Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Čačku. Sud je utvrdio da pravo na pravično suđenje nije povređeno, jer sudovi nisu arbitrerno tumačili propise o mesnoj nadležnosti, a postupak nije nerazumno dugo trajao.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-92/2007
16.04.2009.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Moravke Simović iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Moravke Simović, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 298/07 od 14. februara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu prosledio je 7. juna 2007. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu Moravke Simović iz Gornjeg Milanovca od 19. marta 2007. godine, izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 298/07 od 14. februara 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odrebama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna žalba je dopunjena podneskom od 3. januara 2008. godine, a uređena podneskom od 28. juna 2008. godine.
U ustavnoj žalbi se navodi da je Okružni sud u Čačku, kada je odlučivao po žalbi na prvostepeno rešenje, imao nepobitne materijalne dokaze da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima finansijsku ekspozituru u kojoj prima gotovinske uplate građana. Smatra da sud "koji vidi da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima šaltere preko kojih prima uplate taksi i poreza od građana u gotovom novcu, a ne dozvoljava da isti šalteri budu upotrebljeni za ispunjavanje njenih obaveza prema građanima, ne sudi pravično", s obzirom na to da "proizvoljno suđenje nije pravično i da se propuštanje da se sankcioniše povreda obaveze izvršenja pravosnažne odluke u kratkom roku ne može kvalifikovati nikako drugačije nego kao povreda prava na pravično suđenje". Stoga ukazuje da je Okružni sud u Čačku vodio računa o sadržaju dokaza dostavljenih sa žalbom i sudio u skladu sa njihovom sadržinom, kao i da je primenio pravne propise na koje je ukazano u žalbi, pravosnažna odluka suda bi bila izvršena najkasnije do kraja februara 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi rešenje Okružnog suda u Čačku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Članom 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima propisano je pravo na pravično suđenje, da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom postupku:
Podnosilac ustavne žalbe je 15. decembra 2006. godine, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 356/2005 od 5. jula 2005. godine, kojom je Republika Srbija obavezana da Moravki Simović isplati 52.886,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, podnela Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu predlog za izvršenje navedene presude, blokadom novčanih sredstava dužnika Republike Srbije. Sud se rešenjem I. 2876/06 od 28. decembra 2006. godine, van ročišta, oglasio mesno nenadležnim za postupanje, s tim da se spisi predmeta dostave Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu kao mesno nadležnom sudu, po pravnosnažnosti rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku, za izvršenje u konkretnom slučaju nadležan Četvrti opštinski sud u Beogradu, jer se kod Narodne banke Srbije vodi račun izvršnog dužnika Republike Srbije, a da je organizacionom šemom NBS predviđeno da NBS ima sedište u Beogradu i Filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, te da nema ni sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu izjavio žalbu 9. januara 2007. godine u kojoj je, između ostalog, naveo da Uprava za trezor kod koje se vodi račun Republike Srbije ima svoju ekspozituru u Gornjem Milanovcu i kao dokaz je dostavio fotokopiju uplatnice kojom je građanin D.Ž. dana 14. februara 2006. godine preko ekspoziture Gornji Milanovac, Filijala Čačak, Republici Srbiji uplatio porez, te je pogrešno primenjena odredba člana 8. Zakona o budžetskom sistemu.
Odlučujući po žalbi, Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž.298/07 od 14. februara 2007. godine u stavu 1. izreke odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 2876/06 od 28. decembra 2006. godine, dok je u stavu 2. izreke preinačio ožalbeno rešenje, tako da se spisi predmeta I 2876/06 dostavljaju Opštinskom sudu u Kragujevcu kao mesno nadležnom sudu. Okružni sud je stao na stanovište da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo u odnosu na stav 1. izreke, dajući za to jasne, logične i pravilne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud, međutim, razlozi celishodnosti nalažu da se ožalbeno rešenje u stavu 2. preinači tako da se spisi predmeta proslede Opštinskom sudu u Kragujevcu kao mesno nadležnom sudu, jer je to racionalnije po izvršnog poverioca, a s obzirom da Narodna banka Srbije ima svoju filijalu u Kragujevcu.
4. Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04) propisano je: da se tim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (u daljem tekstu: postupak izvršenja) i sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako tim zakonom nije drugačije određeno (člana 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija; (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (čl. 5. st. 1. i 2.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (člana 196.).
Zakonom o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 9/02, 87/02, 61/05-dr.zakon, 66/05, 101/05-dr. zakon, 62/06-ispr.dr.zakona, 85/06 i 86/06-ispravka) propisano je: da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6.); da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da konsolidovani račun trezora Republike i konsolidovani računi trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije (član 8. st. 1. i 2.).
Zakon o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije, broj 72/03) propisuje: da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.); da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.).
Aktom o organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno je da Narodna banka Srbije ima Filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.
5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na Ustavu i praksi Ustavnog suda, kao i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud je stanovišta da su osporena rešenja doneli zakonom ustanovljeni sudovi, koji su postupali u granicama svoje nadležnosti, u pravilno i zakonito vođenom postupku, te je Sud utvrdio da se osporena rešenja zasnivaju na zakonito sprovedenom postupku i na tumačenju materijalnog prava koje ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe.
Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati prema okolnostima predmeta, kao i sledećim kriterijuma: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta za podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je utvrdio: da je sudski postupak pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe 15. decembra 2006. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 28. decembra 2006. godine, da je po žalbi od 19. januara 2007. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 14. februara 2007. godine. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak pred Opštinskom sudom u Gornjem Milanovcu i Okružnim sudom u Čačku je trajao šezdeset jedan dan. Nadležni sudovi se iz procesnih razloga nisu ni upuštali u odlučivanje o predlogu za izvršenje, jer su utvrdili da nisu nadležni za odlučivanje. Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo dužem trajanju sudskog postupka, jer je predlog za izvršenje podneo mesno nenadležnom sudu. Osnovna je pretpostavka da se svaka stranka mora obratiti mesno nadležnom sudu za odlučivanje po njegovom zahtevu u konkretnom slučaju.
Nesporno je da je podnosilac ustavne žalbe predlog za izvršenje podneo Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu 15. decembra 2006. godine koji se, nakon trinaest dana, rešenjem I. 2876/06 oglasio mesno nenadležnim, te odredio da se spisi predmeta I. 2876/06 dostave Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu kao mesno nadležnom sudu, po pravnosnažnosti rešenja, a da je Okružni sud u Čačku rešenjem Gž. 298/07 od 14. februara 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, u stavu 1. izreke, te isto rešenje preinačio u stavu 2. izreke, tako da se spisi Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 2876/06 dostavljaju Opštinskom sudu u Kragujevcu kao mesno nadležnom sudu. Ustavni sud nalazi da se postupanje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu i Okružnog suda u Čačku zbog toga ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, već naprotiv, da su sudovi pravovremeno i efikasno postupali i odluke doneli bez odlaganja, preduzimajući sve neophodne zakonske mere kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Po oceni Ustavnog suda, produženje izvršnog postupka za dva meseca u ovom slučaju prouzrokovano je propuštanjem podnosioca ustavne žalbe da predlog za izvršenje podnese nadležnom sudu. Propustom stranke je došlo do podnošenja predloga mesno nenadležnom sudu, tako da se odugovlačenje postupka ne može pripisati sudovima.
6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 28/2006: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 99/2007: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje
• Už 98/2007: Neosnovanost ustavne žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti u izvršnom postupku
• Už 194/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku