Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv dužnika u državnom vlasništvu. Sud određuje naknadu materijalne štete podnositeljki, dok deo žalbe koji se odnosi na drugi izvršni postupak odbacuje kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9203/2016
08.11.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. F . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbij e, na sednici Veća održanoj 8. novembra 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. F . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 107/05 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10 , po osnovu rešenja o izvršenju Opštinsko g suda u Kragujevcu I. 107/05 od 9. februara 2005. godine, umanjenog za iznos koji joj je eventualno isplaćen po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M . F . izjavljena zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Sr bije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1540/06 (a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu I. 1972/10).

O b r a z l o ž e nj e

1. M. F . iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu, 18. juna 2012. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su vo đeni pred Opštinsk im sudom u Kragujevcu u predmetima I. 107/05 i I. 1540/06. Podnositeljka je ista kla i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne š tete, kao i da se odredi naknada za sastav ustavne žalbe. Povodom ove ustavne žalbe pred Ustavn im sudom bio je formiran predmet Už-5005/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Pravosnažnim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4 I. 5/14 od 23. decembra 2014. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku, koji se vodi pred Osn ovnim sudom u Kragujevcu (ranije Opštinski sud u Kragujevcu) u predmetu I. 107/05, podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, spisi predmeta su ustupljeni Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava podnositeljke na imovinu i prava na rad u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kr agujevcu u predmetu I. 107/05 , kao i radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1540/06 . Pred Ustavnim sudom formiran je predmet pod novim brojem Už-9203/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu I. 1972/10 (raniji predmet Opštinskog suda u Kragujevcu I. 1540/06), i u celokupnu dokume ntaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu , kao i obaveštenje Privrednog suda u Kragujevcu u dopisu I Su. 1/2017-48 od 18. maja 2017. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je , između ostalih, 2 8. januara 2005. godine podnela Opštinskom sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „F.“, Kragujevac , rad i namirenja novčanog potraživanja, a po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 4499/03 od 16. novembra 2004. godine. Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem I. 107/05 od 9. februara 2005. godine usvojio predloženo izvršenje.

Isti izvršni poverilac je i 2 5. septembra 2006 . godine podnela Opštinskom sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv navedenog izvršnog dužnik a, rad i namirenja novčanog potraživanja, a po osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3420/03 od 6. februara 2006. godine. Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem I. 1540/06 od 2. oktobra 2006. godine usvojio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 11. decembra 2007. godine tražila nastavak izvršnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 45/2010 od 5. marta 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „F .“, Kragujevac, u kome je podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, prijavila potraživanje utvrđeno rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu I. 107/05 od 9. februara 2005. godine , koje joj je priznato zak ljučkom Privrednog suda u Kragujevcu od 25. oktobra 2010 . godine.

Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem I. 1972/10 od 15. aprila 2010. godine prekinuo izvršni postupak zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom, te su se, po oceni suda, stekli uslovi za prekid postupka u smislu člana 214. stav 1. tačka 5) ranije g Zakona o parničnom postupku, koji se u izvršnom postupku primenjivao u skl adu sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. U pouci o pravnom leku u navedenom rešenju je konstatovano da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba V išem sudu u Kragujevcu, u roku od tri dana , preko prvostepenog suda. Punomoćnik izvršnog poverioca je navedeno rešenje primi o 19. aprila 2010 . godine i protiv ovog rešenja nije izjavio žalbu Višem sudu.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R4. I. 5/14 od 23. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je za htev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu (ranije Opštinski sud u Kragujevcu) u predmetu I. 107/05, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložen o je Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne me re kako bi se predmetni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača za utvrđenje naknade preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 360.000,00 dinara ; u stavu petom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe; u stavu šestom izreke određeno da će se po pravnosnažnosti spisi predmeta ustupiti Ustavnom sudu. U obrazloženju tog rešenja, pored ostalog je navedeno: da je podn ositeljka ustavne žalbe, između ostalih, podnela 28. januara 2005. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „F.“, Krag ujevac, na osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u Kragujevcu 16. novembra 2004 . godine; da je Opštinski sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju I. 107/05 od 9. februara 2005 . godine kojim je odredio predloženo izvršenje; da su spisi predmeta ustupljeni Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava podnositeljke na imovinu i prava na rad u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 107/05 , kao i radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1540/06 .

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu R4. I. 5/14 od 23. decembra 2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. g 235/15 od 26 . marta 2015. godine, stavom prvom izreke, delimično preinačio prvostepeno rešenje u stavu petom njegove izreke tako što je obavezao Republiku Srbiju da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova isplati predlagaču iznos od 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ovog rešenja; stavom drugim izreke je u preostalom delu zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe – odbijen; stavom trećim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Opštinski sudom u Kragujevcu u predmetu I. 107/05, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu R 4. I. 5/14 od 23. decembra 2014. godine utvrđeno da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinski sudom u Kragujevcu u predmetu I. 107/05. Stoga su ispunjeni uslovi da ovaj sud meritorno razmatra istaknutu povredu prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe.

S tim u vezi, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „F.“, Kragujevac, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, preds tavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i odluke Už-2343/2016 od 20. oktobra 2016. godine i Už-9145/2016 od 2. marta 2017. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u t ački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 45/10, po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 107/05 od 9. februara 20 05. godine, umanjenog za iznos koji joj je eventualno isplaćen po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog u ste čajnom postupku, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava iz člana 60. Ustava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim podno siteljka tvrdi da joj je u izvršnom postupku koji je vo đen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1540/06 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se u navedenom izvršnom postupku shodno primenjivao Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), a u smislu člana 27. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP). U procesnoj situaciji otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom bila je isključena shodna primena ZPP, jer su pravne posledice otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom propisane Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), koji je važio u trenutku otvaranja stečaja nad izvršnim dužnika DP „F.“, Kragujevac , i donošenja navedenog rešenja o prekidu izvršnog postupka u predmetu I. 1540/06, kao specijalnim propisom u odnosu nad ZPP. Naime, pravne posledice otvaranja stečaja na izvršni postupak određene su članom 93. Zakona o stečaju, a u stavu drugom navedenog člana Zakona bilo je izričito propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka, postupci prinudnog izvršenja koji su u toku obustavljaju. Navedeno specijalno pravilo primenjuje se ex lege na sam postupak izvršenja, derogirajući odredbu iz člana 214. stav 1. tačka 5 ) ZPP, te je izvršni sud u skladu sa tim trebalo da obustavi postupak izvršenja, što predstavlja način okončanja izvršnog postupka, a ne da prekine postupak izvršenja u smislu navedene odredbe ZPP.

Međutim, bez obzira što je donet akt koji je kostantovao otvaranje stečaja u formi rešenja o prekidu postupka, takvo rešenje u suštini ima pravno dejstvo obustave postupka, jer nakon okončanja stečaja ne postoji mogućnost nastavka izvršnog postupka. Naime, stečaj se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. U slučaju sprovođenja stečaja bankrotstvom, rešenje o zaključenju stečajnog postupka se po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajućem registru radi brisanja stečajnog dužnika iz tog registra, a u smislu člana 148. stav 7. Zakona stečaju. Dakle, konačan ishod stečaja koji je sproveden bankrotstvom jeste uklanjanje izvršnog dužnika (stečajnog dužnika) iz pravnog prometa, a bez postojanja izvršnog dužnika ne postoji ni izvršni postupak. Ukoliko se stečaj sprovodi kroz reorganizaciju, po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije, a usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a u smislu člana 167. stav 1. navedenog zakona. Dakle, usvojeni usvojeni plan reorganizacije predstavlja jedini i isključivi izvor prava i obaveze za izvršne poverioce (stečajne, odnosno razlučne poverioce) i izvršnog dužnika (stečajnog dužnika), a ne izvršne isprave koje prethode planu reorganizacije.

Zatim, gledano sa aspekta izvršnog poverioca, kada se rešenjem suda u izvršnom postupku konstatuje stečaj nad izvršnim dužnikom, bez obzira da li je to u formi prekida ili obustave, izvršni poverilac po samom zakonu ne može više da namiri svoja potraživanja u izvršnom postupku, već u drugoj vrsti postupka prinudnog namirenja – postupku stečaja. Sa otvaranjem postupka stečaja nad izvršnim dužnikom, izvršni poverilac u cilju ostvarivanja svog potraživanja mora da prijavi potraživanje u postupku stečaja, čime stiče svojstvo stečajnog poverioca iz člana 48. Zakona o stečaju, ako u trenutku pokretanja stečaja nije imao obezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku, ili svojstvo razlučnog poverioca iz člana 49. Zakona o stečaju, ako je u trenutku pokretanja stečaja imao obezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Navedenim zakonom je izričito navedeno da stečajni poverilac svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku, dok razlučni poverilac svoje pravo prema stečajnom dužniku ostvaruju isključivo u stečajnom postupku, a u smislu člana 80. st. 1. i 2. navedenog zakona.

Na kraju, izvršni postupak koji je u konkretnom slučaju prekinut zbog otvaranja stečaja, sa pozivom na ZPP, ne može se nastaviti u smislu odredbe člana 217. stav 1. istog zakona. Naime, navedenom odredbom zakona je bilo propisano, između ostalog, da će se postupak koji je prekinut zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja nastaviti kad stečajni upravnik preuzme postupak, a u kojim procesnim situacijama stečajni upravnik preuzima prekinuti postupak izričito je regulisano odredbama čl. 89-92. Zakona o stečaju. Navedene zakonske odrebe ne predviđaju pravnu mogućnost preuzimanja izvršnog postupka prekinutog zbog otvaranja stečaja od strane stečajnog upravnika. Dakle, ni izvršni poverilac niti sud, na predlog izvršnog poverioca, ne mogu da pozovu stečajnog upravnika da preuzme izvršni postupak koji je prekinut zbog otvaranja stečaja.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da rešenje o obustavi postupka izvršenja zbog otvaranja stečajnog postupka predstavlja samo formalizaciju pravne posledice otvaranja stečaja na sam postupak izvršenja i ima čisto deklarativni karakater, jer obustava postupka izvršenja zbog otvaranja stečaja nastupa po samom zakonu, kao i to da podnositeljka ustavne žalbe nije iskoristila pravnu mogućnost da izjavi žalbu protiv rešenja izvršnog suda o prekidu postupka, koja bi kao krajnji ishod mogla da ima pravilnu primenu odredaba Zakona o stečaju i donošenja rešenja o obustavi postupka izvršenja, Ustavni sud je ocenio da je osporeni izvršni postupak, čije trajanje podnositeljka ustavne žalbe osporava, suštinski oko nčan aprila meseca 2010. godine, a da je ustavna žalba podneta 18. juna 2012. godine , te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu u tom delu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajaći kao u tački 2. izreke (videti Rešenje Ustavnog suda Už-6012/2011 od 21. maja 2014. godine).

7. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti