Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su razlozi za produženje pritvora, zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, bili relevantni, dovoljni i ustavnopravno prihvatljivi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. K. G. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavn a žalb a A. K. G. izjavljen a protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 4314/13 od 7. oktobra 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. K. G. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 12. novembra 201 3. godine, preko punomoćnika N. T , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 4314/13 od 7. oktobra 2013. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora iz čl. 27. i 31. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se odredbe člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih odredbama čl. 27. i 31. Ustava Republike Srbije , to Ustavni sud postojanje povrede ovih prava ceni u odnosu na označene odredbe Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe , pored ostalog, navod i: da se u pritvoru nalazi pune tri godine i jedanaest meseci, a da su „u međuvremenu otpale sve tačke po kojima se lice može nalaziti u pritvoru“; da mu je „pritvor produžavan dvadesetak puta“ i da su se u prvostepenim i drugostepenim odlukama „navodili i konstantno ponavljali stereotipni i jedni te isti razlozi“; da nadleži sudovi izbegavaju „da se suoče sa stvarnim i individualizovanim razlozima za prestanak pritvora na strani okrivljenog i mehaničkim pristupom povređuju jedno od osnovnih prava, kakvo je pravo na slobodu“; da nisu navedene „relevantne okolnosti koje bi, pored ranije osuđivanosti za neistovrsna krivična dela, ukazivale na opasnost da će krivično delo ponovo biti izvršeno“; da „posle skoro četiri godine od trenutka lišenja slobode intenzitet navedenih okolnosti više nije u toj meri izražen da bi opravdao dalje zadržavanje u pritvoru, imajući u vidu dosadašnje trajanje pritvora“; da se „potpuno ignoriše vremenska dimenzija pritvora“; da je u jednom drugom postupku koji se vodi pred istim sudom protiv drugh okrivljenih, kojima je „stavljena na teret mnogo veća količina droge“ pritvor ukinut nakon dve godine i četiri meseca“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 52/13-246 od 16. decembra 201 3. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 188/12 se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak protiv podnosioca i drugih optuženih lica, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 36/10 od 22. marta 20 10. godine, koja je precizirana 18. juna 20 12. godine.

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage koja je trajala od 18. januara 20 10. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Viši sud u Beogradu je 10. decembra 2010. godine doneo presudu K. 3205/10 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (za koje delo mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest godina) i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (za koje delo mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca) i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i šest meseci (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru), dok ga je za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika oslobodio od optužbe.

Apelacioni sud u Beogradu je 23. februara 201 2. godine doneo presudu Kž1. 5683/11 kojim je, pored ostalog: 1) preinačio prvostepenu presudu tako što je podnosioca ustavne žalbe zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, u kom delu je prvostepena presuda postala pravnosnažna; 2) uvažio izjavljene žalbe i ukinuo prvostepenu presudu u osuđujućem delu (za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ) i u oslobađajućem delu (za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela) i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Viši sud u Beogradu je u ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 15. januara 2014. godine doneo presudu K. 188/12 kojim je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika (za koje delo mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 12 godina) i uzeo mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca izrečenu u stavu drugom presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5683/11 od 23. februara 2012. godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru), dok ga je za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika oslobodio od optužbe.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu K ž1. 1023/14 od 5. novembra 201 4. godine je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu K. 188/12 od 15. januara 2014. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je podnosiocu ustavne žalbe izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam godina, dok je u preostalom (oslobađajućem) delu prvostepena presuda potvrđena.

B) Činjenice koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (12. novembar 201 3. godine) nalazio u pritvoru tri godine i skoro deset meseci. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 20015/10 od 18. januara 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tač. 1), 2), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe nakon podizanja optužnice (22. mart 20 10. godine) produžavan na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač . 1), 3) i 5) Zakonika.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor je prema podnosiocu produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 4025/13 od 18. septembra 2013. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 4314/13 od 7. oktobra 201 3. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog branioca, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 4025/13 od 18. septembra 201 3. U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog sud a u Beogradu je, pored ostalog, navedeno: da „iz do sada prikupljenih podataka i dokaza proizlazi opravdana sumnja da je okrivljeni A. K. G. organizovao krminalnu grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opjnih doga, da je organizovao prenošenje i prodaju supstanci proglašenih za opojne droge, krajnjim korisnicima na teritoriji grada Beograda i na taj način što je prema navodima optužnog akta sa okrivljenim S.I. ugovarao kupovinu heroina i paracetamola koju je zatim okrivljeni S.I. redovnim autobuskim linijama preko okrivljenog M.F. transportovao do Beograda, gde ju je okrivljeni G. preuzimao, prepakivao na manje količine i preko NN saradnika prodavao krajnim korisnicima“; da je „okrivljeni A . K . G . opravdano sumnjiv da je od početka avgusta 2009. pa do 16. januara 2010. godine u više navrata stavljao u promet neutvrđenu količinu opojne droge herion, a u cilju sticanja imovinske dobiti, te kako se radi o okrivljenom k oji je bez stalnog zaposlenja i redovnih izvora prihoda, uz činjenicu ... da je ranije dva puta pravnosnažno osuđivan na zatvorske kazne, pravilno nalazi prvostepeni sud da sve ove okolnosti u svojoj međusobnoj povezanost predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na bojazan da će okrivljeni A. K . G . ukoliko bude pušten na slobodu, ponoviti krivično delo, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu nužno“.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 16. decembra 2013. godine i on je pušten na slobodu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom i da s vako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 4.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), koji je važio u vreme donošenja rešenja koje je postalo pravnosnažno donošenjem osporenog rešenja (u daljem tekstu: ZKP), bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP je bilo propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 144. ZKP bilo je propisano: da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni s može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode i da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (stav 4.).

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 i 104/13) propisano je krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to tako što je za kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela u stavu 3. zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima u odnosu na osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 4314/13 od 7. oktobra 2013. godine podnosilac ističe povredu prava na slobodu i na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju primerenu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica pred Višim sudom u Beogradu vodio krivični postupak zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (za koje krivično delo je postupak pravnosnažno okončan pre podnošenja ustavne žalbe).

Ustavni sud dalje konstatuje da se podnosilac u trenutku podnošenja ustavne žalbe (12. novembar 2013. godine) nalazio u pritvoru tri godine i skoro deset meseci (računajući od 16. januara 2010. godine kada je lišen slobode), odnosno da se u pritvoru nalazio ukupno tri godine i jedanaest meseci (računajući do 16. decembra 2013. godine kada mu je pritvor ukinut i kada je pušten na slobodu).

Ustavni sud ukazuje da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor bio određen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 5) ZKP, odnosno zbog: 1) postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva; 2) zbog postojanja osobi tih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticanjem na svedoke; 3) zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ponoviti krivično delo; 4) zbog visine zaprećene kazne zatvora i zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela za koje je postojala sumnja da ga je podnosilac izvršio.

Ustavni sud dalje ukazuje da je tokom krivičnog postupka pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan, ali da su protekom vremena „otpadali“ osnovi po kojima je prema podnosiocu pritvor određen, odnosno da su nadležni sudovi čim bi utvrdili da više ne stoje razlozi za produženje pritvora po nekom od zakonom propisanih osnova, taj osnov otklanjali, što po oceni ovoga suda ukazuje da su razlozi za produženje pritvora brižljivo razmatrani.

Podnosiocu je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 4025/13 od 18. septembra 2013. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ponoviti krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 4314/2013 od 7. oktobra 2013. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje i u obrazloženju je, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac organizovao krminalnu grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, da je organizovao prenošenje i prodaju supstanci proglašenih za opojne droge krajnjim korisnicima na teritoriji grada Beograda i na taj način što je, prema navodima optužnog akta , sa okrivljenim S.I. ugovarao kupovinu heroina i paracetamola koju je zatim okrivljeni S.I. redovnim autobuskim linijama preko okrivljenog M.F. transportovao do Beograda, gde ju je podnosilac preuzimao, prepakivao u manje količine i preko NN saradnika prodavao krajnim korisnicima, kao i da je opravdano sumnjiv da je od početka avgusta 2009. pa do 16. januara 2010. godine u više navrata stavljao u promet neutvrđenu količinu opojne droge herion, a u cilju sticanja imovinske dobiti, pri čemu je bez stalnog zaposlenja i redovnih izvora prihoda, a ranije je dva puta pravnosnažno osuđivan. Apelacioni sud je zaključio da sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanost predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na bojazan da će podnosilac ukoliko bude pušten na slobodu, ponoviti krivično delo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je nadležni sud osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je postupao u skladu sa odredbama ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Apelacioni sud u Beogradu je svoju odluku argumentovano obrazložio, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je navode podnosioca nisu navedene „relevantne okolnosti koje bi, pored ranije osuđivanosti za neistovrsna krivična dela, ukazivale na opasnost da će krivično delo ponovo biti izvršeno“, ocenio neosnovanim.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da u konkretnom slučaju, kada je nadležni sud utvrdio da više ne postoje osobite okolnosti da bi podnosilac ponovio delo, prema njemu pritvor ukinuo i on je pušten da se u daljem toku krivičnog postupka brani sa slobode.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak je trajao tri godine i skoro deset meseci, za koje vreme je doneta prvostepena presuda, a po žalbama je predmet raspravljan i pred drugostepenim sudom. Imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da je predmet po kome se u konkretnom slučaju vodio krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koje je nadležni prvostepeni sud raspravljao i ocenjivao i na osnovu kojih je potom doneo odluku, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi sa dovoljnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i praksi Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela i duži periodi pritvora mogu biti razumni (videt, pored ostalih, odluku u predmetu Tomecki protiv Poljske, broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine, stav 29.).

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je nadležni sud u osporenom rešenj u nave o relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatra o da je zadržavanje podnosi oca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozva o, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tasčka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.