Neprihvatanje inicijative za ocenu zakonitosti Uredbe o sredstvima posebne namene

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu zakonitosti odredbe Uredbe o sredstvima posebne namene. Sud je zaključio da Uredba, kojom se nabavka ovih sredstava izuzima iz primene propisa o javnim nabavkama, nije u suprotnosti sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Živkovića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Živkovića izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1069/05 od 23. novembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 2572/07 od 3. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1660/10 od 4. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Živković iz Beograda izjavio je 1. marta 2011. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36, 35. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe "baš sve sumnjivo i teško shvatljivo!"; da je osporenom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu usvojen tužbeni zahtev tužioca S.N. postavljen prema tuženom Aleksandru Živkoviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe i utvrđeno da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu Ov. 3077/05 ništav; da je taj ugovor "zaključen u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonu o prometu nepokretnosti čl. 4. što znači da je pravno važeći"; da je trebalo izvesti dokaz veštačenjem autentičnosti potpisa na priznanici o prijemu kupoprodajne cene. Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena označena ustavna prava i da poništi osporene presude.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1069/05 vođen parnični postupak između podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tuženog, i tužioca S.N. iz Beograda, radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između parničnih stranaka i overenog pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov. 3077/05; da su u toku parničnog postupka pred prvestepenim sudom saslušane parnične stranke i više svedoka, i da je na osnovu toga prvostepeni sud utvrdio da na strani tužioca nije postojala volja za zaključenje spornog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, već da je sporni ugovor prividan; da je osporenom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu usvojen tužbeni zahtev te je utvrđeno da je sporni ugovor ništav; da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu odbijena žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporene prvostepene presude, a da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda odbijena njegova revizija izjavljena protiv predmetne drugostepene presude.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, jemči se: pravo na pravično suđenje pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom već ustanovljenim sudom (član 32. stav 1.); jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo (član 36. st. 1. i 2.); pravo na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa (član 35. stav 2.); pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da je ugovor zaključen kada se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima ugovora (član 26.); da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama (član 66. stav 1.); da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (član 103. stav 1.).

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povrede označenih ustavnih prava, već da se paušalno poziva na povrede navedenih odredaba Ustava. Podnosilac na uopšten način izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog parnice koju je izgubio, odnosno zbog toga što je utvrđena ništavost pismenog ugovora o prometu nepokretnosti na kome su potpisi ugovarača overeni od strane suda i osporava činjenično stanje utvrđeno u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe.

Osporene presude doneli su Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti, u postupku sporovedenom u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09). Osporene presude se zasnivaju na merodavnim odredbama čl. 26, 66. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, za čiju su primenu dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi.

Po oceni Ustavnog suda, razlozi zbog kojih su redovni sudovi zaključili da na strani tužioca S.N. nije postojala volja za zaključenje spornog ugovora, tj. činjenice na osnovu kojih su redovni sudovi utvrdili da sporni ugovor predstavlja prividan pravni posao, ne izazivaju sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje u predmetnoj parnici.

Veštačenje autentičnosti potpisa je, po oceni Ustavnog suda, bilo potpuno suvišno, jer redovni sudovi nisu utvrdili da je sporni ugovor prividan zato što potpisi na ugovoru i priznanici o prijemu novca nisu autentični, već su redovni sudovi utvrdili da je ugovor fiktivan, pa samim tim i ništav (odnosno nepostojeći), bez obzira na autentičnost potpisa.

Takođe, pozivanje podnosioca u ustavnoj žalbi na okolnost da je prilikom zaključenja spornog ugovora poštovana zakonom propisana forma, ni na koji način ne dovodi u sumnju odluke redovnih sudova, jer samo poštovanje forme nikako ne isključuje mogućnost da je pravni posao prividan. Naprotiv, kod fiktivnih ugovora forma je najčešće ispunjena, dok istinske saglasnosti volja, kao suštine ugovora, nema.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je podnosilac tokom postupka koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe stavljen u nejednak položaj u odnosu na drugu parničnu stranku. Takođe, u tom postupku je o redovnom, kao i o vanrednom pravnom sredstvu izjavljenom od strane podnosioca ustavne žalbe doneta meritorna odluka.

Ustavni sud je ocenio da osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu nije moglo biti povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 35. Ustava, jer se tim aktima nije odlučivalo o naknadi štete prouzrokovane nepravilnim radom državnog organa, te se ovi navodi podnosioca, ratione materiae, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenih presuda.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za neku od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od stranaka u parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u postupku koji je prethodio izjavljivanju predmetne ustavne žalbe, povreda imovinskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu osporenim presudama povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neprihvatanje inicijative za ocenu zakonitosti Uredbe o sredstvima posebne namene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti