Sudska praksa

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao dugo, utvrđeno je da je podnosilac žalbe svojim procesnim radnjama, uključujući podnošenje neurednih podnesaka i brojne zahteve za izuzeće, značajno doprineo odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1665/03.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe u predmetu Už-917/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1665/03 Opštinskog suda u Kruševcu koji je započeo podnošenjem tužbe novembra 2002. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 1665/03 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 20. novembra 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženih Skupštine opštine Kruševac i Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju i urbanizam" Kruševac, radi naknade štete. 15. januara 2003. godine tužiocu je naloženo da uredi tužbu, odnosno tužbeni zahtev, a 22. januara 2003. godine Opštinski sud u Kruševcu je doneo rešenje P. 2837/02 kojim je odbačena tužba kao neuredna. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 327/2003 od 02. jula 2003. godine odbijen je predlog tužioca za određivanje drugog stvarno nadležnog suda. U postupku po žalbi tužioca protiv rešenja P. 2837/02 od 22. januara 2003. godine Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 947/03 od 14. avgusta 2003. godine ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu. U daljem toku postupka tužilac je tri puta podnosio zahteve za izuzeće postupajućeg sudije, koji su odbijeni rešenjima od 28. oktobra 2003. godine, 3. decembra 2003. godine i 7. aprila 2004. godine. Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu od 31.marta 2004. godine odbijen je i zahtev tužioca za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Kruševcu. Na ročištu održanom 11. marta 2005. godine tužilac je povukao tužbu protiv tužene Direkcije. Na ročištu održanom 5. decembra 2006. godine tužilac je predložio prekid postupka do okončanja postupka u predmetu P. 3254/04, radi poništaja poravnanja, a koji je predhodno pitanje u ovom sporu, pa je sud prekinuo postupak do okončanja prethodnog pitanja a stranke nisu tražile otpravak rešenja o prekidanju postupka. Podneskom od 6. avgusta 2007. godine tužilac je tražio nastavak postupka iako postupak u predmetu P.3254/04 radi poništaja poravnanja nije okončan, tako da sud dalje nije postupao u navedenom predmetu jer o prethodnom pitanju nije odlučeno.

 

 

 

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je takođe propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 20. novembra 2002. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko- pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je navedenom osmogodišnjem trajanju parničnog postupka doprineo sam podnosilac ustavne žalbe koji je sudu podnosio nejasne i nerazumljive podneske koji se nisu odnosili na predmet spora, a koji su se često odnosili na veliki broj predmeta koje je imao pred tim sudom. Takođe, tužba mu je vraćana uz naloge suda za ispravku i dopunu, po kojima nije postupao a tražio je i prekidanje postupka. Podnosilac je podnosio i pritužbe na rad suda, više puta tražio izuzeće postupajućeg sudije i predsednika suda tražio određivanje drugog stvarno nadležnog suda, čime je, takođe, u velikoj meri doprineo odugovlačenju postupka.

Ustavni sud konstatuje da se trajanje ovog parničnog postupka ne može smatrati neopravdano dugim, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe svojim postupcima doprineo njegovom odugovlačenju.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 1665/03 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

4. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu