Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka zbog neizjašnjavanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje privrednog suda o obustavi izvršnog postupka. Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer je sud proizvoljno odbio prigovor iako je stranka dostavila dokaz o blagovremenom izjašnjenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „V.“ d.o.o. Požarevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „V“ d.o.o. Požarevac i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Požarevcu IPV(Iv). 64/2021 od 25. maja 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Požarevcu IPV(Iv). 64/2021 od 25. maja 2021. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnet protiv rešenja Privrednog suda u Požarevcu Iv. 376/06 od 5. maja 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „V.“ d.o.o. Požarevac podnelo je Ustavnom sudu, 30. juna 2021. godine, preko punomoćnika S . A , advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Požarevcu IPV(Iv). 64/2021 od 25. maja 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom osporava se pravnosnažno rešenje izvršnog suda o obustavi izvršnog postupka doneto, u smislu odredaba člana 547. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , sa obrazloženjem da se podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac nije izjasnio da li je voljan da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se podnosilac kao izvršni poverilac u podnesku od 6. juna 2016. godine koji je upućen sudu preko pošte preporučenom pošiljkom izjasnio da je voljan da postupak izvršenja nastavi sud; da je sudija pojedinac doneo rešenje kojim se postupak izvršenja obustavlja zbog nepostupanja podnosioca po odredbama člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015 . godine, a što , po navodima podnosioca, nije tačno, jer je on preko svog punomoćnika u zakonskom roku dostavio podnesak sudu kojim je tražio da sud nastavi postupak; da je osporenim drugostepenim rešenjem potvrđeno prvostepeno rešenje o obustavi izvršnog postupka; da je izvršni sud trebao da izvrši uvid u dokaz koji je podnosilac dostavio uz prigovor, a to je potvrda o preporučenoj pošiljci AA000210209RS od 6. juna 2016. godine i overena kopija podneska od 6. juna 2016. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu ž albu, utvrdi povredu označenih ustavni prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje izvršnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu Iv. 6364/10 i Privrednog suda u Požarevcu Iv. 376/06, u priloženu dokumentaciju i na osnovu navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac privredno društvo „V.“ d.o.o. Požarevac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 20. marta 2006. godine predlog za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, Trgovinskom sudu u Po žarevcu protiv izvršnog izvršnog dužnika , radi namirenja nov čanog potraživanja, i to na novčanim sredstvima dužnika . Trgovinski sud u Požarevcu je rešenjem Iv. 376/06 od 21. marta 2006. godine odredio predloženo izvršenje.

Nakon dozvole promene sredstva i predmeta izvršenje, predmet je 10. jula 2006. godine ustupljen Opštinskom sudu u Smederevu radi sprovođenja izvršenja popisa, procene i prodaje pokretnih stvari. Pred tim sudom predmet je formiran pod brojem Iv. 1382/06. Kasnije je nastavljen pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu Iv. 6364/10.

Osnovni sud u Smederevu je 26. aprila 2021. godine dostavio Privrednom sudu u Požarevcu spise predmeta radi donošenja odluke , s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio izjašnjenje , u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

Privredni sud u Požarevcu je rešenjem Iv. 376/06 od 5. maja 2021. godine obustavio izvršni postupak i ukinuo sprovedene izvršne radnje, u smislu odredaba člana 547. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , jer se podnosilac ustavne žalbe nije izjasnio da li je voljan da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo prigovor protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka u kojem je, između ostalog, naveo da se podnosilac, dok je postupak izvršenja tekao pred Osnovnim sudom u Smederevu, izjasnio u skladu sa svojom zakonskom obavezom iz člana 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine i da je on podneskom od 6. juna 2016. godine tražio da sud nastavi i sprovede izvršenje . Uz prigovor je kao dokaz priložio potvrdu o prijemu pošiljke od 6. juna 2016. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke (AA000210209RS) i primalac preporučene pošiljke (Osnovni sud u Smederevu) i overenu kopiju podneska od 6. juna 2016. godine.

Privredni sud u Požarevcu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 64/2021 od 25. maja 2021. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je veće ovog suda uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu Iv.6364/10 utvrdilo da se u spisima ne nalazi nijedan podnesak u kojem se podnosilac ustavne žalbe izjašnjavao, u smislu odred aba člana 574. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine; da se veće prilikom donošenja odluke u ovoj izvršnoj stvari pouzdao u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu Iv. 6364/10, u njihovu istinitost i potpunost, imajući u vidu da isti predstavljaju spise suda koji se u svemu formiraju i vode u skladu sa pravilima Sudskog poslovnika od strane za to ovlašćenih zaposlenih lica.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) propisano je: da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (stav 1.); da se izvršni postupak obustavlja a ko se izvršni poverioci ne izjasne u roku (stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom o postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je važio u vreme donošenju osporenog rešenja i koji se shodno primenjivao na predmetni izvršni postupak, propisano je da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu (član 104. stav 2.); da drugostepeni sud može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu provere (član 382. stav 2.).

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispr, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18) propisano je da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan da na primljeno pismeno stavi zabelešku o prijemu pismena (štambilj broj 22) i uz pismeno zadrži poštansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi način (član 154. stav 3.); da pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima (član 170. stav 1.); da se pismena ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma (član 171. stav 1.); da upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica odvojeno za svaku vrstu predmeta (član 245. stav 1.); da se pismena u upisnike zavode hronološkim redom i na isti način vode se i pomoćne knjige, ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno (član 247. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog pr ava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava pravnosnažno rešenje izvršnog suda o obustavi izvršnog postupka doneto , u smislu odredaba člana 547. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , jer se podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac nije izjasnio da li je voljan da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.

Ustavni sud najpre ukazuje da je cilj odredaba člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio da se izvršnim poveriocima u čiju korist je rešenje o izvršenju doneto pre početka rada izvršitelja i koji zbog toga nisu imali pravo da se u predlogu za izvršenje opredele za sprovođenje izvršenja putem iz vršitelja omogući , da u periodu od 1. maja do 1. j ula 2016. godine, izvrše izbor između sprovođenja izvršenja putem suda ili sprovođenja izvršenja putem javnog izvršitelja. Ukoliko bi izvršni poverioci propustili da se o tome izjasne, usledila bi posledica u vidu obustave izvršnog postupka. Navedene zakonske odredbe u sebi sadrže pravo izbora izvršnih poverilaca da odrede ko će postupati u nastavku postupka, ali i izričitu propisanu obustavu postupka kao sankciju za propuštanje da se izvršni poverioci u zakonom predviđenom roku izjasne o tome da li su voljni da dalje izvršenje sprovede javni izvršitelj ili sud (v ideti Odluku Ustavnog suda Už–3072/2019 od 23. februara 2022. godine).

U ustavnoj žalbi se ističe da je podnosilac postupio, u smislu odredbe člana 547. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, tako što je u podnesku od 6. juna 2016. godine obavestio Osnovni sud u Smederevu, pred kojim je u tom trenutku vođen postupak izvršenja, da je voljan da sud nastavi postupak izvršenja, a koji predmetni podnesak je podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, 6. juna 2016. godine . Podnosilac je navedenu tvrdnju istakao i u prigovoru protiv prvostepenog rešenja o obustavi izvršnog postupka i uz prigovor je priložio potvrdu o prijemu pošiljke od 6. juna 2016. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke (AA000210209RS) i primalac preporučene pošiljke (Osnovni sud u Smederevu).

Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, u postupku o prigovoru, učinio sve što je u njegovoj procesnoj mogućnosti da dokaže da je on postupio, u smislu odredbe člana 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. Kao što je navedeno, podnosilac je uz prigovor priložio potvrdu o prijemu preporučene pošiljke od 6. juna 2016. godine iz koje se vidi broj preporučene pošiljke (AA000210209RS) i primalac preporučene pošiljke (Osnovni sud u Smederevu).

U vezi sa pravnim stanovištem izvršnog suda da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da se predmetni podnesak o izjašnjenju, u smislu člana 547. izvršnog zakona, ne nalazi u spisima predmeta, Ustavni sud ocenjuje da navedeno samo po sebi ne znači da izvršni sud nije primio predmetni podnesak podnosioca o izjašnjenju, odnosno preporučenu pošiljku. Ustavni sud ukazuje da u skladu sa relevantnim odredbama Sudskog poslovnika sudovi moraju da imaju dokaz o prijemu pismena, da ukoliko je pismeno poslato sudu preko pošte sud je dužan i uz pismeno zadrži poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj pre poručene pošiljke i da vodi evedenciju o pismenima. U slučaju da je izvršni sud primio poštansku kovertu na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke , ali da to nije uloženo u omot spisa konkretnog predmeta, onda štetne posledice takvog propusta ne može da snosi podnosilac ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je u činio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije, broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.). Upravo u ovoj procesnoj situaciji, a cilju otklanjanja bilo kakve nedoumice u pogledu postojanja razloga za obustavu izvršnog postupka, veće izvršnog suda je moglo da koristi procesnu mogućnost, u smislu člana 382. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, da zatraži da sudija pojedin ac sprovede odgovarajuće radnje provere (ovakvo pravno stanovište u bitno sličnoj pravnoj situaciji je Ustavni sud već izrazio u Odluci Už-3727/2018 od 24. februara 2022. godine ). Ovo posebno imajući u vidu da je izvršni postupak trajao još od 2006. godine i da za taj vremenski period nije namirio svoje potraživanje.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Požarevcu IPV(Iv). 64/2021 od 25. maja 2021. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Požerevcu i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv prvostepenog rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na prava jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajmečenih odredbama člana 36. i člana 58. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka zbog neizjašnjavanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti