Odluka Ustavnog suda o nadležnosti parničnog suda za uplatu doprinosa

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da su parnični sudovi nadležni da odlučuju o tužbama zaposlenih za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje. Obaveza uplate doprinosa je pravo iz radnog odnosa, pa odbijanje nadležnosti predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. J . iz Velike Plane , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. J . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 392/17 od 21. februara 2018. godine i rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž1. 46/18 od 20. juna 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Smederevu Gž1. 46/18 od 20. juna 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 392/17 od 21. februara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. J . iz Velike Plane je, 6. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Despotovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 392/17 od 21. februara 2018. godine i rešenja Višeg suda u Smederevu Gž1. 46/18 od 20. juna 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su postupajući sudovi doneli osporena rešenja kojima su se oglasili apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i odbacili njegovu tužbu, kojom je tražio da mu tuženi poslodavac uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, pogrešno nalazeći da se pravo na uplatu doprinosa ostvaruje u upravnom postupku. Ističe da su osporena rešenja u suprotnosti sa odredbama Zakona o uređenju sudova i Zakona o radu, kao i sa praksom Ustavnog suda povodom istog pravnog pitanja. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i utvrdi mu pravo na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

I. J, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženog Javnog preduzeća “P .“ iz Beograda, tražeći da mu tuženi uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na novčane iznose koji predstavljaju uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, a koji su utvrđeni presudom istog suda P1. 96/15 od 30. juna 2016. godine.

Osnovni sud u Velikoj Plani je 21. februara 2018. godine doneo osporeno rešenje, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu tužioca, ističući da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz građanskopravnih odnosa, u smislu odredbe člana 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine .

Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Smederevu je osporenim rešenjem Gž1. 46/18 od 20. juna 2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, je pored ostalog, navedeno: da je pravilan zaključak prvostepenog suda da odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u nadležnost suda opšte nadležnosti; da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, penzijskog, invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti u skladu sa članom 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine; da je na osnovu člana 51. tog zakona poslodavac obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, a da je članom 65. propisano da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobađanja, olakšice i otpis primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanje nisu drukčije uređena; da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine uređen postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, u koje shodno članu 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine spadaju i doprinosi; da je članom 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine propisano da se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak; da iz navedenog proizlazi da se pravo na uplatu doprinosa ostvaruje u upravnom postupku, pa da bi osnovni sud bio nadležan da odlučuje o ovakvom zahtevu samo ako on ima sporedan karakter u parnici u kojoj glavni tužbeni zahtev glasi na isplatu zarade, naknade zarade ili naknade štete zbog izgubljene zarade.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 7/17, 7/18 i 4/19), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 (Autentično tumačenje), 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18) je predviđeno da će se, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primeniti odredbe ovog zakona i da se, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – Odluka US, 87/18 i 88/18 – Odluka US) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 i 73/18), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)).

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) je propisano: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. stav 2.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdi da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da su postupajući sudovi proizvoljno primenili merodavno pravo na njegovu štetu kada su odbacili tužbu kojom je tražio da mu tuženi poslodavac uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda, nalazeći da se ne radi o sporu iz radnog odnosa. U konkretnom slučaju, Osnovni sud u Velikoj Plani i Viši sud u Smederevu su zasnovali osporena rešenja na pravnom stavu prema kome odlučivanje o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za uplatu doprinosa spada u nadležnost organa koji vode upravni postupak.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, pri čemu se radi o specifičnoj obavezi koju poslodavac ispunjava u svoje ime, a u korist zaposlenog. Takođe, Ustavni sud napominje da se pod zaradom, kao osnovnim pravom zaposlenog iz radnog odnosa, smatraju i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, u smislu odredbe člana 105. stav 2. Zakona o radu iz 2004. godine. Dakle, doprinosi za socijalno osiguranje čine integralni deo zarade, pa se kao takvi svrstavaju u prava iz radnog odnosa. Ustavni sud napominje da zaposleni, na osnovu uplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje, stiče mogućnost da koristi prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa odredbama čl. 68 – 70. Ustava i zakona kojima je uređena oblast socijalnog osiguranja. Prava zaposlenog na zaradu i socijalno osiguranje po osnovu rada nalaze se u korelaciji sa obavezom poslodavca da uplati doprinose za socijalno osiguranje. Ustavni sud je ocenio da zaposleni, ukoliko poslodavac kao dužnik ne ispuni navedenu zakonsku obavezu u njegovu korist, stiče pravo da zahteva ispunjenje iste, pa da isticanjem zahteva za ostvarivanje prava iz radnog odnosa nastaje i radnopravni spor između zaposlenog i poslodavca.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu i da je odredbom člana 22. stava 3. Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine predviđeno da osnovni sud u prvom stepenu sudi, pored ostalog, u sporovima o pravima i obavezama iz radnog odnosa, Ustavni sud smatra da su Osnovni sud u Velikoj Plani i Viši sud u Smederevu izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da parnični sudovi nisu nadležni da odlučuju o tužbi za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ustavni sud ukazuje da je ovakav pravni stava izneo u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine. Ustavni sud je u tom ustavnosudskom predmetu ocenio da je ustavnopravno neutemeljeno odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima u kojima je postavljen navedeni tužbeni zahtev, bilo da se radi o samostalnom zahtevu, kao što je reč i u konkretnom slučaju, bilo da se radi o sporednom zahtevu koji je postavljen sa glavnim zahtevom koji se odnosi na isplatu zarade, naknade zarade ili naknade štete zbog izgubljene zarade.

Iz tih razloga, Ustavni sud je našao da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Smederevu Gž1. 46/18 od 20. juna 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 392/17 od 21. februara 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.