Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Postupak zbog čijeg trajanja se podnosilac žalio pravnosnažno je okončan pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, a žalba je podneta po proteku zakonskog roka od 30 dana.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 2050/03.
O b r a z l o ž e nj e
1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 7. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-404/2008.
S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima iz ustavne žalbe u predmetu Už-921/2008.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 2050/03 Opštinskog suda u Kruševcu koji je započeo podnošenjem tužbe oktobra 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnih akata ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 2050/03 Opštinskog suda u Kruševcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 28. oktobra 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu, radi činidbe, protiv tuženog advokata Save Mihajlovića. Tužbeni zahtev tužioca je bio nerazumljiv, s obzirom na to da je istim tražio da se "naloži tuženiku da u roku od 15 dana preda sva pismena za tužioca kao zastupanu stranku u postupcima, pod pretnjom izvršenja i plaćanja penala". Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 2050/03 od 19. aprila 2006. godine naloženo je tužiocu da uredi tužbu i da precizira tužbeni zahtev koji je u celosti nerazumljiv i po kome nije moguće dalje postupanje. Tužilac je 6. juna 2006. godine ponovo podneo nerazumljiv podnesak kojim nije uređen tužbeni zahtev. Rešenjem P. 2050/03 od 15. juna 2006. godine odbačena je tužba kao neuredna jer tužilac nije postupio po nalogu suda za uređenje tužbe. Navedeno rešenje je u postupku po žalbi tužioca potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 2254/06 od 20. decembra 2006.godine, a 26. aprila 2007. godine tužilac je izjavio reviziju protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Kruševcu.
4. Uvidom u spise predmeta P. 2050/03 Opštinskog suda u Kruševcu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem drugostepenog rešenja Okružnog suda u Kruševcu Gž. 2254/06 od 20. decembra 2006. godine kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje P.2050/03 od 15. juna 2006. godine kojim je tužba odbačena kao neuredna. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da protiv navedenog drugostepenog rešenja revizija nije bila dozvoljena, imajući u vidu da je vrednost predmeta spora bila 1000,00 dinara, a prema Zakonu o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja tužbe revizija nije bila dozvoljena ako je vrednost predmeta spora bila manja od 300.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je parnični postupak pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 2254/06 od 20. decembra 2006. godine, odnosno aktom koji je donet nakon proglašenja Ustava a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, a revizija protiv tog rešenja nije bila dozvoljena, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena jer je izjavljena 7. aprila 2008. godine, odnosno po proteku roka od 30 dana od stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud je utvrdio, na osnovu svega iznetog, da je ustavna žalba podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je stoga ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
Sudija
dr Agneš Kartag Odri