Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu. Žalba se odnosila na naknadu štete zbog nemogućnosti obavljanja taksi delatnosti, dok su ostali navodi odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9182/2014
25.04.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 71231/10 od 5. decembra 2013. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1608/14 od 20. novembra 2014. godine i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. B . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 26/18 od 4. aprila 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 26. decembra 2014. godine, preko punomoćnika Đ. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 19. januara, 6. jula i 2. oktobra 2015. godine, protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 21, člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Obrazlažući navode na kojima zasniva tvrdnju o povredi načela zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava, podnosilac ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, donošenjem različitih odluka o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu štete zbog nemogućnosti obavljanja delatnosti auto-taksi prevoza, stvorio stanje pravne nesigurnosti, a njega doveo u bitno različit položaj od onoga u kome su se nalazili tužioci čiji su tužbeni zahtevi usvojeni. Povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji o proizvoljnoj primeni materijalnog prava i propustu sudova da obrazlože osporene sudske odluke. Navode o povredi prava na naknadu štete i prava na imovinu, podnosilac zasniva na istim razlozima koje je isticao i u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude, kao i da obaveže Republiku Srbiju da mu naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede Ustavom zajemčenih prava. Pored toga, podnosilac je tražio i troškove na ime sastava ustavne žalbe. Takođe, predložio je da Ustavni sud, u smislu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, proširi dejstvo svoje odluke i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji.

Dopunom ustavne žalbe od 17. aprila 2018. godine podnosilac je osporio i rešenje Apelacionog suda u Beogradu R3. 26/18 od 4. aprila 2018. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava. Obrazlažući povredu označenog prava, podnosilac je naveo da je Apelacioni sud u Beogradu u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama donosio različite odluke.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i dopis Prvog osnovnog suda u Beogradu Su VIII – 43-56/2019 od 3. aprila 2019. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 71231/10 od 5. decembra 2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se obaveže tuženi Grad Beograd da mu na ime naknade štete na ime izgubljene dobiti isplati određeni novčani iznos sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1608/14 od 20. novembra 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je ožalbena prvostepena presuda. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je drugostepeni sud ocenio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, kada je zaključio da se postupanje organa tuženog ne može smatrati nezakonitim i nepravilnim radom, u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Apelacioni sud u Beogradu u osporenom rešenju R3. 26/18 od 4. aprila 2018. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1608/14 od 20. novembra 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je tužilac blagovremeno izjavio reviziju u smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, br. 72/11 i 55/14“).

Dopisom Prvog osnovnog suda u Beogradu Su VIII – 43-56/2019 od 3. aprila 2019. godine, Ustavni sud je obavešten da je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4562/18, koje je priloženo uz dopis, uručeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 27. februara 2019. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4562/18 od 4. oktobra 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1608/14 od 20. novembra 2014. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3. 26/18 od 4. aprila 2018. godine nije predložio ovom sudu da odlučuje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđena su sledeća osnovna načela i ljudska prava, i to: načelo zabrane diskriminacije (član 21.), pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.), pravo na naknadu štete (član 35. stav 2.), pravo na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1.) i pravo na imovinu (član 58. stav 1.). Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe u delu u kome su osporene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 71231/10 od 5. decembra 2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1608/14 od 20. novembra 2014. godine, sa stanovišta istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud najpre konstatuje da je povodom većeg broja ustavnih žalbi izjavljenih protiv pravnosnažnih presuda donetih u bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, doneo odluke kojima je usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. To su, pored ostalih, i odluke Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine i Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine. Ustavni sud je iz sadržine ove ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je podnosilac D. B . u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u predmetima Už-8979/2014

i Už-8847/2014.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je i podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom predmetu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine i Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome su osporene prvostepena i drugostepena presuda zbog povrede načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio sledeće: da su navodi ove ustavne žalbe istovetni navodima koje su podnosioci M. S. i Ž. Z, preko istog punomoćnika, izneli u ustavnim žalbama koje su izjavili protiv pravnosnažnih sudskih odluka i revizijskih rešenja donetih u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a o kojima je Ustavni sud odlučivao u predmet ima Už-4433/2015 i Už-5839/2015, kao i da su osporene sudske odluke, razlozi na kojima se te odluke zasnivaju, kao i obrazloženja zauzetih pravnih stavova i ocena, takođe bitno slični sudskim odlukama osporenim ustavnim žalbama u naved enim ustavnosudskim predmetima.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od razloga detaljno iznetih u obrazloženjima odluka Už-4433/2015 i Už-5839/2015 od 18. oktobra 2018. godine, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na jednaku zaštitu prava, u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje za podnosioca ustavne žalbe, iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 2. izreke. Ustavni sud je takav stav zauzeo i u već pomenutim odlukama Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine, Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine, Už-4433/2015 i Už-5839/2015 od 18. oktobra 2018. godine .

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu R3. 26/18 od 4. aprila 2018. godine, sa stanovišta povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da uslov koji mora da postoji da bi mogla da se ceni povreda označenog prava jeste različito postupanje sudova poslednje instance u identičnoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ustavni sud dalje konstatuje da odluka apelacionog suda o dozvoljenosti revizije izjavljene na osnovu člana 395. ranije važećeg ZPP, ima karakter prvostepene odluke , a da konačnu ocenu o izuzetnoj dozvoljenosti revizije daje Vrhovni kasacioni sud . Takav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u većem broju svojih rešenja ( videti, pored ostalih, Rešenje Už-2233/2011 od 29. februara 2012. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe osporava navedeno rešenje isključivo zbog nejednakog postupanja Apelacionog suda u Beogradu o izuzetno dozvoljenim revizijama izjavljenim protiv pravnosnažnih presuda donetih u bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama , kao i činjenicu da podnosilac nije proširio ustavnu žalbu i na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4562/18 od 4. oktobra 2018. godine, kojim je konačno odlučeno o predmetnoj reviziji, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporenog rešenje Apelacionog suda u Beogradu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Što se tiče podnosiočevog predloga da Ustavni sud na osnovu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu proširi dejstvo ove odluke na (neimenovana) lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istovetnoj pravnoj situaciji, Ustavni sud nalazi da nema osnova za razmatranje predloga da se dejstvo konkretne Odluke proširi i na druga lica, s obzirom na to da je samo podnosilac ustavne žalbe bio stranka u predmetnom parničnom postupku.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti