Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini njenih neuplaćenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S . S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. S . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe S. S . izjavljene protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 473/15 od 25. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 687/16 od 30. juna 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Leskovca je , 5. decembra 2016. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 687/16 od 30. juna 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, smatrajući da joj je pravo na pravično suđenje povređeno visinom dosuđene naknade nematerijalne štete, a pravo na imovinu time što su i redovni sudovi utvrdili da postupak u kome treba da namiri svoje potraživanje nerazumno dugo traje. Po navedenoj ustavnoj žalb i formiran je predmet Už-9220/2016.

Tokom trajanja postupka pred Ustavnim sudom, utvrđeno je da je ista podnositeljka, 4. februara 2016. godine, preko istog punomoćnika , Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 473/15 od 25. septembra 2015. godine,, povodom istog stečajnog postupka, zbog povrede istih ustavnih prava i iz istih razloga kao u ovom predmetu. Po navedenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-888/2016. Stoga je, na osnovu člana 43. st. 1 i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja, predmet Už-888/2016 spojen predmetu Už-9220/2016 imajući u vidu da je predmet obe ustavne žalbe isti stečajni postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavnih žalbi je prijav ila svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „V.“ iz Vučja. Podnositeljka nije namiri la svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 879/14 od 1 4. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku ; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara , koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova , u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je ka neosnovan zahtev predlagača za isplatu primerene naknade za iznos od 470.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 687/16 od 30. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 879/14 od 1 4. marta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu koj im je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 871/14 od 16. jula 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke, odbijen je kao neosnovan zaht ev predlagača u preostalom delu za isplatu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom preko dosuđenog do traženog iznosa; u stavu petom izreke utvrđeno je pravo podnosioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 6.000,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu šestom izreke , odbačen je zahtev kojim je traž eno da se utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 473/15 od 25. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 871/14 od 16. jula 2015. godine u stavu četvrtom, petom i šestom izreke; u stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanj a podnosi teljki ustavn ih žalbi, koja su utvrđen a u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ iz Vučja koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava koju čine potraživanja utvrđ ena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji joj nisu isplaćen i (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

5. Odlučujući o navodima ustavnih žalbi u delovima izjavljenim protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 473/15 od 25. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 687/16 od 30. juna 2016. godine, u pogedu odluke o visini naknade n ematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i zna čaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Podnositeljki ustavn ih žalb i je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavn im žalb ama protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 473/15 od 25. septembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 687/16 od 30. juna 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavn e žalbe u delovima izjavljenim protiv navedenih rešenja jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.