Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Prekršajnog apelacionog suda kojim je žalba odbačena kao izjavljena od neovlašćenog lica. Sud je utvrdio da je odbacivanjem žalbe zbog formalnih nedostataka punomoćja povređeno pravo na pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-915/2016
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, d r Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi pravnog lica preduzeće „D.“ D.O.O. K, Velika Plana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba pravnog lica preduzeće „D.“ D.O.O. K. i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 16587/15 od 17. decembra 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 16587/15 od 17. decembra 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi M. S, advokata iz Niša, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Pravno lice preduzeće „D.“ D.O.O. K , Velika Plana, podnelo je Ustavnom sudu, 5. februara 2016. godine, preko punomoćnika M . S, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 16587/15 od 17. decembra 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 33. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je „Prekršajni apelacioni sud u svojoj odluci povredio pravo na odbranu okrivljenog, jer je pogrešno utvrdio da u punomoćju dostavljenom uz žalbu nije naveden predmet zastupanja. U punomoćju je jasno navedeno da su advokati ovlašćeni da brane i u krivičnim i u prekršajnim predmetima, tako da nije bilo mesta odbacivanju žalbe i nalaženju drugostepenog suda da u punomoćju nije naveden predmet zastupanja“;

- da „Kodeks profesionalne etike advokata, na koji se pozvao drugostepeni sud nije pravni propis koji Sud treba da primenjuje u kaznenom, ovde prekršajnom postupku, i sud nije vezan ovim Kodeksom“;

- da „neupisivanje broja predmeta i datuma izdavanja punomoćja od strane okrivljenog na punomoćju kojim se ovlašćuje branilac da postupa u prekršajnom predmetu, na šta se takođe pozvao Prekršajni apelacioni sud, ne može predstavljati razlog za odbačaj žalbe. Kodeksom profesionalne etike advokata nisu predviđene pravne posledice za klijente, već samo za advokate i osporena odluka je doneta na štetu klijenata, okrivljenog pravnog lica uz povredu Ustavom garantovanog prava na odbarnu iz člana 33. Ustava“.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, da poniš ti osporeno drugostepeno rešenje, objavi odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i da podnosiocu ustavne žalbe nadoknadi troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Pr. 9161/14 Prekršajnog suda u Smederevu, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 10. novembra 2014. godine pokrenut prekršajni postupak protiv okrivljenog pravnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 326. stav 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 i 55/14) i okrivljenog N.M, zbog prekršaja iz člana 326. stav 2. u vezi stava 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima;

- da je presudom Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine okrivljeno pravno lice oglašeno odgovornim da je učinilo prekršaj iz člana 326. stav 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a okrivljeno fizičko lice oglašeno je odgovornim za prekršaj iz člana 326. stav 2. u vezi stava 1. tačka 56. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i posledično su im izrečene novčane kazne; okrivljenom pravnom licu je izrečena novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara, a fizičkom licu u iznosu od 6.000 dinara;

- da je okrivljeno pravno lice protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine izjavilo žalbu 12. avgusta 2015. godine , preko branioca M. S, advokata iz Niša;

- da je uz žalbu priloženo punomoćje kojim okrivljeno pravno lice ovlašćuje B . R, I . R, A . B, A . K, N . K . i M . S, advokate iz Niša da ga, između ostalog, „brane i u krivičnim i prekršajnim predmetima, kao i predmetima privrednih prestupa “; punomoćje sadrži i pečat i potpis direktora okrivljenog pravnog lica;

- da je Prekršajni sud u Smederevu u prilogu akta Pr. 91961/14 od 2. septembra 2015. godine dostavio žalbu okrivljenog pravnog lica Prekršajnom apelacionom sudu u Smederevu, sa spisima predmeta;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 16587/15 od 17. decembra 2015. godine odbačena žalba advokata M. S . iz Niša, izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine, kao izjavljena od strane neovlašćenog lica.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „odredbama člana 119. st. 4. i 5. Zakona o prekršajima propisano da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu, kao i da okrivljeni može braniocu dati punomoćje i usmeno na zapisnik kod suda. Članom 23. st. 3. i 4. Kodeksa profesionalne etike advokata (Službeni glasnik RS br. 27/12) precizno je određena sadržina punomoćja u kojoj pre potpisivanja, stranke treba da budu uneti podaci o advokatu, kolegi advokatskom pripravniku ovlašćenom za zamenjivanje, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja i datumu potpisivanja kao i da osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je kasnije ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanje očiglednih pogrešaka u pisanju u punomoćje nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka i promena. Imajući u vidu citirane odredbe ne može se smatrati da je advokat M . S . priložio sudu pisano punomoćje (punomoćje na zapisnik kod suda nije dato). Ovo zbog toga što punomoćje ne sadrži sve elemente propisane kao obavezne, a datum njegovog sačinjavanja, od kada počinje ugovorni odnos između punomoćnika i vlastodavca, koji ne proizvodi pravno dejstvo samo između ugovornih strana, već i u odnosu na treća lica se ne može naknadno unositi“.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, broj 65/13, 13/16 i 98/16 – Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 99.); da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik ( član 119. stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 119. stav 3.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (član 119. stav 4.); da okrivljeni može braniocu dati punomoćje i usmeno na zapisnik kod suda (član 119. stav 5.); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje ( član 119. stav 6.); da se protiv presude i rešenja prekršajnog suda može izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu i da se ž alba predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku (član 258. stav 1.); da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja (član 258. stav 2.); da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva (član 259. stav 1.); da će neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud odbaciti rešenjem (član 268. stav 1.); da će blagovremu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu, u roku od tri dana (član 268. stav 2.); da drugostepeni prekršajni sud odluke donosi u formi presude ili rešenja (član 269. stav 1.); da se presudom potvrđuje ili preinačuje presuda prvostepenog prekršajnog suda (član 269. stav 2.); da se rešenjem odbacuje žalba izjavljena na presudu ili rešenje, odlučuje po žalbi na rešenje ili ukida presuda prekršajnog suda (član 269. stav 3.); da se rešenjem preinačuje presuda ili rešenje iz razloga propisanih članom 248. ovog zakona (član 269. stav 4.); da rešavajući po žalbi na presudu ili rešenje prekršajnog suda drugostepeni prekršajni sud može žalbu odbaciti, žalbu odbiti kao neo snovanu i potvrditi prvostepenu odluku i žalbu usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti ili ukinuti (član 270.); da će drugostepeni prekršajni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini (član 271.).

Kodeksom profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS, broj 27/12) propisano je: da advokat treba da nastoji da stranka lično pred njim iznese problem, izjavi da mu slučaj poverava i potpiše punomoćje (član 23. stav 1.); da pre nego što je stranka potpiše, u punomoćje treba da budu uneti podaci o advokatu, kolegi i advokatskom pripravniku ovlašćenom za zamenjivanje, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja i datumu potpisivanja, a u zastupanju koje ne dostiže ili prevazilazi zakonom propisani delokrug ovlašćenja i podaci o obimu ovlašćenja (član 23. stav 3.); da osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je kasnije ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanje očiglednih pogrešaka u pisanju, u punomoćju nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka i promena (član 23. stav 4.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da ni ZOP, a ni Zakonik o krivičnom postupku, čije se odredbe, saglasno odredbi člana 99. ZOP, shodno primenjuju na prekršajni postupak, ne propisuju sadržinu punomoćja, već samo obavezu branioca da podnese pisano punomoćje sudu.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je, u konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud žalbu ocenio kao izjavljenu od ovlašćenog lica i dostavio je drugostepenom prekršajnom sudu, koji ju je osporenim rešenjem odbacio. U pogledu razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja, Sud konstatuje da je drugostepeni prekršajni sud svoj zaključak da advokat koji je u ime okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv prvostepene presude nije ovlašćen za preduzimanje te procesne radnje, izveo primenom odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Kodeks skup pravila o profesionalno-etičkim dužnostima advokata i da je povreda Kodeksa osnov disciplinske odgovornosti advokata (član 2. tač. 2.1. i 2.3. Kodeksa), da su pravne i etičke obaveze advokata utvrđene Kodeksom vezane i za njegov odnos prema klijentima (č lan 1. tačka 1.2. Kodeksa) i da stoga Kodeks, čiji je smisao i cilj, pored ostalog, zaštita interesa klijenata , ne može biti primenjivan od strane suda na štetu stranke koja je klijent određenog advokata. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ni ZOP ni Zakonik o krivičnom postupku, na čiju shodnu primenu ZOP upućuje, ne propisuju sadržinu punomoćja, Ustavni sud nalazi da je Prekršajni apelacioni sud, pošto je smatrao da pisano punomoćje koje je uz žalbu podneo imenovani advokat nije valjano, bio dužan da mu naloži da u određenom roku podnese specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv predmetne prvostepene presude. Ovo posebno imajući u vidu da je sporno punomoćje potpisano od strane okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Kako je Prekršajni apelacioni sud izjavljenu žalbu odbacio, a nije prethodno preduzeo neophodne mere da bi sa sigurnošću mogao da zaključi da podnosilac žalbe nije ovlašćen da istu izjavi, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi M. S, advokata iz Niša , izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i svoju Odluku Už-7445/2015 od 9. novembra 2017. godine kojom je, povodom identičnog spornog pitanja, usvojio ustavnu žalbu istog podnosioca.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana 32, člana 36. stav 1. i člana 33. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, a koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. Podnosilac je zahtevao od Ustavnog suda da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ali je Ustavni sud odlučio da se u konkretnom slučaju štetne posledice i pravično zadovoljenje postignu utvrđivanjem povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, te nalaganjem da se donese nova odluka o žalbi izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9161/14 od 13. jula 2015. godine .

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, posred mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti