Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu podnosioca G. G., utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku pred Upravnim sudom u Nišu. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete od 500 evra, dok su zahtevi za naknadu materijalne štete i navodi o povredi prava na imovinu odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9171/2022
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije i dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. G. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 11544/20 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo G. G. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. G. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 5. avgusta 2022. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 26. novembra 2025. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu navedenom u izreci.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da Upravni sud duže od dve godine nije doneo odluku u predmetu U. 11544/20 o tužbi podnosioca podnetoj „zbog nedonošenja prvostepenog i drugostepenog rešenja u predmetu nelegalno podignutog garažnog objekta“; da je postupak započeo još 2008. godine, kada je podnosilac od građevinskog inspektorata grada Niša tražio da naloži uklanjanje nelegalno podignute garaže; da se taj objekat nalazi na zemljištu podnosioca, da je „prilepljen“ za njegov objekat i da „zainteresovani kupci sa izuzetnim ponudama“ traže da ga podnosilac ukloni; da je drugostepeni organ „tri puta (…)nalagao prvostepenom organu da izrekne meru uklanjanja u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji“.

U dopuni ustavne žalbe podnetoj 26. novembra 2025. godine podnosilac je naveo: da proširuje ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku „na nove okolnosti“; da je Upravni sud posle četiri godine i šest meseci doneo presudu U. 11544/20; da je drugostepeni organ naložio prvostepenom organu da donese rešenje i da mu omogući pregled spisa; da je, prema saznanju podnosioca, prvostepeni organ još 2011. godine doneo rešenje o uklanjanju garažnog objekta i otada on „nije dobio priliku da (...) kopira rešenje da bi zatražio izvršenje“; da ostaje pri svim zahtevima iz ustavne žalbe.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavnog suda da naloži Upravnom sudu da „reši predmet (...) u roku koji predviđa Zakon o Ustavnom sudu“ i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000 evra i naknadu materijalne štete u iznosu od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Zaključkom Uprave za imovinu i inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija grada Niša broj 356-150/09-04 od 6. oktobra 2009. godine odbačen je zbog nenadležnosti „zahtev G. G. (podnosioca ustavne žalbe) podnet protiv M.S. iz Niša, radi izgrađenog pomoćnog objekta – garaže“ u ulici Ć. broj (…) u Nišu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je rešenjem od 10. juna 2010. godine poništilo navedeni zaključak i naložilo prvostepenom organu da prijavu podnosioca uzme u razmatranje, utvrdi činjenično stanje i donese odgovarajuću odluku.

Zaključkom prvostepenog organa od 2. juna 2011. godine „usvojena je prijava“ podnosioca ustavne žalbe i pokrenut postupak inspekcijskog nadzora radi uklanjanja bespravno podignutog objekta M.S. (tačka 1. dispozitiva) i upućen podnosilac da u postupku pred redovnim sudom reši imovinske odnose sa svojim susedom (tačka 2. dispozitiva). Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je rešenjem od 15. novembra 2011. godine poništilo navedeni zaključak i vratilo predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju rešenja je navedeno: da prvostepeni organ nije izvršio inspekcijski nadzor nad prostorom gde se izvode radovi; da Zakonom o planiranju i izgradnji, ni Zakonom o opštem upravnom postupku nije predviđeno donošenje zaključka o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora; da nije izrečena inspekcijska mera, a da je, prema obrazloženju pobijanog rešenja, reč o bespravno izgrađenom objektu.

Odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj 14. oktobra 2019. godine zbog nedonošenja rešenja Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Niša u predmetu broj 356-150/09-04, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug je donelo rešenje od 17. oktobra 2019. godine, kojim je naloženo prvostepenom organu da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja postupi po rešenju od 15. novembra 2011. godine. Imajući u vidu odredbu člana 151. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16), kojom je predviđeno da stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, drugostepeni organ je odlučio kao u dispozitivu, primenom odredbe člana 173. stav 2. tog zakona.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. februara 2020. godine dostavio Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Niša „zahtev za obaveštenje i pregled spisa u predmetu broj 356-150/09-04“, u kome je naveo da taj organ nije postupio po rešenju drugostepenog organa od 17. oktobra 2019. godine i da se predmet odnosi na njegov „zahtev za uklanjanje garažnog objekta u ulici Ć. broj (…) u Nišu, upisanog korisnika M.S“. Podnosilac je 24. februara 2020. godine izjavio drugostepenom organu žalbu, zbog toga što mu prvostepeni organ nije u zakonom propisanom roku dostavio obaveštenje o predmetu i uvid u spise, a potom je podneo urgenciju.

Podnosilac ustavne žalbe je 14. jula 2020. godine podneo Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave, u kojoj je naveo da mu prvostepeni organ nije dozvolio pregled spisa, niti je dostavio obaveštenje o statusu predmeta „po njegovom zahtevu za uklanjanje garažnog objekta“.

Presudom Upravnog suda U. 11544/20 od 16. januara 2025. godine, donetoj u nejavnoj sednici veća, uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 14. jula 2020. godine i naloženo tuženom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese rešenje po žalbi podnosioca ustavne žalbe zbog ćutanja uprave od 24. februara 2020. godine. U obrazloženju presude je konstatovano: da je drugostepeni organ 14. decembra 2020. godine dostavio odgovor na tužbu u kome je naveo da se u spisima predmeta nalazi rešenje od 17. oktobra 2019. godine, doneto po žalbi i da nema ćutanja uprave; da je taj sud pozvao tuženog da dostavi odgovor na tužbu i spise predmeta koji se odnose na žalbu podnosioca zbog ćutanja uprave podnetu 24. februara 2020. godine, budući da je rešenjem od 17. oktobra 2019. godine odlučeno o žalbi podnetoj zbog ćutanja uprave 14. oktobra 2019. godine; da je tuženi dopise suda od 26. jula, odnosno 19. novembra 2024. godine primio 21. oktobra, odnosno 10. decembra 2024. godine, ali da po njima nije postupio; da je taj sud imao u vidu da bi se održavanjem javne rasprave odugovlačio sudski postupak zbog ćutanja uprave.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug od 3. februara 2025. godine naloženo je Upravi za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove grada Niša da u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja postupi po zahtevu podnosioca ustavne žalbe od 11. februara 2020. godine, u predmetu investitora M.S. iz Niša, Ć. broj (…). U obrazloženju rešenja je navedeno da iz spisa predmeta tog organa broj 356-150/09-04 proizlazi da podnosilac ustavne žalbe ima pravni interes da, u skladu sa odredbama čl. 64. i 65. Zakona o opštem upravnom postupku, razgleda spise, budući da je sused investitora, te je prvostepeni organ dužan da odluči o njegovom zahtevu.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. novembra 2025. godine izjavio žalbu, jer prvostepeni organ nije postupio po nalogu drugostepenog organa, a u žalbi je naveo: da je „ovo bio četvrti krug (...) u zadnjih 16 godina“; da je, po njegovom saznanju, rešenje o uklanjanju garažnog objekta doneto još 2011. godine; da misli da su spisi „nestali“, te predlaže da drugostepeni organ donese rešenje i naloži M.S. da ukloni garažni objekat u ulici Ć. broj (…) u Nišu, koji se nalazi „na severnoj strani parcele i naleže na njegov objekat“.

3.2. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za 18. mart 2026. godinu, na adresi Ć. broj (..) u Nišu (koja je u ustavnoj žalbi označena kao adresa podnosioca ustavne žalbe) nalazi se porodična stambena zgrada izgrađena bez odobrenja za izgradnju, a pet lica su upisana kao držaoci objekta. Podnosilac ustavne žalbe nije upisan kao nosilac bilo kog prava ni na objektu, ni na zemljištu na kome je objekat izgrađen.

Na adresi Ć. broj (…) u Nišu (na kojoj se nalazi sporni „garažni objekat“) nalazi se stambeno-poslovna zgrada, za koju nije izdata upotrebna dozvola, čiji je suvlasnik M.S. i posebni deo objekta – poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost površine 82 m2, čiji vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen. Prema zabeležbi za taj posebni deo objekta od 8. oktobra 2025. godine, nije konačna prvostepena odluka broj 952-02-20-068-16393/2020 – upis posebnih delova objekata po Zakonu o ozakonjenju objekata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – Autentično tumačenje) propisano je: da se zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka, podnosi u pisanom obliku ili usmeno i da organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes (član 65. stav 1.); da je organ dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev (član 65. stav 2.); da ako organ u navedenom roku ništa ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev rešenjem, podnosilac zahteva može da podnese žalbu drugostepenom organu u roku od osam dana (član 65. stav 3.); da stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku (član 151. stav 3.).

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ispitujući navode ustavne žalbe da je „postupak započeo još 2008. godine“, podnošenjem predstavke podnosioca Upravi za imovinu i inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija grada Niša u predmetu broj 356-150/09-04, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 36/15, 44/18 i 95/18) propisano: da se predstavke građana ili organizacije upućene organu nadležnom za pokretanje postupka po službenoj dužnosti ne mogu smatrati zahtevom, već inicijativom za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se na osnovu inicijative može pokrenuti (stav 3.); da ukoliko su propisani uslovi ispunjeni, organ ima obavezu da pokrene postupak, da ga sprovede, donese odluku i da o tome obavesti podnosioca (stav 7.); da postoji obaveza nadležnog organa da podnosioca predstavke obavesti i ako nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (stav 6.); da inspekcijski nadzor počinje kad inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor (stav 8.).

Članom 64. navedenog zakona je predviđeno da će se postupci inspekcijskog nadzora započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama propisa koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 29. stav 3. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 20/92, 6/93 – Odluka US, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94, 49/99 - dr. zakon, 79/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon i 87/11 - dr. zakon) bilo je propisano da je inspektor dužan da uzme u postupak prijave građana, preduzeća i drugih organizacija u vezi sa poslovima iz njihove nadležnosti i da o rezultatima postupka obavesti podnosioca prijave.

Iz navedenih odredaba zakona proizlazi da se postupak inspekcijskog nadzora pokreće po službenoj dužnosti, a nadležni organ je dužan da uzme u obzir inicijativu i proceni da li postoje uslovi za pokretanje postupka. Međutim, akt kojim se nadležni organ izjašnjava da li prihvata podnetu inicijativu, po oceni Ustavnog suda, nema karakter odlučivanja u upravnom postupku, bez obzira na formu i sadržinu tog akta.

Ustavni sud je konstatovao da se tokom inspekcijskog nadzora ponekad uvode u postupak u svojstvu stranke lica kojima to pravo ne pripada, jer se akt kojim se inspekcijski organ obaveštava o postojanju potrebe za vršenjem nadzora pogrešno smatra zahtevom, iako on to nije po svojoj pravnoj prirodi. U konkretnom slučaju je nadležni organ najpre doneo zaključak o odbacivanju „zahteva“ zbog nenadležnosti, a potom zaključak o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora radi uklanjanja bespravno izgrađenog objekta, pri čemu taj postupak nije ni bio pokrenut, što je utvrđeno u rešenju drugostepenog organa od 15. novembra 2011. godine kojim je taj zaključak poništen. Iz navedenog sledi da podnosilac ustavne žalbe nije imao svojstvo stranke u postupku koji je vođen pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija grada Niša broj 356-150/09-04 – iako je drugostepeni organ odlučivao o njegovim žalbama, budući su tim žalbama osporeni zaključci doneti povodom njegove predstavke, a ne akti doneti u odnosu na investitora u postupku inspekcijskog nadzora.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu zahtev ustavne žalbe, Ustavni sud je sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. Ustava, ocenjivao trajanje upravnog spora koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 11544/20.

Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni spor započeo 14. jula 2020. godine i okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11544/20 od 16. januara 2025. godine. Činjenica da je osporeni postupak trajao četiri godine i šest meseci, sama za sebe, ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja suda koji je vodio postupak, kao i značaja prava o kome je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje Upravnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da je taj sud trebalo efikasnije da odluči o tužbi podnetoj zbog ćutanja administracije. Sud je, s tim u vezi, konstatovao da je Upravni sud iz odgovora drugostepenog organa od 14. decembra 2020. godine utvrdio da ćutanje uprave nije prestalo donošenjem rešenja tog organa od 17. oktobra 2019. godine, ali da naredne četiri godine nije tražio od tuženog da dostavi odgovor na tužbu i spise predmeta koji se odnose na žalbu podnosioca zbog ćutanja uprave podnetu 24. februara 2020. godine.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije upisan u katastar nepokretnosti kao nosilac prava na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađen „garažni objekat“ povodom koga je formiran predmet Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Niša broj 356-150/09-04, ni na nepokretnosti koja se nalazi na susednoj parceli. Ustavni sud je, s obzirom na izloženo, ocenio da odluka o zahtevu za obaveštenje o toku predmeta i razgledanje spisa u predmetu inspekcijskog nadzora za podnosioca ustavne žalbe nije imala pravni značaj. Sud je, međutim, imao u vidu da prvostepeni organ nije zatražio od podnosioca ustavne žalbe da obrazloži svoj pravni interes, niti je doneo rešenje kojim se predmetni zahtev odbija, iz čega sledi interes podnosioca da korišćenjem pravnih sredstava zbog ćutanja administracije izdejstvuje odlučivanje o tom zahtevu.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac u dopuni ustavne žalbe nije istakao nove zahteve, već je ostao pri zahtevima iz ustavne žalbe. Takođe, iz žalbe koju je podnosilac izjavio 12. novembra 2025. godine zbog toga što prvostepeni organ nije postupio po njegovom zahtevu za razgledanje spisa predmeta Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Niša broj 356-150/09-04 proizlazi da podnosilac u suštini zahteva da drugostepeni organ, „nakon četvrtog kruga“ donese rešenje i naloži M.S. da ukloni garažni objekat u ulici Ć. broj (…) u Nišu. Iz navedenog razloga, a krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud nije nalagao nadležnim organima da okončaju postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za razgledanje navedenih spisa.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom postupku i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. U prilog tvrdnji o povredi prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava, podnosilac je naveo da je tražio od inspekcijskog organa da naloži uklanjanje nelegalno podignute garaže, koja se nalazi na „njegovom zemljištu i prilepljena je za njegov objekat“, te da je drugostepeni organ „tri puta (…) nalagao prvostepenom organu da izrekne meru uklanjanja u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji“.

Ustavni sud je ocenio da ovi navodi ustavne žalbe nemaju činjeničnog utemeljenja, niti se mogu dovesti u vezu sa predmetom upravnog spora koji je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 11544/20 od 16. januara 2025. godine. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Prema navodima ustavne žalbe, „zainteresovani kupci sa izuzetnim ponudama“ traže da podnosilac ukloni sa „svog zemljišta garžni objekat, koji mu pravi štetu“ u iznosu od 300.000. evra. Iz razloga navedenih u tački 7. obrazloženja, Ustavni sud je odbacio zahtev za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti