Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od obaveštenja javnog tužioca da neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko stranka sama nije izjavila taj lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „Awiss“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća „Awiss“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 8607/08 od 27. maja 2009. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 4713/10 od 26. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „Awiss“ d.o.o. iz Beograda izjavilo je 25. februara 2011. godine, preko punomoćnika Stanoja Filipovića, advokata iz Loznice, ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 8607/08 od 27. maja 2009. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 4713/10 od 26. avgusta 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je da su podnosiocu „povređena prava na urednu dostavu sudskih pismena njegovom punomoćniku-advokatu što je za posledicu imalo donošenje rešenja o povlačenju tužbe“. Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena označena ustavna prava i da odredi da se uklone štetne posledice.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8607/08 vođen parnični postupak između podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, i tuženog preduzeća „Lola food“ d.o.o. iz Beograda; da je taj parnični postupak okončan osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 8607/08 od 27. maja 2009. godine, potvrđenim osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 4713/10 od 26. avgusta 2010. godine; da je predmetno rešenje Privrednog apelacionog suda dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe najkasnije 21. septembra 2010. godine; da je podnosilac ustavne žalbe 30. novembra 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom Gt.1131/10 od 19. januara 2011. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da protiv osporenih rešenja neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti; da podnosilac ustavne žalbe nije, sam ili preko punomoćnika, izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koja ustavnom žalbom osporava; da u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe nije bila izjavljena revizija.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, svakome se jemči: pravo na pravično suđenje pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom već ustanovljenim sudom (član 32. stav 1.); pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.); mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Odredbom člana 413. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, dok je odredbom člana 418. istog zakona propisano da je u slučaju da javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti na predlog stranke, stranka koja je predlog podnela ovlašćena da, u roku od 30 dana od prijema obaveštenja da javni tužilac neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj pravni lek.

5. Prema usvojenom stavu Ustavnog suda, u slučaju da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu. Izuzetno, ako je stranka izjavila ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama nije izjavila ovo vanredno pravno sredstvo, blagovremenost ustavne žalbe ceniće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o žalbi, odnosno reviziji ako je bila dozvoljena.

S obzirom da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe podneo nadležnom organu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da sam, a ni preko punomoćnika, nije na osnovu ovlašćenja iz člana 418. Zakona o parničnom postupku, izjavio ovaj vanredni pravni lek, Ustavni sud je ocenio da je rok za izjavljivanje ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, počeo da teče od dana dostavljanja osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda, tj. najkasnije od 21. septembra 2010. godine. Kako je između tog dana i dana izjavljivanja ustavne žalbe proteklo pet meseci, tj. znatno više od 30 dana koliko prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu iznosi rok u kome se ustavna žalba može izjaviti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

6. Ustavni sud je konstatovao da u prilogu ustavne žalbe nisu dostavljeni prepisi osporenih pojedinačnih akata, zbog čega se ne može ispitati da li je revizija u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe bila dozvoljena.

Čak i da je revizija u konkretnoj parnici bila dopuštena, to ne bi bilo po nalaženju Suda, od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom predmetu. Naime, u tom slučaju bi, zbog toga što u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio.

7. S obzirom da se, prema stavu Ustavnog suda, od podnosioca ustavne žalbe ima zatražiti dostavljanje potrebnih priloga i otklanjanje nedostataka u ustavnoj žalbi samo ako je ustavna žalba i dopuštena i blagovremena, Ustavni sud je bez osporenih pojedinačnih akata, na osnovu svega izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti