Povreda razumnog roka u postupku ispravke katastarske površine objekta

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Službom za katastar nepokretnosti Lebane. Postupak je trajao skoro sedam godina bez pravosnažnog ishoda, zbog čega je podnosiocu dosuđena naknada od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Đ. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Đ. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Lebane predmetu broj 952-02-9-064-13715/2021 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo D. Đ. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Đ. iz Niša, preko punomoćnika A. B, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu, 15. maja 2023. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u upravnom postupku označenom u tački 1. izreke.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac 2. jula 2018. godine podneo Službi za katastar nepokretnosti Lebane zahtev za ispravku greške u površini nepokretnosti; da je zbog nepostupanja prvostepenog organa izjavio žalbu zbog ćutanja administracije, a potom je podneo tužbu Upravnom sudu, jer Republički geodetski zavod nije postupao po njegovoj žalbi; da prvostepeni organ nije postupio po nalogu iz rešenja drugostepenog organa, zbog čega je podnosilac ponovo podneo žalbu, a potom i tužbu zbog ćutanja administracije; da je rešenjem prvostepenog organa od 11. aprila 2023. godine odbijen predmetni zahtev i da još nije odlučeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv tog rešenja.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete „u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti (100 evra po godini trajanja upravnog postupka)“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, fotokopiju spisa predmeta broj 952-02-9-064-13715/2021 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Lebane i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Pravnosnažnim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Lebane broj 952-02-1944/2013 od 12. aprila 2018. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist podnosioca ustavne žalbe sa delom poseda 1/1 na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1 površine 62 m2, izgrađenoj na k.p. broj … KO Veliko Vojlovce. U obrazloženju rešenja je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev za ispravku upisa nosilaca prava na navedenoj nepokretnosti i upis prava svojine u njegovu korist sa udelom 1/1.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je 2. jula 2018. godine podneo Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Lebane zahtev za upis ispravke površine nepokretnosti – porodične stambene zgrade broj 1 na k.p. broj … KO Veliko Vojlovce, tako što će umesto 62 m2 biti upisano 106 m2, koliko ta nepokretnost „realno ima“ i na koju podnosilac plaća porez. Predmetni zahtev je zaveden pod brojem 952-02-1944/2013.

Podnosilac ustavne žalbe je 21. oktobra 2018. godine izjavio Republičkom geodetskom zavodu žalbu zbog nedonošenja odluke o njegovom zahtevu, a 15. januara 2019. godine podneo je Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja administracije.

Republički geodetski zavod je dopisom od 25. oktobra 2018. godine naložio prvostepenom organu da dostavi izveštaj o postupanju i razlozima nedonošenja rešenja, te obaveštenje o eventualno donetom rešenju.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 708/19 od 15. jula 2021. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta zbog ćutanja administracije i naloženo Republičkom geodetskom zavodu da u roku od 30 dana od dana prijema presude donese rešenje o žalbi podnosioca od 21. oktobra 2018. godine.

Načelnik Službe za katastar nepokretnosti Lebane je 6. avgusta 2021. godine naložio prvostepenom organu da zahtev iz predmeta broj 952-02-1944/2013, koji je podnosilac ustavne žalbe podneo „jula meseca“ 2018. godine zavede kao nov predmet.

Rešenjem drugostepenog organa od 13. decembra 2021. godine usvojena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena zbog ćutanja administracije i naloženo prvostepenom organu da, u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja, donese odluku o predmetnom zahtevu.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. februara 2022. godine podneo drugostepenom organu novu žalbu zbog ćutanja administracije i predložio da taj organ postupi u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Podnosilac je 15. aprila iste godine podneo naknadni zahtev u smislu odredaba člana 19. Zakona o upravnim sporovima, a 3. maja 2022. godine podneo je tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja administracije.

Prvostepeni organ je dopisom od 15. septembra 2022. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od deset dana od dana prijema dopisa, dostavi uverenje nadležnog organa opštine Lebane sa podacima o predmetnom objektu i nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke koji sadrži podatke o tom objektu. Podnosilac je upozoren da će taj organ, u protivnom, doneti rešenje na osnovu raspoloživih dokaza.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-9-064-13715/2021 od 11. aprila 2023. godine odbijen je predmetni zahtev podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja je navedeno da je „uvidom u službeni nalaz geodetskog stručnjaka od 10. aprila 2023. godine konstatovano da je nakon izvršenog uvida u raspoložive podatke katastra nepokretnosti utvrđeno da predmetni objekat ima nepromenjenu površinu od fotogrametrijskog snimanja 1962. godine – 62 m2, koji na terenu ne postoji, te da je sada na terenu objekat koji nije upisan u katastar nepokretnosti, površine 164 m2“. Taj organ je, polazeći od navedenog, utvrdio da ne postoji greška u katastru nepokretnosti koju bi trebalo ispraviti i odlučio kao u dispozitivu.

Podnosilac ustavne žalbe je 4. maja 2023. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja prvostepenog organa. U spisima predmeta se nalazi dopis tog organa od 10. jula iste godine, bez potpisa i pečata, o dostavljanju žalbe drugostepenom organu radi odlučivanja. Iz dostavljenih spisa se ne može utvrditi da li je žalba podnosioca dostavljena drugostepenom organu.

Republički geodetski zavod je dopisom od 3. marta 2025. godine tražio od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta u kome se odlučuje o predmetnom zahtevu, radi odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U vezi sa istaknutom povredom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se označenom odredbom Evropske konvencije garantuje pravo čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se eventualna povreda ili uskraćivanje ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi ceni u odnosu na odredbu člana 32. stav 1. Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka, odnosno u roku od 60 dana kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja (član 145. st. 2. i 3.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (član 173. stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (član 173. stav 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak započeo 2. jula 2018. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe Službi za katastar nepokretnosti Lebane za upis ispravke površine nepokretnosti i da još nije okončan.

Činjenica da osporeni postupak traje šest godina i devet meseci, sama za sebe, ukazuje na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije složen u pogledu činjeničnih, ni pravnih pitanja.

Ocenjujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da on kao vlasnik predmetne nepokretnosti ima materijalni i pravni interes da se u razumnom roku utvrdi da li su ispunjeni uslovi za ispravku upisa u pogledu površine nepokretnosti.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je za dugo trajanje predmetnog upravnog postupka odgovoran prvostepeni organ, koji je predmetni zahtev podnosioca zaveo pod brojem predmeta u kome je pravnosnažno okončan postupak pred tim organom po zahtevu podnosioca za ispravku u pogledu upisanog nosioca prava na predmetnoj nepokretnosti. Pored toga, prvostepeni organ nije postupao po nalogu drugostepenog organa za dostavljanje izveštaja o postupanju i razlozima nedonošenja rešenja, povodom podnete žalbe zbog ćutanja uprave, a rešenje o predmetnom zahtevu je doneo četiri godine i deset meseci nakon podnošenja zahteva. Sud je, takođe, utvrdio da je drugostepeni organ doprineo produženju osporenog postupka, jer po žalbi izjavljenoj zbog ćutanja uprave postupio protivno odredbama merodavnog procesnog prava. Ustavni sud naglašava da je u slučaju nepostupanja prvostepenog organa po zahtevu, drugostepeni organ dužan da sam odluči o upravnoj stvari, odmah ili po isteku roka od 15 dana, ukoliko je taj rok za donošenje rešenja bio ostavljen prvostepenom organu zbog postojanja opravdanih razloga. U konkretnom slučaju, međutim, prvostepeni organ u periodu od tri godine nije dostavio obaveštenje o razlozima za nedonošenje rešenja, a drugostepeni organ ni u izvršenju sudske presude nije sam rešio upravnu stvar, već je naložio prvostepenom organu da u naknadnom roku od 30 dana donese rešenje o zahtevu. Sud je, takođe, utvrdio da o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa nije doneta odluka ni posle dve godine. Po nalaženju Ustavnog suda, upravni spor pokrenut tužbom podnosioca ustavne žalbe zbog ćutanja administracije nije pokazao efikasnost koja se u tom postupku zahteva, budući da je trajao dve i po godine.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, Ustavni sud je utvrdio da je on koristio pravna sredstva za ubrzanje osporenog postupka, ali je ocenio da ona u konkretnom slučaju nisu bila delotvorna. Sud, naime ukazuje na to da Zakon o upravnim sporovima omogućava stranci da se zbog pasivnog nepostupanja tuženog organa po presudi Upravnog suda obrati tom sudu zahtevom za izvršenje presude u smislu člana 71. navedenog zakona – ali samo u slučaju kada je tom presudom poništen upravni akt tuženog organa. U konkretnom slučaju, međutim, iako tuženi nije postupao po presudi Upravnog suda kojom je uvažena tužba podnosioca ustavne žalbe, podnosilac nije mogao da koristi taj pravni institut, već samo mogućnost da naknadno podnetim žalbama, a potom i tužbama zbog ćutanja administracije pokuša da izdejstvuje donošenje odluke o njegovom zahtevu, što je on i učinio. S obzirom na to da je o prvoj tužbi podnetoj zbog ćutanja administracije odlučivano dve i po godine, u konkretnom slučaju se od podnosioca ne može zahtevati da i u nastavku osporenog postupka koristi ta pravna sredstva.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, našao da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda razumnog roka u postupku ispravke katastarske površine objekta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti