Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu zbog trajanja upravnog postupka preko šest godina nakon prethodne poništavajuće odluke. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada nematerijalne štete, dok su zahtevi za naknadu materijalne štete i troškove postupka pred sudom odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9188/2023
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. B. iz Kosovske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba V. B. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj D. 9585 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. V. B. iz Kosovske Mitrovice je 3. avgusta 2023. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Novog Pazara, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 9585. Podnositeljka se istovremeno pozvala na povredu prava zajemčenih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da su prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije i Protokola zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud njihovu eventualnu povredu ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da je zahtev za isplatu neisplaćenih iznosa penzija za pokojnog supruga podnela 27. februara 2013. godine, te da postupak nije pravnosnažno okončan. Podnositeljka ustavne žalbe je postavila zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete i naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

Podnositeljka je podneskom od 26. oktobra 2023. godine obavestila Sud da je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19350/20 od 21. septembra 2023. godine neosnovano odbijena tužba koju je podnela protiv drugostepenog rešenja, sa obrazloženjem da se tužbeni zahtev odnosi na isplatu neisplaćenih penzija, te da ne predstavlja upravnu stvar, već da zahtev predstavlja imovinsko-pravni zahtev o kome se odlučuje u parničnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnositeljka ustavne žalbe je 27. februara 2013. godine podnela prvostepenom organu uprave zahtev za isplatu dospelih neisplaćenih iznosa penzije od 1999. godine do dana smrti njenog supruga, kao i zahtev za uspostavljanje isplate invalidske/starosne penzije, na postojećem obrascu. Podnositeljka je sama navela da je njen suprug od 17. decembra 2000. godine bio korisnik penzije od strane Privremenih institucija samouprave i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK).

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba direkcije fonda u Prištini broj 181.2.6-2143/2013 od 15. avgusta 2013. godine odbijen je zahtev podnositeljke za uspostavljanje isplate penzije. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je odredbom člana 6. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i da se ne mogu prenositi na druga lica; da podnositeljka zahteva nije ostvarila pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno da nije bila korisnik penzije kod ovog fonda, te da nisu ispunjeni uslovi za uspostavljanje isplate penzije; da je neosnovan i zahtev podnositeljke za isplatu penzija pokojnog korisnika penzije do dana smrti, saglasno odredbama člana 6. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Podnositeljka je 27. novembra 2013. godine podnela žalbu protiv prvostepenog rešenja, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.7 2653/14 od 19. februara 2014. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine. Podnositeljka je u tužbi istakla da nije podnela zahtev za uspostavljanje isplate penzije, niti za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, već da je zahtevom tražila isplatu dospelih neisplaćenih iznosa starosne penzije od dana obustave do dana smrti njenog supruga. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je, po oceni Upravnog suda, pravilna ocena tuženog organa da je prvostepeni organ osnovano našao da podnositeljka nema stranačku legitimaciju za vođenje postupka za uspostavljanje isplate penzije pokojnog supruga, s obzirom da je korisnik prava na penziju preminuo 13. jula 2010. godine, da pravo na penziju spada u lična prava koja se ne mogu prenositi na druga lica, zbog čega je odbijen njen zahtev za uspostavljanje isplate penzije.

Podnositeljka je 9. marta 2015. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da se podnositeljka obratila zahtevom prvostepenom organu uprave za priznavanje prava na isplatu dospelih neisplaćenih iznosa penzije od dana obustave do dana smrti njenog supruga, te da nije tražila uspostavljanje isplate penzije, niti ostvarivanje prava na porodičnu penziju.

Odlukom Ustavnog suda Už-1801/2015 od 1. decembra 2016. godine usvojena je ustavna žalba podnositeljke, utvrđeno da je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništena je presuda Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.7 2653/14 od 19. februara 2014. godine.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1801/2015 od 1. decembra 2016. godine, Upravni sud - Odeljenje u Nišu je presudom U. 19140/16 od 9. februara 2017. godine uvažio tužbu, poništio drugostepeno rešenje i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.7 2653/14 od 11. aprila 2017. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Zaključkom prvostepenog organa broj D. 9585 od 28. avgusta 2017. godine odbačen je zahtev podnositeljke za isplatu zaostalih iznosa penzije za pokojnog korisnika.

Protiv navedenog zaključka podnositeljka je 12. septembra 2017. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.7 13163/17 od 4. oktobra 2017. godine.

Podnositeljka je 20. novembra 2017. godine podnela tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je uvažena presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 17437/17 od 23. januara 2020. godine, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.7-113163/17 od 11. maja 2020. godine poništen je prvostepeni zaključak i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj D. 9585 od 22. juna 2020. godine odbačen je zahtev podnositeljke za isplatu zaostalih iznosa penzije za pokojnog korisnika.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 6. jula 2020. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.7 8291/20 od 15. septembra 2020. godine.

Podnositeljka je 2. novembra 2020. godine podnela tužbu protiv konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19350/20 od 21. septembra 2023. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu, pored ostalog, ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 i 2/23), propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe u predmetu Už-1801/2015, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i organima uprave usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena Odluka Ustavnog suda Už-1801/2015 od 1. decembra 2016. godine, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, za ocenu da li je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku cenio period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda 1801/2015 od 1. decembra 2016. godine Upravnom sudu, odnosno od 29. decembra 2016. godine, do njegovog pravnosnažnog okončanja, odnosno do dana donošenja presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19350/20 od 21. septembra 2023. godine. Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak nakon dostavljanja navedene Odluke Ustavnog suda okončan za šest godina i osam meseci.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, kao i značaja predmeta postupka za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud ukazuje na relativnu složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala interes da se o njenom zahtevu odluči u razumnom roku. Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije doprinela dužem trajanju postupka, jer su organi uprave uglavnom postupali u zakonom propisanim rokovima pa nije bilo mesta korišćenju procesnopravnih sredstava protiv ćutanja uprave.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su, nakon što je Upravni sud postupio u izvršenju Odluke Ustavnog suda, za šest godina i osam meseci u predmetnom postupku donete dve odluke prvostepenog organa uprave, četiri rešenja drugostepenog organa i da su vođena dva upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj 20. novembra 2017. godine odlučio nakon dve godine i dva meseca, a o tužbi podnetoj 2. novembra 2020. godine nakon skoro tri godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu navedenog ustavnog prava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, a saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Suda.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno trajanje postupka koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud konstatuje da je presuda Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7323/14 od 22. januara 2015. godine dostavljena punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe svakako pre 9. marta 2015. godine, kada je protiv navedene presude podneta ustavna žalba u predmetu Už-1801/2015.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ova ustavna žalba izjavljena 3. avgusta 2023. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka u ustavnoj žalbi postavila i zahtev da Ustavni sud utvrdi da joj je u predmetnom postupku, koji u momentu podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zahtev da joj Sud utvrdi pravo za naknadu materijalne štete na ime neisplaćenih mesečnih penzija pokojnom korisniku.

Ustavni sud dalje ukazuje da je podneskom od 26. oktobra 2023. godine podnositeljka ustavne žalbe obavestila Ustavni sud da je Upravni sud - Odeljenje u Nišu doneo presudu U. 19350/20 od 21. septembra 2023. godine kojom je odbijena tužba podnositeljke, sa obrazloženjem da se tužbeni zahtev odnosi na isplatu neisplaćenih penzija, te da ne predstavlja upravnu stvar, već da zahtev predstavlja imovinsko-pravni zahtev o kome se odlučuje u parničnom postupku. Podnositeljka u podnesku nije navela da osporava i navedenu presudu, odnosno nije istakla da joj je navedenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. Imajući u vidu navedeno, to je Ustavni sud zahtev podnositeljke ustavne žalbe da joj Sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, kao i zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, a saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

 

Slični dokumenti

• Už 8966/2022: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu
• Už 17212/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 10460/2022: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dvadesetogodišnjem postupku za invalidsku penziju
• Už 5771/2021: Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2082/2023: Neefikasnost upravnih organa u postupku po zahtevu za isplatu plata
• Už 10552/2021: Usvajanje žalbe S. D. zbog trajanja postupka za invalidsku penziju
• Už 4964/2023: Utvrđivanje povrede prava M. K. na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku