Odluka Ustavnog suda o prigovoru u izvršnom postupku protiv stečajnog dužnika

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje izvršnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Potvrđivanjem plana reorganizacije, potraživanja poverilaca uređuju se isključivo prema uslovima iz plana, koji postaje nova izvršna isprava, čime se onemogućava izvršenje po ranijoj presudi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić , dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „G.“ a.d. Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „G.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je stavom prvim izreke rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se stav prvi izreke r ešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o pri govoru izvršnog dužnika podnetom protiv rešenja Drugog osnovnog su da u Beogradu I. 1394/16 od 1. avgusta 2016. godine.

3. Odbacuje se predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „G.“ a.d. Beograd podnelo je Ustavnom sudu, 25. oktobra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke , zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da se u konkretnom slučaju danom otvaranja stečajnog postupka nad podnosiocem ustavne žalbe vi še ne može odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, već se sva potraživanja koja su nastala pre otvaranja steč ajnog postupka ostvaruju u okviru stečajnog postupka. Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje u stavu prvom izreke , pa je predložio i da se odloži izvršenje osporenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4675/10 od 26. januara 2011. godine nad stečajnim dužnikom „G.“ a.d. Beograd otvoren je postupak stečaja .

Privredni sud u Beogradu je rešenjem St. 4675/10 od 14. oktobra 2011. godine , u tački jedan izreke, potvrdio usvajanje Plana reorganizacije podnetog od strane stečajnog upravnika, a u tački šest izreke je određeno da se po pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja Plana reorganizacije stečajni postupak nad stečajnim dužnikom obustavlja. Rešenje je postalo pravosnažno 28. novembra 2011. godine

Po predlogu izvršnog poverioca M.Z. iz Gornjeg Milanovca, Drugi osnovni su d u Beogradu je rešenjem I. 1394/16 od 1. avgusta 2016. godine odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika „G.“ a.d. Beograd , ovde podnosioca ustavne žalbe.

Osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog dužni ka i potvrđeno je rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 1394/16 od 1. avgusta 2016. godine; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je dopunsko rešenje Drugog osnov nog suda u Beogradu I. 1394/16 od 8. maja 2017 . godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je izvršni poverilac podneo predlog za dozvolu izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja plenidbom sa računa izvršnog dužnika na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P1. 349/06 od 25. aprila 2007. godine , preinačene presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 1185/07 od 17. oktobra 2007. godine, pa je prvostepeni sud pravilnom primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju odredio predloženo izvršenje u svemu u skladu sa izvršnom ispravom. Veće je cenilo navod iz prigovora izvršnog dužnika da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu St. 4675/10 od 26. januara 2011. godine i St. 4675/10 od 14. oktobra 2011. godine otvoren prethodni stečajni postupak i potvrđen unapred pripremljeni Plan reorganizacije, ali je našlo da ti navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost donetog rešenja o izvršenju, a da će o činjenici da je nad izvršnim dužnikom pokrenut prethodni stečajni postupak voditi računa prvostepeni sud prilikom sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) bilo je propisano : da se po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak obustavlja (član 166. stav 2.); da se po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije, da je usvojeni plan reorganizacije izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, da poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, da je stečajni dužnik dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije, da donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka "u stečaju" (član 167. st. 1. do 4.)

5. S obzirom na to da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv stava prvog osporenog drugostepenog rešenja smat ra da u konkretnom slučaju, povreda imovinskih prava , prvenstveno, treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, izvršni poverilac M.Z . je podneo predlog za izvršenje Drugom osnovnom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika, na osnovu izvšne isprave – presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P1. 349/06 od 25. aprila 2007. godine, preinačene presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 1185/07 od 17. oktobra 2007. godine. Osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 1394/16 od 1. avgusta 2016. godine kojim je predlog za izvršenje usvojen.

Ustavni sud ukazuje da je nakon donošenja navedene izvršne isprave nad podnosiocem ustavne žalbe otvoren stečajni postupak pred Privrednim sudom u Beogradu r ešenjem St. 4675/10 od 26. januara 2011. godine, da bi po pravosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 4675/10 od 14. oktobra 2011. godine kojim je potvrđeno usvajanje Plana reorganizacije podnetog od strane stečajnog upravnika za stečajnog dužnika – „G.“ a.d. Beograd ,, stečajni postupak nad stečajnim dužnikom bio obustavljen. U ustavnoj žalbi je navedeno da izvršni poverilac M.Z. nije podneo u zakonom predviđenom roku prijavu potraživanja u navedenom stečajnom postupku.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da su pravne posledice potvrđivanja plana reorganizacije bile propisane odredbama člana 167. osnovnog teksta Zakona o stečaju iz 2009. godine. Tako je stavom 1. navedenog člana zakona propisano da se po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije: 1) sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije; 2) da je usvojeni plan reorganizacije izvršna isprava i 3) da se smatra novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Imajući u vidu pravne posledice potvrđivanja Plana reorganizacije stečajnog (izvršnog) dužnika, Ustavni sud ocenjuje da je potvrđivanjem Plana reorganizacije u konkretnom slučaju došlo do trajnog redefinisanja ukupnih imovinskih odnosa između izvršnog dužnika – „G.“ a.d. Beograd i njegovih poverila ca, a samim tim trajno je redefinisan imovinski odnos između pod nosioca ustavne žalbe i izvršnih poverilaca. Sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog (izvršnog) dužnika određena planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije, što znači da je podnosilac ustavne žalbe u zakonskoj obavezi da izmiri potraživanje prema izvršnom poveriocu M.Z. u visini, na način i u rokovima koji su utvrđeni predmetnim Planom reorganizacije, i obrnuto, izvršni poverilac u konkretnom slučaju može da traži da mu se izmire potraživanja samo u visini, na način i u rokovima koji su utvrđeni P lanom reorganizacije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv stav veća Drugog osnovnog suda u Beogradu prema kojem je izvršni sud pravilnom primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju odredio predloženo izvršenje u svemu u skladu sa izvršnom ispravom.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da su netačne konstatacije iznete u osporenom rešenju Drugog osnovnog suda u Beogradu da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4675/10 od 26. januara 2011. godine nad podnosiocem ustavne žalbe otvoren prethodni stečajni postupak, kao i da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 4675/10 od 14. oktobra 2011. godine potvrđen unapred pripremljeni P lan reorganizacije, budući iz navedenih rešenja proizlazi da je nad podnosiocem ustavne žalbe otvoren stečajni postupak i da je usvojen Plan reorganizacije podnet od strane stečajnog upravnika.

Konačno, u pogledu tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je izvršni poverilac M.Z. prekludiran u pogledu prava da traži namirenje potraživanja , jer nije u zakonom predviđenom roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečaja nad podnosiocem ustavne žalbe prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku, Ustavni sud napominje da ti navodi u konkretnom slučaju nisu od uticaja, imajući u vidu prethodnu ocenu dejstva usvojenog Plana reorganizacije, u smislu odredbe člana 167. Zakona o stečaju, koji se odnose na prava izvršnih poverilaca da traže namirenje svojih potraživanja prema izvršnom dužniku, kao i da je obustavljen stečajni postupak nad podnosiocem ustavne žalbe.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je stavom prvim rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja veća Drugog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 529/2016/2 I. 1394/16 od 14. juna 2017. godine u stavu prvom izreke i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv osporenog rešenja izvršnog sudije Drugog osnovnog su da u Beogradu I. 1394/16 od 1. avgusta 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja osporenog akta jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru u izvršnom postupku protiv stečajnog dužnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti