Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac odlučujuće doprineo dužini postupka podnošenjem nejasnih podnesaka, zloupotrebom prava na izuzeće sudija i drugim radnjama koje su odugovlačile postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Živote Milosavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1090/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora je 4. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dejana Milosavljevića iz Kruševca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu (ukupno 21), kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u jednom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už. 404/2008.

S obzirom na to da se ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava u 22 različita parnična postupka, Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupke i formirao 22 predmeta, te je u ovom predmetu odlučivao o navodima ustavne žalbe u predmetu Už-924/2008.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 1090/06 Opštinskog suda u Kruševcu koji je započeo podnošenjem tužbe decembra 2003. godine. Takođe, podnosilac je tražio naknadu štete zbog povrede navedenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.

3. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 26. decembra 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženih Mirka Jovanovića, Miroslavke Bigović, Javnog preduzeća "Direkcija za urbanizam i izgradnju" Kruševac, Dragića Jovanovića i Stanislava Aleksića, radi duga i naknade štete. Podneskom od 3. marta 2004. godine tužilac je podneo zahtev za izuzeće sudije i predsednika Opštinskog suda u Kruševcu. Rešenjem VIISu-1/04-41 od 7. aprila 2004. godine odbijen je zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, a rešenjem Okružnog suda VIISu-78/04-20 odbijen je zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P. 2508/03 od 18. aprila 2006. godine vraćena je tužba tužiocu na uređenje, a rešenjem P. 2508/03 od 08. maja 2006. godine odbačena je tužba kao neuredna. U postupku po žalbi tužioca, rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1256/06 od 5. jula 2006. godine ukinuto je rešenje P. 2508/03 od 8. maja 2006. godine i predmet vraćen na ponovni postupak. U ponovnom postupku, rešenjem P. 2508/03 od 27. jula 2006. godine vraćena je tužba tužiocu na ispravku i dopunu, a rešenjem P. 1090/06 od 9. avgusta 2006. godine tužba je odbačena kao neuredna. Kako je postupajući sudija tražilo izuzeće od postupanja u ovom predmetu, predsednik suda je usvojio zahtev za izuzeće, a spisi predmeta su dati u rad drugom veću. Podneskom od 30. aprila 2008. godine tužilac je tražio izuzeće i sudije kojoj je predmet dodeljen u rad navodeći da "o sudiji misli da je nepošten i prevaran sudija i želi joj sve najgore u životu." Iz tih razloga je i novi postupajući sudija podneo zahtev za izuzeće.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Takođe, i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je takođe propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 26. decembra 2003. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građansko pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe odlučujuće doprineo dužini trajanja sudskog postupka time što je svojim radnjama dovodio do nepotrebnog odugovlačenja postupka i to podnošenjem nerazumljivih i nejasnih podnesaka koji su mu vraćani na uređenje i dopunu, odnosno što nije podneo uređenu i preciziranu tužbu već ju je kasnije više puta precizirao. Takođe, podnosilac je podnosio i mnoge pritužbe na rad suda, tražio izuzeće postupajućeg sudije i predsednika suda i podnosio mnoge uvredljive podneske na račun sudija. Dakle, po oceni Ustavnog suda, do odugovlačenja postupka je došlo isključivo radnjama tužioca dostavljanjem velikog broja nejasnih podnesaka često nevezanih za predmet spora kao i zloupotrebom prava na podnošenje zahteva za izuzeće.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi pod brojem P. 1090/06 odluči u razumnom roku, pa je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti