Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti ratione temporis

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je parnični postupak na koji se žalba odnosi pravnosnažno okončan pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, pa Sud nije nadležan da odlučuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3079/02.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už - 404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u predmetu Už-915/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, u predmetu P. 3079/02 Opštinskog suda u Kruševcu, koji je započeo podnošenjem tužbe decembra 2002. godine. Takođe, podnosilac je naveo da su mu povređena i ustavna prava iz čl. 36. i 67. Ustava i tražio je naknadu štete zbog povrede navedenih ustavnih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), kao i da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. decembra 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženih Skupštine Opštine Kruševac i Javnog preduzeća "Direkcija za urbanizam i izgradnju", radi utvrđenja. 24. decembra 2002. godine Opštinski sud u Kruševcu je naložio tužiocu da uredi tužbu. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 3079/02 od 8. januara 2003. godine tužba je odbačena kao neuredna. U postupku po žalbi tužioca na navedeno rešenje, Okružni sud u Kruševcu je 23. maja 2003. godine doneo rešenje Gž. 856/03, kojim je odbijena žalba kao neosnovana i potvrđeno prvostepeno rešenje. Kako je podneskom od 3. marta 2004. godine tužilac zahtevao izuzeće postupajućeg sudije, predsednik suda je 7. aprila 2004. godine doneo rešenje kojim je zahtev odbijen. Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu od 31. marta 2004. godine odbijen je zahtev tužioca za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Kruševcu. Tužilac je podneo i zahtev za zaštitu zakonitosti, pa su spisi predmeta dostavljeni Republičkom javnom tužilaštvu, koje je dopisom od 26.aprila 2005. godine obavestilo sud da zahtev za zaštitu zakonitosti nije podignut. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 3079/02 od 17. aprila 2007. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka pravosnažno okončanog rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž.856/03 od 23. maja 2003. godine, a rešenjem P. 3079/02 od 20. jula 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca od 30. aprila 2007. godine za povraćaj u pređašnje stanje povodom rešenja P.3079/02 od 17. aprila 2007. godine. Kako je protiv navedenih rešenja tužilac izjavio žalbu, Okružni sud u Kruševcu je 30. novembra 2007. godine doneo rešenje Gž. 2119/07, kojim je potvrđeno rešenje P. 3079/02 od 20. jula 2007. godine, a preinačeno je rešenje P. 3079/02 od 17. aprila 2007. godine tako što je odbijen predlog tužioca za ponavljanje postupka.

4. Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe osporavao samo procesna rešenja u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 3079/02 a koji je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Okružnog suda u Kruševcu Gž. 856/03 od 23. maja 2003. godine.

Ustavni sud ocenjuje da je parnični postupak koji se osporava ustavnom žalbom okončan pre 8. novembra 2006. godine, odnosno pre stupanja na snagu Ustava tako da je u ovom delu ustavna žalba odbačena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi postupka koji je vođen povodom predloga za ponavljanje postupka, Ustavni sud nalazi da je navedeni postupak okončan za sedam meseci tako da po oceni Suda, podnosilac ne daje ustavnopravne razloge za svoje tvrđenje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku.

U pogledu navoda podnosioca o povredi prava na pravično suđenje kao i povrede ustavnih prava iz čl. 36. i 37. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svoje navode nije potkrepio odgovarajućim dokazima koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena prava, već povredu prava obrazlaže svojim nezadovoljstvom na rad redovnih sudova u parničnom postupku, kao i pritužbama na rad postupajućeg sudije i predsednika suda.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno odredbi člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti ratione temporis

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti