Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa cenom prinudnog otkupa akcija

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu manjinskog akcionara, smatrajući da su sudovi pravilno primenili zakon kada su utvrdili da je cena za prinudni otkup akcija jednaka ceni iz prethodne obavezne ponude za preuzimanje, što predstavlja zakonski izuzetak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9198/2012
19.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirka Stikića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mirka Stikića izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 841/12 od 26. oktobra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemečnog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirko Stikić iz Novog Sada je podneo, 1. decembra 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 841/12 od 26. oktobra 2012. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije i povrede načela položaja na tržištu utvrđenog članom 84. stav 2. Ustava i načela ustavnosti i zakonitosti iz člana 194. stav 4. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je Direktivom 2004/25/EZ Evropskog parlamenta i veća od 21. aprila 2004. godine, u delu koji se odnosi na ponude za preuzimanje , propisano da je cilj direktive, pa sigurno i zakona koji se donose u skladu sa njom, da zaštiti interese vlasnika akcija, a u član u 15. iste je definisan pojam pravične cene po kojoj direktiva omogućava da većinski vlasnik prinudno otkupljuje akcije manjinskih akcionara; da pravična ponuda postoji kada se stekne najmanje 90% osnovnog kapitala (akcija) s pravom glasa , koje su bile predmet ponude; da kod protivnika predlagača "Agroseme" AD, Kikinda , pravična cena nikako ne može da bude 1.000,00 dinara, jer knjigovodstvena vrednost akcije iznosi 2.585,24 dinara; da se Odluka o prinudnom otkupu akcija od 1. juna 2012. godine (sa Skupštine „Agroseme“, AD) na tri mesta poziva na član 523. stav 1. tačka 1) Zakona o privrednim društvima koja se odnosi na dobrovoljnu ponudu za preuzimanje, što ne daje pravo na prinudni otkup akcija po cenama iz ponude; da je na osnovu izjave direktora protivnika predlagača od 27. juna 2012. godine, utvrđeno da je ponuda za preuzimanje bila zapravo obavezna; da je nakon ponude za preuzimanje koju je većinski vlasnik sproveo od 4. do 24. aprila 2012. godine i nakon koje je na njega prešlo 90% vlasništva, podnosilac, 25. maja 2012. godine podneo zahtev, u skladu sa članom 522. Zakona o privrednim društvima, da većinski vlasnik otkupi njegovih 75 akcija po ceni koja ne bi bila ispod knjigovodstvene; da iz dopisa Komisije za hartije od vrednosti od 13. juna 2012. godine proizlazi da ako je bila dobrovoljna ponuda za preuzimanje, nakon nje se može sprovesti prinudni otkup po ceni iz ponude ako ima više od 90% preostalih akcija i ako je ponudom otkup ljeno 90% preostalih akcija (što nije ispu njeno) i da su osporena rešenja u suprotnosti sa odredbama Direktive Evropskog parlamenta i veća 2004/25/EZ od 21. aprila 2004. godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu R. 39/12 od 5. septembra 2012. godine je odbijen kao neosnovan predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za utvrđivanje vrednosti akcija koje su bile predmet prinudnog otkupa protivnika predlagača "Agroseme" AD, Kikinda. Iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizlazi: da je predlagač bio manjinski akcionar kod protivnika predlagača , i to sa 75 običnih akcija CFI kod ESVUFR, ISIN broj RSAGSEE68405 nominalne vrednosti 1.000,00 dinara i obračunske vrednosti 2.585,24 dinara, ali da su njegove akcije preuzete od strane većinskog akcionara "Agromarket" DOO , Kragujevac, po osnovu Odluke Skupštine protivnika predlagača o prinudnom otkupu od 1. juna 2012. godine koja je registrovana u Agenciji za privredne registre 25. juna 2012. godine; da su navedene akcije predlagača preuzete po ceni iz ponude za preuzimanje akcija koja je prethodila prinudnom otkupu, a koja je sprovedena u periodu od 4. aprila 2012. do 24. aprila 2012. godine, i to po ceni od 1.000,00 dinara po akciji i da predlagač smatra da cena od 1.000,00 dinara po akciji nije utvrđena u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je Komisija za hartije od vrednosti rešenjem od 2. aprila 2012. godine odobrila objavljivanje ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva od strane "Agromarket" DOO, Kragujevac , po ceni od 1.000,00 dinara po akciji i da je u obrazloženju ovog rešenja Komisija navela da je ponuđena cena formirana u skladu sa članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava , kao i član om 10. stav 2. Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija, a koje se odnose na utvrđivanje minimalne cene po jednoj akciji kada su akcije ciljnog društva likvidne. Nakon sprovedene obavezne ponude za preuzimanje "Agromarket" DOO, Kragujevac , je stekao 96,918% akcija, pri čemu je ostalo neotkupljeno svega 6.817 akcija, čime su bili ispunjeni svi uslovi za primenu člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima, koja odluka je registrovana kod Agencije za privredne registre. Većinski akcionar je po sprovedenom postupku preuzimanja po osnovu ponude za preuzimanje koja je zatvorena 24. aprila 2012. godine, na osnovu člana 523. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima, u vezi sa članom 515. stav 1. istog zakona , podneo zahtev društvu za prinudni otkup akcija od svih preostalih akcionara izdavaoca "Agroseme" AD, Kikinda , koji do dana podnošenja zahteva nisu otuđili svoje akcije , i to po ceni od 1.000,00 dinara po jednoj akciji kolika je i bila cena po kojoj je okončana kupovina akcija na osnovu ponude za preuzimanje. Prvostepeni sud je zaključio da je protivnik predlagača sproveo obaveznu, a ne dobrovoljnu ponudu za pr euzimanje akcija, iz kog razloga nije neophodno ispunjenje dva kumulativna uslova , i to: da je ponuđač prešao prag 90% poslednjom ponudom za preuzimanje i da je istom ponudom stekao više od 90% od preostalog procenta akcija na koje je data ponuda, koji uslovi su neophodni kada je u pitanju dobrovoljna ponuda, te da je cena o prinudnom otkupu utvrđena u svemu u skladu sa članom 523. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 841/12 od 26. oktobra 2012. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno ožalbeno rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu R. 39/12 od 5. septembra 2012. godine. Iz obrazloženja osporenog drugostepenog rešenja proizlazi: da je protivnik predlagača doneo Odluku o prinudnom otkupu preostalih 6.817 akcija; da je u navedenoj odluci došlo do greške, jer je kod označavanja cene akcija navedeno da se cena akcija utvrđuje primenom člana 523. stav 1. tačka 1) Zakona o privrednim društvima, umesto da se navede član 523. stav 1. tačka 2) istog zakona, jep je u pitanju slučaj kada je ponuda za preuzimanje sprovedena kao obavezna i da se radi o tehničkoj grešci, za koju je dokaz izjava direktora protivnika predlagača koja je dostavljena Centralnom registru za hartije od vrednosti 27. juna 2012. godine, koji je na osnovu navedene izjave , sa ostalom potrebnom dokumentacijom, sproveo promene nakon prinudnog otkupa u svemu u skladu sa članom 523. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima, što proizilazi iz spisa predmeta. Drugostepeni sud u obrazloženju osporene presude, dalje , navodi, da je odredbom člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima predviđeno da na predlog akcionara koj i ima akcije koj e predstavlja ju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) , Skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara. Međutim, članom 523. stav 1. Zakona o privrednim društvima, je predviđen izuzetak od čl. 515. i 516. istog zakona, kada otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona, ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje, sprovede prinudni otkup akcija pod uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava , isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude ili tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu , a stavom 2. citiranog člana Zakona je propisano, da u slučajevima iz stava 1. ovog člana preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom 522. ovog zakona pod uslovima iz ponude u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje. Drugostepeni sud je takođe stanovišta da je u pitanju obavezna, a ne doborovoljna ponuda za preuzimanje akcija, što znači da se cena akcije utvrđuje prema ceni navedenoj u ponudi. Osim toga, drugostepeni sud posebno ističe da je rešenjem Komisije za hartije od vrednosti od 2. aprila 2012. godine odobren postupak sprovođenja ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva od strane "Agromarket" DOO po ceni od 1.000,00 dinara po akciji, koja je i u obrazloženju navedenog rešenja navela da je ponuđena cena formirana u skladu sa članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, kao i članom 10. Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanja akcija, a koji se odnose na utvrđivanje minimalne cene po jednoj akciji, kada su akcije ciljnog društva likvidne. Naime, drugostepeni sud je takođe, zaključio da je cena akcija u prinudnom otkupu utvrđena u skladu sa članom 523. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima, odnosno članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i članom 10. stav 2) Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom ne može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.) ; da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. stav 2.) ; da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (član 194. stav 4.).

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11) bilo je propisano: da na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara (član 515. stav 1.); da se cena akcija iz člana 515. stav 1. ovog zakona utvrđuje prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi više od tri meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajući u obzir njeno bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje kao posledicu te odluke (član 516. stav 1.); da je kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva obavezan da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev, da se cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije iz stava 1. ovog člana određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o ceni po kojoj se isplaćuju nesaglasni akcionari, da je društvo dužno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana utvrdi cenu iz stava 3. ovog člana shodnom primenom člana 475. ovog zakona i da o tome u istom roku obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva, da je kontrolni akcionar dužan da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 4. ovog člana izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, čime se vrši prenos akcija na kontrolnog akcionara, da je akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrđena od strane društva nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom može u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 4. ovog člana tražiti da sud u vanparničnom postupku utvrdi tu vrednost akcija u skladu sa članom 475. ovog zakona, da ako sud postupajući po zahtevu akcionara podnosioca zahteva iz stava 6. ovog člana kao vrednost akcija utvrdi iznos koji je viši od cene koju je utvrdilo društvo, kontrolni akcionar je u obavezi da razliku do tako utvrđene vrednosti doplati akcionaru podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda sa zakonskom zateznom kamatom počev od isteka roka za isplatu iz stava 5. ovog člana, da ako kontrolni akcionar propusti da postupi u skladu sa stavom 7. ovog člana, društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za obavezu kontrolnog akcionara iz stava 7. ovog člana i da zahtev akcionara čije su akcije prodate kontrolnom akcionaru za isplatu razlike iz stava 7. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke suda iz stava 7. ovog člana (član 522. st. 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9 .), da izuzetno od čl. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava – isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude, ili je tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu, da u slučajevima iz stava 1. ovog člana, preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom 522. ovog zakona, po uslovima iz ponude, u roku od tri meseca od dana isteka ponuda za preuzimanje i da se po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrđivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i prava na prodaju akcija vrši u skladu sa čl. 515. i 516. ovog zakona (član 523.).

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS", br. 46/06, 107/09 i 99/11) je propisano : da je l ice obavezno da objavi ponudu za preuzimanje kada neposredno ili posredno, samostalno ili zajednički delujući, stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva, tako da zajedno sa akcijama koje je već steklo, pređe prag od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva (kontrolni prag) (član 6. stav 1.); da lice koje nije steklo preko 25% akcija ciljnog društva s pravom glasa, nije obavezno da objavi ponudu za preuzimanje u skladu sa odredbama ovog zakona, a ako ipak namerava da objavi ponudu za preuzimanje, istu može objaviti samo pod uslovima i na način određen ovim zakonom, da je u slučaju iz stava 1. ovog člana, ponuđač obavezan da objavi obaveštenje o nameri za preuzimanje u skladu sa članom 12. ovog zakona i da o bjavljivanjem obaveštenja iz stava 2. ovog člana, za ponuđača nastaje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje pod uslovima i način određen ovim zakonom (član 9.); da se obaveza iz stava 6. ovog člana ne odnosi na sticanje akcija s pravom glasa u slučaju statusnih promena, povećanja osnovnog kapitala ciljnog društva novim ulozima i povećanja osnovnog kapitala iz neto imovine ciljnog društva u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva (član 22. stav 7.).

Pravilnikom o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija ("Službeni glasnik RS", broj 10/12, od 10. februara 2012. godine ) je propisano da je ponuđač dužan da u ponudi za preuzimanje akcija naročito navede podatke koji se odnose na cenu po kojoj se kupuju akcije koje su predmet ponude (član 10. stav 1.).

5. Imajući u vidu da se podnosilac ustavne žalbe žali na pogrešnu primenu materijalnog prava, i to odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima koj a predstavlja izuzetak u pogledu cena akcija u slučaju ponude za preuzimanje, Ustavni sud je, iako se podnosilac nije formalno pozvao na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, pošao od ispitivanja osnovanosti navoda koji upućuju na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud konstatuje da je predmet vanparničnog postupka predlog podnosioca za utvrđivanje vrednosti akcija koje su bile predmet prinudnog otkupa protivnika predlagača “Agroseme”, AD Kikinda.

Polazeći, pre svega, od Zakona o privrednim društvima, Ustavni sud konstatuje da je pravo na prinudni otkup akcija propisano kao opšte pravo većinskog akcionara, pod uslovima predviđenim članom 515. Zakona. Za razliku od prava na prodaju akcija iz člana 522. Zakona, koji propisuje obavezu kontrolnog akcionara da kupi akcije preostalih akcionara na njihov pisani zahtev, pravo na prinudni otkup akcija nije vezano za svojstvo kontrolnog akcionara, već je većinski akcionar određen kao akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.

Ustavni sud, dalje, konstatuje da je izuzetak u pogledu načina utvrđivanja cene akcija kod prinudnog otkupa predviđen u slučaju ponude za preuzimanje, u članu 523. Zakona. Naime, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. Zakona, a to je uslov u pogledu propisanog cenzusa kapitala, ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje, što znači da se tada cena akcija ne utvrđuje na način regulisan članom 516. Zakona. Ovakav izuzetak je predviđen za dve situacije i vezuje se za zakon kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava. Pravo na prinudni otkup po cenama iz ponude za preuzimanje pripada otkupiocu koji je isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje, upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije, stekao najmanje 90% akcija, koje su bile predmet te ponude, ili je tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu.

Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o preuzimanju akcionarskih društava u članu 9. kao dobrovoljnu ponudu za preuzimanje predvideo onu ponudu koju daje lice, koje nije steklo više od 25% akcija ciljnog društva, dok je istovremeno u članu 6. istog zakona kao obaveznu ponudu predvideo ponudu lica koje sticanjem pređe određene pragove broja akcija sa pravom glasa ciljnog društva. Način određivanja cene u ponudi za preuzimanje je propisan članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, bez razlike između obavezne i dobrovoljne ponude za preuzimanje, jer je ovim članom regulisana minimaln a ponuđen a cen a akcija ciljnog društva, pa i u dobrovoljnoj ponudi za preuzimanje ponuđena cena akcija ciljnog društva ne može biti niža od tako utvrđene minimalne cene. Kontrolu zakonitosti postupka preuzimanja vrši Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, čiji akti su konačni i protiv akata Komisije nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor.

U ovom konkretnom slučaju predlagač, odnosno podnosilac ustavne žalbe kao akcionar društva, čije su akcije predmet prinudnog otkupa, smatra da cena koju je utvrdilo društvo na način predviđen članom 516. Zakona o privrednim društvima, nije utvrđena u skladu sa Zakonom.

Ustavni sud nalazi da su sudovi odbijajući predlog podnosioca ustavne žalbe zauzeli stav da je nakon sprovedene obavezne ponude za preuzimanje "Agromarket" DOO, Kragujevac stekao 96,918% akcija, te da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni svi uslovi za primenu člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima, odnosno za podnošenje zahteva društvu za prinudni otkup akcija od svih preostalih akcionara izdavaoca "Agroseme" AD, Kikinda, koji do dana podnošenja zahteva nisu otuđili svoje akcije , i to po ceni od 1.000,00 dinara po jednoj akciji , kolika je i bila cena po kojoj je okončana kupovina akcija na osnovu ponude za preuzimanje, a koja je bila formirana u skladu sa članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i članom 10. Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija. Naime, Ustavni sud nalazi da sudovi smatraju da je protivnik predlagača sproveo obaveznu, a ne dobrovoljnu ponudu za preuzimanje akcija, iz kog razloga nije neophodno ispunjenje dva kumulativna uslova , i to: da je ponuđač prešao prag 90% poslednjom ponudom za preuzimanje i da je istom ponudom stekao više od 90% od preostalog procenta akcija na koje je data ponuda, koji uslovi su neophodni kada je u pitanju dobrovoljna ponuda, te da je cena o prinudnom otkupu utvrđena u svemu i u skladu sa članom 523. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud za svoje stavove dao jasne, precizne i logične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava, ocenjujući da primena odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima, koja je data u obrazloženju osporenog rešenja, ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 841/12 od 26. oktobra 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , odbio ustavnu žalbu , kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da osporenom presudom nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova ni za tvrdnju o povredi Ustavom zajemčenog prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

6. U odnosu na istaknute povred e načela ekonomskog uređenja iz člana 84. stav 2. Ustava , kao i člana 194. stav 4. Ustava kojim se uređuje princip ustavnosti i zakonitosti, odnosno hijerarhije pravnih akata u pravnom poretku Republike Srbije, Ustavni sud nalazi da pozivanje podnosioca na navedene odredbe Ustava ne može predstavljati osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovim delovima, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS” broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa cenom prinudnog otkupa akcija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti