arbitr erno primenio merodavno pravo, na štetu podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da je presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine, uredno dostavljena podnositeljki ustavne žalbe i njenom braniocu 4. jula 2018. godine; da je poslednji dan roka za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda bio 3. avgust 2018. godine; da je branilac podnositeljke ustavne žalbe preporučenom pošiljkom dana 3. avgusta 2018. godine uputio Osnovnom sudu u Kruševcu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/16 od 12. aprila 2018. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine.

Polazeći od toga da je Ustavni sud uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 831/2016 utvrdio da je presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1. 144/18 od 20. juna 2018. godine, kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnositeljki dostavljena 4. jula 2018. godine, kao i da u spisima tog predmeta postoji koverta iz koje se nesumnjivo može zaključiti da je branilac okrivljene, ovde podnsiteljke ustavne žalbe, zahtev za zaštitu zakonitosti uputio sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 3. avgusta 2018. godine, a ne 6. avgusta 2018. godine, kako je to konstatovano na prijemnom pečatu suda , i imajući u vidu da se saglasno odredbi člana 255. stav 2. ZKP smatra da kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra kao dan predaje onome kome je upućen, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacion og sud a Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine, zbog pogrešn o utvrđ enog činjeničnog stanja i arbitr erne primen e merodavnog prava, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 914/2018 od 24. septembra 2018. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene od 3. avgusta 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i poništavanje osporenog rešenja sa nalogom da se u ponovnom postupku donese nova odluka o podnetom vanrednom pravnom leku, u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje za podnositeljku ustavne žalbe, iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnih normi o rokovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti