Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu M. G. i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja priznatog u stečajnom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9182/2019
13.02.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavn oj žalb i M. G . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 260/03 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. G . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 260/03 od 19. februara 2003. godine, umanjenih za iznos e koji su joj eventualno ve3ć isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev M. G . za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 9. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalb u zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmet u I. 260/03.

Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, umanjeno za 13,12% koliko joj je isplaćeno u stečajnom postupku. Po naveden oj ustavnoj žalb i bio je formiran predmet Už-3790/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalb u ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 250/15 od 24. maja 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe M. G , i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu (ranije predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu) I. 5190/15 , podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Po ustupanju, formiran je predmet pod novim brojem Už- 9182/2019.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 250/15 od 24. maja 2016. godine je u stavu prvom izreke usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe Mileve Galjak, i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu (ranije predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu) I. 5190/15 , podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; stavom drugim izreke određena je naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosiocu zahteva u iznosu od 15.000,00 dinara, koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; stavom trećim izreke odbijen je zahtev podnosioca za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku za iznos od 385.000,00 dinara; stavom četvrtim izreke dosuđeni su podnosiocu zahteva troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, koji će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je stavom petim izreke određeno da se po pravnosnažnosti spisi predmeta ustupe Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i prava na rad podnosioca zahteva. U obrazloženju rešenja, pored ostalog, navedeno je : da je podnositeljka ustavne žalbe podnela 12. februara 2002. godine predlog za izvršenje protiv dužnika DP „F.“ K , na osnovu izvršne delimične presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 144/02 od 20. novembra 2002. godine, radi naplate neisplaćene razlike u zaradi; da je Opštinski sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju I. 260/03 od 19. februara 2003. godine, kojim je odredio predloženo izvršenje; da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/2010 od 5. marta 2010. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „F.“ K .

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 963/16 od 26. jula 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnositeljke i potvrđeno prvostepeno rešenje Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 250/15 od 24. maja 2016. godine u stavu trećem izreke, a odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrđeno je da su zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 25. oktobra 2010. godine podnositeljki M . G . delimično priznata potraživanja na osnovu presud a Opštinskog suda u Kragujevcu P. 144/02 od 20. novembra 2002. godine i P. 144/02 od 4. juna 2003. godine i rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 260/03 od 19. februara 2003. godine.

Uvidom u dopis Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 15. novembra 2019. godine, utvrđeno je: da je stečajni poverilac, M. G . iz Beograda podnela prijavu neobezbeđenog potraživanja u iznosu od 256.948,35 dinara po osnovu presuda Opštinskog suda u Kragujevcu P. 144/02 od 20. novembra 2002. godine i 4. juna 2003. godine; da je zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 25. oktobra 2010. godine podnositeljki pod rednim brojem PPOT 1239 priznato potraživanje u trećem isplatnom redu u iznosu od 91.069,26 dinara, a osporeno potraživanje u iznosu od 165.879,09 dinara i da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/10 od 5. aprila 2011. godine određena glavna deoba unovčene stečajne mase stečajnog dužnika u ukupnom iznosu od 262.875.813,29 dinara, te da su poverioci trećeg isplatnog reda namireni u procentu od 13,12% i da je u skladu sa iznosom priznatog potraživanja stečajnom poveri ocu M . G . isplaćen iznos od 11.943,85 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Razmatrajući navedenu ustavnu žalbu, a imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud najpre naglašava da, saglasno stavovima Evropskog suda za ljudska prava, koje u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud, do povrede prava na imovinu dolazi u slučaju kada lice zbog nedelotvornog rada državnih organa (sudova) nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom, što znači da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pretpostavka za isticanje povrede prava na imovinu, kao što je to ovde slučaj. Dakle, propust nadležnih sudova da obezbede namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđenih odluk ama sud a, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „F.“, K, koji je u pretežn om državn om vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na m irno uživanje imovine zajemčeno član om 58. Ustava ( videti, pored drugih, Odlu ku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i Odluku Už-2343/2016 od 20. oktobra 2016. godine).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnositeljke usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 260/03 od 19. februara 2003. godine , umanjen ih za iznos e koji su joj eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog u stečajnom postupku, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi prava iz člana 60. Ustava.

7. Odlučujući o zahtevu podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na imovinu i naknadu materijalne štete, dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija ovoj podnositeljki ustavne žalbe. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudom , podnositeljki dosuđena primerena naknada u iznosu od 15.000,00 dinara . Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete i odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Što se tiče zahteva podnositeljke za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti