Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2003. godine. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak, ali nije dosuđena naknada štete zbog doprinosa podnosioca odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1759/04.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava, u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da je ustavnom žalbom traženo utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u predmetu Už-918/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1759/04 Opštinskog suda u Kruševcu koji je započeo podnošenjem tužbe maja 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 1759/04 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. maja 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženih Verice i Zorana Bojovića, radi utvrđenja i naknade štete. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 1029/03 od 5. decembra 2003. godine odbačena je tužba kao neuredna. U postupku po žalbi tužioca protiv rešenja P. 1029/03 od 05. decembra 2003. godine, Okružni sud u Kruševcu je doneo rešenje Gž. 410/04 od 10. marta 2004. godine, kojim je ukinuto prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je: da je prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14) Zakona o parničnom postupku na koju Okružni sud pazi po službenoj dužnosti; da će u ponovnom postupku prvostepeni sud od tužioca zatražiti da se izjasni pri kom tužbenom zahtevu ostaje, a zatim će posle utvrđenih činjenica potrebnih za pravilno presuđenje ove pravne stvari, pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca. U ponovnom postupku, tužilac je podneskom od 17. maja 2004. godine precizirao tužbeni zahtev. Na ročištu održanom 7. decembra 2004. godine tužilac je postavio i tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, pa mu je na istom ročištu naložena uplata na ime veštačenja. Tužilac nije izvršio potrebnu uplatu, već je podneskom od 14. decembra 2004. godine predložio da se postupak prekine do pravnosnažnosti odluke u predmetu ZR. 639/04, kao prethodnog pitanja. Naime, tužilac je tražio prekid postupka do okončanja postupka u predmetu ZR. 639/04 (raniji broj ZR. 1325/00) koji se odnosio na predlog za polaganje sudskog depozita. Opštinski sud u Kruševcu je 17. decembra 2004. godine doneo rešenje P. 1759/04 o prekidu ovog postupka, do okončanja postupka u predmetu 3R. 639/04. U rešenju o prekidu postupka je navedeno da će postupak biti nastavljen po predlogu jedne od stranaka. Podneskom od 30. avgusta 2005. godine tužilac je predložio nastavljanje postupka. Dopisom od 19. aprila 2006. godine sud je obavestio tužioca da se nisu stekli zakonski uslovi za nastavak postupka. Takođe, podneskom od 16. avgusta 2007. godine tužilac je naveo da je 17. novembra 2006. godine odlučeno o reviziji u postupku ZR. 639/04 (raniji broj ZR. 1325/00), odnosno da je revizija odbijena kao neosnovana i da traži nastavak postupka u parničnom predmetu P. 1759/04. Postupak u predmetu P. 1759/04 je nastavljen tako što je podnosilac ustavne žalbe pozvan na ročište za glavnu raspravu 14. avgusta 2009. godine, međutim to ročište je odloženo jer tužena strana nije uredno pozvana. Zatim, dalja ročišta za glavnu raspravu nisu zakazivana.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenih zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je Sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavna žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 13. maja 2003. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravni pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko- pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog sedmogodišnjeg trajanja parničnog postupka koji još uvek nije okončan.

Naime, u rešenju o prekidu parničnog postupka navedeno je da će postupak biti nastavljen po predlogu jedne od stranaka, međutim, iako je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, velikim brojem podnesaka tražio nastavak postupka, Opštinski sud u Kruševcu nije nastavio navedeni parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe. Članom 217. Zakona o parničnom postupku prekinuti postupak će se nastaviti na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida. Takođe je utvrđeno da su razlozi prekida postupka prestali jer je odlučeno u predmetu ZR. 639/04 zbog koga je postupak i prekinut, a Opštinski sud u Kruševcu nije nastavio postupak i pored brojnih urgencija tužioca. Postupak je nastavljen tri godine posle prestanka razloga zbog koga je parnični postupak prekinut, odnosno posle odlučivanja u predmetu ZR. 639/04, ali od avgusta 2009. godine, kada je zakazano ročište za glavnu raspravu koje je odloženo, dalja ročišta nisu ni zakazivana.

Međutim, Ustavni sud nalazi da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo dužini trajanja sudskog postupka time što je svojim radnjama doveo do nepotrebnog odugovlačenja postupka, i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka koji su mu vraćani na uređenje i dopunu. Takođe, do prekida postupka je došlo na zahtev podnosioca, koji je zatim tražio da se postupak nastavi. Podnosilac takođe nije postupao ni po zahtevu suda za uređenje tužbe. Iz navedenih razloga, posebno imajući u vidu doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka, Ustavni sud nije utvrdio podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, već konstatuje da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede suđenja u razumnom roku može ostvariti usvajanjem ustavne žalbe i nalaganjem Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku, kao u tački 2. izreke.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 1759/04 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

4. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti