Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku nad preduzećem sa pretežnim državnim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9206/2013
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . i O . S , oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S . i O . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđenog zaključkom Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14. maja 2007. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . i O . S , oboje iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 12. novembra 2013. godine, preko punomoćnika S. J, a dvokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 3/06.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 511 /14 od 16. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku B. S . i O . S, ovde podnosiocima ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 (ranije St. 3/06) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 511 /14 od 13. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Nakon ustupanja, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3501/2016.

Na osnovu člana 43. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br oj 103/13), spojene su ustavne žalbe podnosilaca Branka Sredojevića i Olivere Sredojević, oboje iz Čačka, izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 3/06. Imajući u vidu da je po dostavljanju rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 511 /14 od 16. decembra 2015. godine kojim je odlučeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, formiran predmet Už-3501/2016, to je isti spojen sa ranije primljenom ustavnom žalbom Už-9206/2013 , tako da su ustavne žalbe podnosilaca zadržale brojeve pod kojima su evidentirane u upisniku predmeta, a postupak se dalje vodi pod brojem prvoformiranog predmeta Už-9206/2013.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 511 /14 od 16. decembra 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Iz rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 511 /14 od 16. decembra 2015. godine proizlazi: da je rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 25. decembra 2006. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom H . P . „L .“ AD, Čačak, koje je potvrđeno rešenjem Višeg trgovinskog suda od 18. januara 2007. godine; da je stečajni upravnik stečajnog dužnika dopisom od 16. januara 2007. godine, obavestio Trgovinski sud u Čačku da je ugovor o prodaji društvenog kapitala javnim tenderom preduzeća H. P . „L .“ AD, Čačak, raskinut od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije zbog neizvršenja; da je nakon raskida navedenog ugovora za stečajnog upravnika imenovana Agencija za privatizaciju; da je 14. maja 2007. godine donet zaključak o listi potraživanja sa zaključkom o listi osporenih potraživanja; da je nakon više predloga plana reorganizacije, Viši trgovinski sud rešenjem Pvž. 759/08 od 17. septembra 2008. godine, potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 3. juna 2008. godine kojim je konstatovano da su poverioci usvojili plan reorganizacije; da je rešenjem od 5. oktobra 2010. godine obustavljena primena plana reorganizacije i odlučeno da se postupak nastavi bankrotstvom, te da je navedeno rešenje potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 730/10 od 25. oktobra 2010. godine; da su prema izveštaju stečajnog upravnika od 7. oktobra 2013. i 16. marta 2014. godine dve prodaje bile uspešne i da su prodate određene celine stečajnog dužnika; da je prema izveštaju stečajnog upravnika B. S . priznato potraživanje po osnovu neizmirenih zarada u ukupnom iznosu od 248.167,02 dinara , od čega iznos od 84.128,00 dinara na ime minimalnih zarada u drugom isplatnom redu, a iznos od 164.039,02 u četvrtom isplatnom redu; da je O . S . priznato potraživanje po osnovu neizmirenih zarada u ukupnom iznosu od 221.147,40 dinara , o d čega iznos od 84.128,00 dinara na ime minimalne zarade u drugom isplatnom redu, a iznos od 137.019,40 dinara u četvrtom isplatnom redu i da u dosadašnjem toku stečajnog postupka nije vršeno namirenje navedenim stečajnim poveriocima.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 511 /14 od 16. decembra 2015. godine, je u stavu prvom izreke, utvrđeno da je predlagač ima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku B. S . i O . S, ovde podnosiocima ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 (ranije St. 3/06) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak St. 4/10 okončao u najkraćem roku. Stavom trećim izreke rešenja delimično su usvojeni zahtevi podnosilaca i određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra svakom pojedinačno , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i troškovi postupka u iznosu od po 6.000,00 dinara za svakog predlagača, te troškovi takse na predlog i odluku, a utvrđena naknada isplaćuje se na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova , u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva. Stavom četvrtim izreke je odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosilaca kojim su tražili da se utvrdi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 4.000 evra svakom pojedinačno , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, a stavom petim izreke je konstatovano da će po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi biti dostavljeni Ustavnom sudu, radi odlučivanja o zahtevu predlagača da im se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, kao i da se utvrdi povreda prava na mirno uživanje imovine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja zaključka Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14. maja 2007. godine, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom toga suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama, pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosilaca ustavne žalbe, a protiv dužnika H. P . „L .“ AD, Čačak, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno zaključkom suda u stečajnom postupku (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocima (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini priznatog dela potraživanja utvrđenog zaključkom Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14. maja 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ , broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju su podnosioci pokušali da ostvare u stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti