Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog prestanka radnog odnosa u državnom organu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu bivše zaposlene u organu državne zajednice Srbija i Crna Gora. Sud nalazi da su redovni sudovi pravilno primenili pravo kada su potvrdili zakonitost otkaza zbog neraspoređenosti nakon preuzimanja poslova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-920/2011
17.07.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. V. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. V. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 93/10 od 29. januara 2010. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1652/10 od 17. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. V. iz B. podnela je 25. februara 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog kršenja međunarodnih konvencija Međunarodne organizacije rada.

Podnositeljka smatra da su joj osporenim presudama povređena prava na pravično suđenj e i na rad i prekršene odredbe konvencija Međunarodne organizacije rada, jer od suda nije dobila zakonom predviđenu zaštitu. Tvrdi da su rešenja koja su bila predmet osporavanja u navedenoj parnici doneta od strane nenadležnog republičkog organa, na osnovu podzakonskog akta - uredbe Vlade Republike Srbije. Smatra da su rešenja morala biti zasnovana isključivo na Zakonu o ministarstvima, ali su ista doneta pre stupanja na snagu ovog Zakona. Takođe je istakla da nikada nije bila pozvana na razgovor o raspoređivanju, niti je pokušano njeno raspoređivanje u tom ili bilo kom drugom republičkom organu. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da su joj donošenjem osporenih presuda i neopravdano dugim trajanjem postupka povređena navedena prava zajemčena Ustavom Republike Srbije, zbog čega je zahtevala i ukidanje osporene revizijske i drugostepene presude, te potvrđivanje prvostepene presude kojom je njen tužbeni zahtev bio usvojen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je doneo presudu P1. 941/06 od 8. aprila 2008. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio osporena rešenja tužene Republike Srbije - Uprave za zajedničke poslove republičkih organa o prestanku radnog odnosa, obavezujući tuženu da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima stečenim na radu i naknadi joj sve troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbi zakonskog zastupnika tužene, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž1. 93/10 od 2 9. januara 20 10. godine, kojom je ožalbenu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 941/06 od 8. aprila 2008. godine preinačio, odbijajući tužbeni zahtev tužilje u cel ini. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je tužilja neprekidno bila u radnom odnosu počev od 17. septembra 1969. godine, a od 18. novembra 2004. godine bila je u radnom odnosu u Službi za zajedničke poslove Saveta ministara Državne zajednice Srbija i Crna Gora i obavljala poslove radnog mesta na održavanju čistoće.

U postupku po reviziji tužilje, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporenu presudu Rev2. 1652/10 od 17. novembra 201 0. godine kojom je reviziju izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 93/10 od 2 9. januara 20 10. godine odbio kao neosnovanu. U obrazloženju revizijske presude se, između ostalog, navodi: da je tužilja radila u Službi za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora; da je posle prestanka državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema odredbi člana 5. stav 2. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše državne zajednice, Uprava za zajedničke poslove Republičkih organa, Republike Srbije preuzela nadležnost Službe za zajedničke poslove državne zajednice, u skladu sa članom 68. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, tako što je preuzimanjem poslova preuzela jedan broj izvršilaca, odnosno 248 izvršilaca; da tužilja nije preuzeta od strane tužene, pa je prema rešenju br. 112-01-1157/113 od 28. avgusta 2006. godine, ostala neraspoređena i prestao joj je radni odnos sa 31. avgustom 2006. godine, kao danom isplate otpremnine (od 149.799,16 dinara); da je navedeno prvostepeno rešenje povodom prigovora tužilje potvrđeno rešenjem br. 112-01-1218/06-07 od 11.09.2006. godine, kada je odbijen prigovor tužilje kao neosnovan; da je odlučivanje drugostepenog suda pravilno, jer je tužena u donošenju osporenih rešenja postupila u skladu sa odredbama čl. 64a – 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima, budući da je usled prestanka Službe za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora tužilja ostala neraspoređena i nije joj se moglo obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu, zbog čega joj je prestao radni odnos.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosi teljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 60. Ustava utvrđeno je: jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.); svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.); svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i niko se tih prava ne može odreći (stav 4.); ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.).

U ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su i sledeće odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01, 39/02 i 49/05 ) prema kojima: z aposlenom se otkazuje radni odnos i u slučaju kada usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom državnom organu (član 64a stav 2. tačka 6)); u slučaju ukidanja državnog organa, državni organ u čiji delokrug prelaze poslovi ukinutog organa preuzima potreban broj zaposlenih i postavljenih lica koji su radili na preuzetim poslovima (član 67. stav 1.); u skladu s potrebama organa, funkcioner koji rukovodi državnim organom u čiji su delokrug prešli poslovi ukinutog organa donosi rešenja o raspoređivanju zaposlenih koji su preuzeti, a rešenja o raspoređivanju postavljenih lica donosi organ koji ih je postavio (član 67. stav 2.); u slučaju ukidanja državnog organa i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u delokrugu tog organa zaposleni i postavljena lica koji su radili u ukinutom organu ostaju neraspoređeni (član 67. stav 3.); z aposleni u državnom organu i postavljena lica koji nisu preuzeti u smislu stava 1. ovog člana ili su ostali neraspoređeni u smislu stava 3. ovog člana imaju prava i obaveze utvrđene članom 66. ovog zakona (član 67. stav 4.); u slučaju preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa, državni organ u čiji delokrug prelaze ti poslovi preuzeće, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova (član 68a).

Članom 2. tačka 3) Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara ("Službeni glasnik RS", br. 49/06 i 63/06), koja je prestala da važi na osnovu Uredbe o prestanku važenja Uredbe ("Službeni glasnik RS", broj 118/08), konstatovano je, između ostalog, da prestaje da radi Savet ministara, kao institucija bivše Srbije i Crne Gore, dok je članom 3. tačka 5) te uredbe konstatovano da prestaje da radi Služba za zajedničke poslove Saveta ministara. Članom 6. stav 2. iste uredbe je bilo određeno da Uprava za zajedničke poslove republičkih organa preuzima i prava i obaveze, opremu i sredstva za rad institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara koje prestaju da rade.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka povredu navedenog ustavnog prava zasniva na tvrdnji da su Vrhovni kasacioni sud i Apelacioni sud u Beogradu pogrešno primenili materijalno pravo, što je rezultiralo donošenjem odluka na njenu štetu.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava ili sloboda i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Dakle, Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ustavnog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnositeljki ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je bila zaposlena u Službi za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora na poslovima radnog mesta radnika na održavanju čistoće . Pravni položaj ove Službe nakon razvrgnuća državne zajednice Srbija i Crna Gora bio je regulisan Uredb om o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara tako što je konstatovano da prestaje da radi navedena Služba i određeno da Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Republike Srbije preuzima i prava i obaveze, opremu i sredstva za rad, pored ostalog, i Službe za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora . Pošto je izvršeno preuzimanje 248 zaposlenih iz bivše Službe za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore , podnositeljka ustavne žalbe je proglašena neraspoređenom u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa Republike Srbije, po kom osnovu joj je nakon isplate otpremnine prestao radni odnos 31. avgusta 2006. godine.

Ustavni sud je ocenio da su osporenim presudama Apelacioni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud odredbu člana 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima protumačili i primenili na ustavnopravno prihvatljiv način, s obzirom na to da j e tužena u donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje postupila u skladu sa odredbama čl. 64a – 68a Zakona o radnim odnosima u državnim organima . Ovo stoga što je usled prestanka Službe za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora i preuzimanja potrebnog broja zaposlenih od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa tužilja ostala neraspoređena jer joj se nije moglo obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu, a nije ni postojala obaveza da se traži takva mogućnost, zbog čega je podnositeljki i prestao radni odnos.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama podnosi teljki ustavne žalbe nije povređen o prav o na pravično suđenje zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da je prilikom odlučivanja imao u vidu i Odluku Ustavnog suda Už-3677/13 od 6. juna 2013. godine kojom je, pored ostalog, usvojena ustavna žalba L . G . i utvrđ eno da je presud om Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1280/10 od 8. juna 2011. godine i presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2890/08 od 24. septembra 2009. godine povređeno pravo te podnositeljke na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , ali je konstatovao da se ovde podnositeljka ustavne žalbe i podnositeljka u predmetu Už-3677/13 nisu nalazile u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, budući da je u postupku koji je prethodio ovoj ustavnoj žalbi jasno bilo utvrđeno koje je poslove podnositeljka ustavne žalbe obavljala u Službi za zajedničke poslove Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora i koji organ Republike Srbije je preuzeo poslove koje je obavljala navedena Služba.

Ocenjujući postojanje povrede prava iz člana 60. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka svoju tvrdnju o povredi ov og prava bliže ne obrazlaže, već je, u stvari, izvodi iz navoda o povredi prava na pravično suđenje. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da pravo podnosi teljki na pravično suđenje nije povređeno, to nema osnova ni za tvrdnju o povredi prava iz člana 60. Ustava.

Zbog svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog prestanka radnog odnosa u državnom organu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti