Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne odluke o troškovima parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove, iako je podnosilac u potpunosti uspeo u sporu i blagovremeno podneo troškovnik, što je prvostepeni sud konstatovao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Cvetina Rankovića iz sela Opornice kod Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Cvetina Rankovića i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 794/11 od 7. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 794/11 od 7. decembra 2011. godine u stavu 2. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe.

O b r a z l o ž e nj e

1. Cvetin Ranković iz sela Opornice kod Kragujevca podneo je 8. februara 2012. godine, preko punomoćnika Zorana Simovića, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv stava 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 794/11 od 7. decembra 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac smatra da mu je navedeno pravo povređeno odlukom drugostepenog suda da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i pored toga što je on u celini uspeo u parnici. S tim u vezi ističe da je osporena odluka posledica proizvoljnog tumačenja odredaba procesnog zakona i proizvoljnog zaključivanja drugostepenog suda da on nije dostavio opredeljen zahtev za naknadu troškova do zaključenja glavne rasprave, jer je, kako navodi, takav zahtev dostavio, a koju činjenicu je konstatovao i prvostepeni sud na zapisniku. Predlaže da Ustavni sud poništi drugostepenu presudu u osporenom delu i utvrdi mu pravo na naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 2452/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predmetni parnični postupak vođen je od decembra 2003. godine po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate neisplaćenog dela otpremnine i kamate na iznos otpremnine koji je isplaćen nakon podnošenja tužbe.

Na zapisniku sa ročišta od 4. februara 2011. godine, prvostepeni sud je, pre nego što je zaključio glavnu raspravu, konstatovao da tužilac "Troškove traži po troškovniku koji prilaže". (U spisima predmeta nalazi se troškovnik tužioca sa pojedinačno opredeljenim preduzetim parničnim radnjama za koje je tražena naknada i njihova visina - ukupno traženo 343.250,00 dinara).

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 2452/10 4. februara 2011. godine delimično je usvojen, a delimično odbijen tužiočev tužbeni zahtev i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka s obzirom na uspeh u sporu. U obrazloženju presude, prvostepeni sud je ponovo konstatovao da je tužilac troškove tražio.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 794/11 od 7. decembra 2011. godine preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu, tako da je tužbeni zahtev tužioca u celini usvojen. Osporenim stavom 2. izreke ove presude odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka , sa obrazloženjem da je "tuženi izgubio spor, a tužilac nije shodno odredbi člana 159. ZPP, do zaključenja glavne rasprave, opredeljeno tražio troškove parničnog postupka."

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove i da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova (član 149. st. 1.i 2.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu i da je zahtev za naknadu troškova stranka dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči (član 159. st. 1, 2. i 3.).

5. Ispitujući prvo postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi s obzirom na činjenicu da se povreda prava na pravično suđenje ističe u odnosu na rešenje drugostepenog suda o troškovima postupka, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) prema kom se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno "delom utvrđenja građanskih prava i obaveza" u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 23. septembra 1997. godine, broj predstavke 22410/93, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, od 4. maja 2000. godine, broj predstavke 28341/95, stav 78.).

Dalje, s obzirom na razloge na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi navedenog prava - proizvoljna primena procesnog prava i proizvoljno zaključivanje o odlučnoj činjenici na kojoj je osporeno rešenje zasnovano, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije u njegovoj ustavnosudskoj nadležnosti da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi tako postupao kao instancioni sud. Jedina okolnost u kojoj Ustavni sud, kao izuzetak od navedenog, a na kom stanovištu je i ESLjP, može ispitati ovu vrstu zaključaka redovnih sudova jeste onda kada su ti zaključci i nalazi očigledno proizvoljni da za posledicu imaju povredu Ustavom zajemčenog prava i slobode (videti presudu ESLjP Sisojeva i drugi protiv Letonije, od 15. januara 2007. godine, broj predstavke 60654/00, stav 89.) ili kada je došlo do povrede osnovnih procesnih garancija na štetu podnosioca ustavne žalbe, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Dakle, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi, ocenjuje da li je konkretan postupak bio vođen na način da je podnosiocu bilo obezbeđeno pravično suđenje, odnosno ispituje da li je pred nadležnim sudom učinjena povreda takvog značaja da postupak u celini čini nepravičnim.

Imajući u vidu pitanja koja se postavljaju ustavnom žalbom sa ustavnopravnog aspekta, Ustavni sud smatra da je za konkretan slučaj od značaja stav ESLjP prema kome se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, dakle predvidiva pravila i primene.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je pravilima procesnog prava sadržanim u citiranim odredbama Zakona o parničnom postupku uspostavljen odnos obrnute proporcionalnosti između uspeha u parnici i obaveze snošenja troškova postupka, jer je ova obaveza regulisana po načelu uspeha u parnici. Dalje, odredbama pomenutog zakona predviđeno je da o naknadi troškova sud odlučuje na zahtev stranke koja je dužna da opredeljeno navede izdatke za koje traži naknadu i da takav zahtev stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je na zapisniku sa ročišta od 4. februara 2011. godine, pre zaključenja glavne rasprave, konstatovao da podnosilac troškove traži po troškovniku koji prilaže. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove ovaj sud je doneo s obzirom na podnosiočev delimičan uspeh u sporu, pri čemu je u obrazloženju svoje odluke ponovo konstatovao da je podnosilac troškove tražio.

Drugostepeni sud je, preinačujući prvostepenu odluku u odbijajućem delu i usvajajući podnosiočev tužbeni zahtev u celini, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Međutim, odluku o troškovima postupka ovaj sud je zasnovao na utvrđenju da je tuženi izgubio spor a da podnosilac nije, saglasno članu 159. Zakona o parničnom postupku, do zaključenja glavne rasprave opredeljeno tražio troškove.

Iz izloženog sledi, prvo - da drugostepeni sud osporeno rešenje nije zasnovao na činjenici na način kako je ona utvrđena u prvostepenom postupku, i drugo - da je na podlozi tako utvrđene činjenice doneo odluku čijem donošenju bi bilo mesta u slučaju drugačije odluke o meritumu spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje posledica proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju drugostepenog suda u meri da ga čini ustavnopravno neprihvatljivim. Naime, prema nalaženju Ustavnog suda, podnosilac je u svetlu utvrđenih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, imao legitimno očekivanje da na njega neće biti prebačen teret troškova postupka koje je imao u parnici. Legitimnost njegovog očekivanja zasnovana je na merodavnim odredbama procesnog zakona i proizilazi iz činjenice da je podnosilac svoje ponašanje uskladio sa postojećim procesnim pravilima, što je utvrđeno i konstatovano od strane prvostepenog suda. Po shvatanju Ustavnog suda, drugostepeni sud se, donoseći osporeno rešenje, bez razloga utemeljenog na zakonu i bez bilo kakvog drugog razumnog opravdanja nije pridržavao postojećih procesnih pravila. Stoga je Ustavni sud ocenio da su posledice opisanog postupanja i odlučivanja drugostepenog suda takvog značaja da osporeno rešenje čine nepravičnim u meri da je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odluči o zahtevu podnosioca za naknadu troškova postupka , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne odluke o troškovima parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti