Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak traje sedam godina bez donošenja prvostepene odluke, što je posledica nedelotvornog postupanja suda, naročito u pogledu dostavljanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. januara 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P.1769/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u predmetu Už-920/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1769/03 Opštinskog suda u Kruševcu koji je započeo podnošenjem tužbe septembra 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 1769/03 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe Života Milosavljević i Iljana Milosavljević su 16. septembra 2003. godine, u svojstvu tužilaca, podneli tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženih Tomislava Milosaljevića, Radosije Milosavljević, Bojana Milosaljevića i Marine Milosavljević, radi naknade štete. Na ročištu održanom 30. septembra 2003. godine, sud je konstatovao da neki od tuženih nisu pristupili jer nisu primili poziv, pa je tužiocima određen rok od 15 dana za dostavu tačnih adresa tuženih, međutim tužioci nisu dostavili sudu adrese tuženih. Zbog odlaska do tada postupajućeg sudije u penziju došlo je do promene veća. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P.1769/03 od 30. novembra 2007. godine vraćena je tužba tužiocu na uređenje a 14. januara 2008. godine tužilac je dostavio uređenu tužbu. Naredbom sudije od 11. aprila 2008. godine otpremljena je tužba na odgovor tuženima, a zatim je dostava tužbe tuženima ponovljena, jer je nisu primili prilikom prvog dostavljanja. Tužilac je više puta urgirao kod suda da se tuženima postavi privremeni zastupnik, iz razloga što im je adresa nepoznata.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 1769/03 od 11. marta 2009. godine vraćena je tužba primaocu, podnosiocu ustavne žalbe radi ispravke i dopune, u smislu dostavljanja tačne adrese tuženih.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 41/77 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastavi da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.)

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je ovaj bio nerešen tri godine tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 16. septembra 2003.godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Ustavni sud je utvrdio da je sedmogodišnji postupak u navedenom predmetu neopravdano dugo trajao. Naime, tokom parničnog postupka adresa tuženih nije bila poznata a sud nije postupio u smislu odredbe člana 79. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da će sud tuženom postaviti privremenog zastupnika ako mu je prebivalište nepoznato, iako je to podnosilac ustavne žalbe u toku postupka u više navrata tražio. Takođe, posle četiri godine od dana podnošenja tužbe tužba je vraćena tužiocu na uređenje. Dakle, od dana podnošenja tužbe, u postupku pred prvostepenim sudom prošlo je sedam godina, a da prvostepena odluka nije doneta.

Ustavni sud nalazi da iako je i sam podnosilac znatno doprineo dužini trajanja postupka time što nije podneo urednu tužbu, to ne može biti od uticaja na odlučivanje u ovom predmetu, imajući u vidu neopravdano sedmogodišnje trajanje parničnog postupka u kome ni prvostepena odluka nije doneta.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosioca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovim pravima u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodio pod brojem P. 1769/03 odluči u razumnom roku, te je stoga ustavnu žalbu usvojio u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i ujedno naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU

PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti