Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi podnetoj protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu osumnjičenih za otmicu protiv produženja pritvora, smatrajući da su razlozi redovnih sudova bili ustavnopravno prihvatljivi. Postojanje rizika od uticaja na ključne neispitane svedoke predstavljalo je dovoljan osnov za produženje mere, čime nije povređeno pravo podnosilaca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M, V . J . i S . J , svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M, V . J . i S . J . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 10. novembra 2014. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 3792/14 od 20. novembra 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M, V . J . i S . J , svi iz Beograda, su 26. decembra 201 4. godine, preko punomoćnika mr M. D. P , advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 10. novembra 2014. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 3792/14 od 20. novembra 2014. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1. i 2, člana 31. st. 1. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se odredbe člana 5. i člana 6. stav 1. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih odredbama člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede ovih prava ceni u odnosu na označene odredbe Ustava.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da se protiv njih vodi istraga na osnovu naredbe o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 394/14 od 12. septembra 2014. godine, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo otmica iz člana 134. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika. Podnosioci dalje navode da im je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 12. septembra 2014. godine, a koji im se računa od 11. septembra 2014. godine, kada su lišeni slobode. Konačno, podnosioci navode da im je osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 10. novembra 2014. godine (koje je potvrđeno osporenim rešenjem istog suda Kv. 3792/14 od 20. novembra 2014. godine) produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, odnosno zbog „potrebe da se u daljem toku postupka saslušaju svedoci V.K. i M.K.“.

Podnosioci smatraju da nadležni sud u osporenim rešenjima nije dao „konkretne, jasne i dovoljne razloge za produženje pritvora, niti se izjašnjava o žalbenim navodima branioca“, i, pored ostalog, ističu: da: „sama činjenica da je u dokaznom postupku potrebno ispitati svedoke ne predstavlja dovoljan i konkretan razlog za određivanje i produženje pritvora“; da „pri odlučivanju o produženju pritvora i žalbi na rešenje o produženju pritvora, ni sudija za prethodni postupak, ni vanraspravno veće, nisu potpuno razmotrili sve okolnosti konkretnog slučaja koji se tiču postojanja razloga propisanih članom 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku“; da „u navedenim rešenjima nisu uopšte razmatrani jasni i izričiti navodi svedoka - oštećenog kojima se osporava postojanje krivičnog dela“, te da je nakon njegovog iskaza, a „svakako pre donošenja osporenih rešenja o produženju pritvora prestala da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni izvršili krivično delo koje im se naredbom o sprovođenju istrage stavlja na teret“; da je „nedopustivo određivanje i produženje pritvora samo zbog činjenice da je u daljem toku postupka potrebno ispitati svedoke, odnosno zbog apstraktne mogućnosti da će okrivljeni ometati postupak uticanjem na svedoke koje treba ispitati“; da svedoci koji treba da budu ispitani „navodno imaju neposredna saznanja u vezi kritičnog događaja“; da „iz do sada izvedenih dokaza nema nijedne jedine činjenice koja bi neposredno ukazivala da su osumnjičeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret naredbom o sprovođenju istrage“; da sud nije postupao sa „naročitom hitnošću“.

Iz svega navedenog, podnosioci zajljučuju da im je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora i pravo na pravično suđenje i dodaju da su iz razloga što im pritvor nije zamenjen drugom blažom merom „diskriminisani u odnosu na osumnjičena lica u drugim sudskim postupcima u kojima je iz istog razloga pritvor određivan u kraćem trajanju ili zamenjen nekom blažom merom, iako je bilo potrebno ispitati nekoliko desetina svedoka“.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označen ih ustavnih načela i prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenje, drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 43/15-206, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTI. 394/14 od 12. septembra 2014. godine, podnosiocima ustavne žalbe je stavljeno na teret postojanje osnova sumnje da su izvrši li krivično delo otmice iz 134. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 307 /14 od 12. septembra 2014. godine , i to: M. M . na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku ; S. J . na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 2) Zakonika o krivičnom postupku; V. J . na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) , 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku; a koji im se svima računa od 11. septembra 2014. godine kada su lišeni slobode.

Pritvor je potom podnosiocima ustavne žalbe produžen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 10. oktobra 2014. godine , na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku (koje je po žalbi ukinuto rešenjem istog suda Kv. 3381/14 od 20. oktobra 2014. godine, imajući u vidu „da su razlozi rešenja protivrečni izreci, odnosno da se u obrazloženju rešenja navode razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom M. M . i okrivljenom V . J . shodno odredbi člana 211. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u izreci rešenja navedeno da se pritvor prema okrivljenom M . M . i okrivljenom V . J . produžava iz zakonskih razloga određenih članom 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku“), a potom i rešenjem Kpp. 307/14 od 23 oktobra 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 307/14 od 10. novembra 2014. godine, pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen za najduže 30 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 3792/14 od 20. novembra 2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je „po nalaženju krivičnog veća pravilno postupio sudija za prethodni postupak kada je prema okrivljenom M. M, okrivljenom V. J . i okrivljenoj S . J . odredio pritvor iz zakonskog razloga propisanog odredbom člana 211 stav 1 . tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je u daljem toku postupka potrebno u svojstvu svedoka ispitati V.K. i M.K, koja lica prema stanju u spisima predmeta imaju neposredna saznanja u vezi kritičnog događaja, to navedena okolnost i po nalaženju ovog veća predstavlja osobitu okolnost, koja ukazuje na opasnost da će okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko budu pušteni na slobodu, uticati na neispitane svedoke, te na taj način ometati krivični postupak, zbog čega se njihovo dalje zadržavanje pritvoru po ovom zakonskom osnovu pokazuje kao nužna i neophodna mera za vođenje krivičnog postupka“.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe ukinut rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 97/15 od 23. januara 2015. godine, jer je navedeni sud utvrdio da je „svedok V.K. saslušan dana 21. januara 2015. godine, pa kako odredba člana 210. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da će se pritvor ukinuti čim prestanu razlozi zbog kojih je isti određen, to nema mesta zadržavanju okrivljenih u pritvoru“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su p red Ustavom i zakonom svi jednaki i da s vako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st . 1. i 3. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)).

Odredbama člana 214. ZKP je propisano: da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.) (stav 1.); da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.) i da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Trajanje pritvora u istrazi propisano je odredbama člana 215. ZKP, prema kojima: na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode i sudija za prethodni postupak je dužan da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.); veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (stav 3.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. st. 1. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja, u suštini, zasniva na sledećim tvrdnjama: da je „prestala da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni izvršili krivično delo koje im se naredbom o sprovođenju istrage stavlja na teret“; da u osporenim rešenjima nisu navedeni „konkretni, jasni i dovoljni razlozi za produženje pritvora“, odnosno da „sama činjenica da je u dokaznom postupku potrebno ispitati svedoke ne predstavlja dovoljan i konkretan razlog za određivanje i produženje pritvora“; da nadležni sud „nije postupao sa „naročitom h itnošću“.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od iznetog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenj a, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosilaca o povredi prava iz člana 32. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe određen i produž avan zbog postojanja osnovane sumnje da su izvrši li krivičn o del o otmice iz člana 134. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenj ima pravnosnažno produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticanjem na svedoke.

U obrazloženju osporenih rešenja Višeg suda u Beogradu je u odnosu na navedeni pritvorski razlog, pored ostalog, istaknuto da u daljem toku istrage treba da budu ispitana dva svedoka koja, prema stanju u spisima, imaju neposredna saznanja u vezi sa događajem koji je predmet postupka, a što je po oceni Višeg suda u Beogradu predstavljalo osobitu okolnost da će podnosioci ometati postupak uticanjem na te svedoke.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocima ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će podnosioci ometati postupak uticanjem na svedoke je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da će podnosioci ometati postupak uticajem na dva predložena svedoka koje je trebalo saslušati u daljem toku postupka, a koji su, prema navodima iz osporenih rešenja, imali neposredna saznanja u vezi sa događajem koji je predmet postupka, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosilaca da u osporenim rešenjima nisu navedeni konkretni, jasni i dovoljni razlozi za produženje pritvora.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su se podnosioci do dana podnošenja ustavne žalbe (26. decembar 2014. godine) nalazili u pritvoru tri meseca i petnaest dana (računajući od 11. septembra 2014. godine kada su lišeni slobode), odnosno ukupno nešto više od četiri meseca (računajući do 23. januara 2015. godine, kada im je pritvor ukinut). Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu prema podnosiocima ustavne žalbe ukinuo pritvor čim je utvrdio da je prestao zakonski osnov za njihovo dalje zadržavanje u pritvoru ( nakon što je 21. januara 2015. godine saslušan svedok V.K), Ustavni sud je ocenio da je osnovanost njihovog daljeg zadržavanja u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom ažurnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca na ograničeno trajanja pritvora, niti na pravično suđenje .

Ustavni sud je imao u vidu navode podnosilaca da je prestala da postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, ali i u ovom ustavnosudskom predmetu naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Povodom istaknute povrede načela iz 21. st.1. i 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se navedenim odredbama Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načel o u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njihova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi podnetoj protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti