Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak traje preko šest godina, a da prvostepena odluka nije doneta, što se pripisuje neefikasnom postupanju suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 2573/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 7. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u još jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe pod brojem Už-914/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 2573/04 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe 10. maja 2004. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog učinjene povrede ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 2573/06 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. maja 2004.godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tužene Biljane Milić, radi naknade štete. Pred Opštinskim sudom u Kruševcu ročišta su odlagana iz razloga što dva puta nije pristupila tužena, a dva puta punomoćnik tužioca, koji je 19. aprila 2005. godine otkazao punomoćje. Tužilac je tražio da se predmetu P. 2573/04 združe spisi predmeta P. 3397/95, u kome je tuženi bio suprug Biljane Milić. Postupajući sud je od sudske pisarnice dobio izveštaj da je predmet P. 3397/95, koji je dobio novi broj P. 2415/00, okončan, pa je dat nalog pisarnici da se združe predmeti kako je to tražio tužilac, ali dalje nije postupano u navedenom predmetu.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko dve i po godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 10. maja 2004.godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Naime, od dana podnošenja tužbe, u postupku pred prvostepenim sudom prošlo je preko šest godina, a da parnica praktično nije ni započela. Ustavni sud ocenjuje da, iako je i sam podnosilac donekle doprineo odugovlačenju postupka tako što nije pristupio na dva ročišta, to ne može biti razlog za šestogodišnje trajanje parničnog postupka u kome nije doneta bilo kakva prvostepena odluka.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud nije preduzimao sve Zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se organizacija sudskog sistema izvrši na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovim pravima u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 2573/04 odluči u razumnom roku, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, tako što je podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i ujedno naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti